NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ODGOVORNOST LJUBAVI – GENERACIJA RAVNODUŠNOSTI
 
Ljudi se danas okreću oko samih sebe
 
Nekad su u mojem zavičaju, u Farasi, govorili: „Ako imaš neki posao nemoj ga ostavljati za sutra. Ako imaš dobro jelo ostavi ga za sutra, mogao bi, možda, doći neki gost.“ Danas razmišljaju ovako: „Ostavimo posao, možda će sutra neko doći da nam pomogne. A jelo .koje imamo – pojedimo ga večeras!“ Većina ljudi danas se okreće oko sebe samih. Samo na sebe misle. Pretpostavimo da pada kiša. Da bude provala, oblaka. Da vidite, većina vas će se uznemiriti i početi da brine npr. o prostrtom vešu kojeg treba skloniti, To, svakako, nije zlo, ali niko neće ići dalje. Veš iako pokisne, opet će se osušiti. Ali, misli li neko na ljude koji su tog trenutka napolju, u nevolji? Sažalite li se na njih i da li se pomolite za.njih? Ili, kad sevaju munje, pitanje je da li se pet-šest duša seti zemljoradnika na njivi, ili onih koji imaju staklene bašte? Čovek ne misli na drugog čoveka, ne izlazi iz sebe nego se okreće samo oko sebe. Ali kad se okreće oko samog sebe onda sebe ima za jedini centar, a ne Hrista. Nalazi se van osovine koja je Hristos. Da bi neko mislio na drugoga treba prethodno da njegov um bude u Hristu. Tek tada će on misliti na bližnjeg, a potom i na životinje i na svu prirodu. Tek sa Hristom postaje otvoren za poruke koje Bog šalje, i samo tada može pomoći drugom. Ako njegov um nije u Hristu i njegovo srce nije u podvigu, onda on neće voleti Hrista, a još manje će voleti bližnjeg, životinje i biljke. Ovako kako smo nastrojeni nećemo uspostaviti odnos sa prirodom i okolinom. Ako neka ptica ispadne iz gnezda onda ćete je nahraniti, a ako ne ispadne nećete je se setiti. Ja gledam ptice: kažem „treba sirotice da ih nahranim“; i bacim im malo mrvica, a ostavim im i vode. Vidim bolesne grane na drvetu i odmah ih sečem da ne bi zarazile celo drvo. Ili negde lupaju vrata, ili prozor, moj um je odmah tamo. Zaboraviću na sebe, čak i ako mi je nešto potrebno, i gledaću da se ne razbiju ta vrata, taj prozor, da ne bede kakve štete. Usput mislim i na sebe – mislim na svoje spasenje. Jer ako neko saoseća sa stvorenjima i misli na njih utoliko će više misliti na njihovog Tvorca! Ako čovek tako ne postupa, kako će se usaglasiti sa Bogom?
A zatim, kad izlazite napolje Pogledajte malo oko sebe. Može neko iz nepažnje ili iz zlobe – molim se da niko ne počini nikakvo zlo – da baci nešto zapaljivo i izazove požar; zato uvek bar bacite pogled. I ta pažnja pripada duhovnom životu jer takav pogled (briga) jeste delo ljubavi. Ja pogledam gore-dole kad izlazim iz kelije, pogledam na krov da vidim oseća li se miris paljevine. Druga je Stvar ako imaš toliko vere da molitvom ugasiš požar. U suprotnom, moraš svojim delovanjem da ugasiš požar. Ili, kada čujem pucanje, obratim pažnju da vidim šta je: puca li neko? Ili su možda vojne vežbe? Da nije eksplozija? Moj um začas leti onamo, izmolim jednu brojanicu. Onaj ko iz ljubavi prema drugom zapostavi sebe, takav će prebivati u ljubavi Božijoj i ljubavi svih ljudi.
Ali današnje pokolenje je pokolenje ravnodušnosti. Većina su samo za paradu! Nemoj slučajno da im kažeš, ako se nešto dogodi, da priteknu u pomoć. A ni parade više ne žele! Nekada su ljudi išli na parade, slušali koračnice i marševe i zbog toga bili uzbuđeni. Sada ne doživljavaju ništa. Postoji neka ravnodušnost kod nas Grka. Naravno, i drugi narodi su u sličnoj situaciji jer nemaju ideale. Vidiš, Grci imaju mnogo nedostataka, ali imaju i jedan dar od Boga, usrdnost i junaštvo.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *