NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – POKAJANJE IMA VELIKU MOĆ
 
Suze pokajanja
 
Pokajanje je krštenje suzama. Svojim pokajanjem čovek doživljava ponovno krštenje, ponovno se rađa. Apostol Petar je svojim odricanjem, na neki način izdao Hrista, Ali pošto „plakaše gorko“ (Mt. 26, 75 i Lk. 22, 62), dobio je oproštaj zbog svog pada. Znači, iskreno pokajanje koje je u sebi imao opralo ga je, ponovo očistilo. Vidiš, Bog je prvo stvorio zemlju, more,’ svu tvorevinu, pa je tek potom od praha zemaljskoga stvorio čoveka. Čovek se prvo rađa telesno, a tek posle, na krštenju, preporađa se duhovno, od tvari Božije, vodom, i Duhom Svetim, blagodaću Božijom, – „vodom i Duhom“ (Jn. 3, 5) – i postaje novi čovek.
 
Da li to znači, starče, da Bog, kao što je tada uzeo praha zemaljskoga i stvorio čoveka, tako i sada, na Krštenju, koristi vodu da ga ponovo stvori?
 
– Da, voda u sebi simvolizuje očišćenje i zato sveštenik pri Krštenju potapa čoveka u vodu. Čovek spira sa sebe praroditeljski greh, očišćuje se od grehova, osenjuje ga blagodat Božija, oblači se u Hrista i postaje novi, ponovo rođeni, čovek. To je delo Krštenja. To je savršeno jasno rekao Hristos Nikodimu, kada ga je ovaj upitao kako čovek može ponovo da se rodi: „Zaista, zaista ti kažem: ako ce ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije.“ (Jn. 3, 5). Krštenjem nastaje, posle pada, novo savršeno stvorenje Božije. Zbog toga čovek, kada ne ukalja svetu Tajnu Krštenja, ima mnogo blagodati Božije. Ali i kada ga ukalja, postoji krštenje pokajanjem. Ako postane svestan svoga greha, i trpi bol zbog toga, okupa se, očisti se na neki način suzama pokajanja i na njega se ponovo spušta[1] blagodat Božija.
 
A ja, starče, već godinama nisam zaplakala zbog nekog svog greha, Nema nijedne jedine suze. Da li to znači onda da ne posedujem istinsko pokajanje?
 
– Zar ne osetiš bol kada sagrešiš?
 
Osetim bol, ali možda nije dovoljno dubok.
 
– Nemoj da donosiš zaključak samo na osnovu toga imaš li ili nemaš suze. Suze jesu jedna od osnovnih odlika (znakova) pokajanja, ali nisu i jedina. Neki ljudi naglas plaču, a u sebi se smeju. Bol u srcu i unutrašnje jecanje su unutrašnje suze, koje su po vrednosti više od glasnog plača. Jedan mi je, jadničak, govorio: „Kako sam ja tvrd čovek, oče! Nijedne jedine suze! Srce mi je kao kamen. Kakvo tvrdo srce imam! Uh!“. A u stvari bio je mnogo osetljiv, mislio je da je tvrd i bezosećajan zato što nije naglas plakao. Duboko u sebi, međutim, jecao je, stenjao je, jadnik, i mogao si videti kako mu težak jecaj navire iz dubine srca! A drugi, plače – u stvari smeje se – i izgleda kao vedro prolećno nebo. Vidi, na primer, nekog nesrećnika, ganut je, otplače malo, a ubrzo posle toga, doslovno kaže: „A, kako ja saosećam sa bolom, drugoga!“ Ili, ako je primetio da mu je kanula poneka suza tokom molitve, kaže: „A, moju molitvu Bog će uslišiti, jer se molim sa suzama!“ i ne misli više na to.
Postoje i neutešne suze. One su od đavola. One nisu proistekle iz.pokajanja, nego iz povređenog egoizma. Onda čovek plače egoistično, zbog svoga pada. Povređen je što je svojom nepažnjom pao u očima drugih, a ne zato što je ražalostio Boga, pa dvostruko trpi bol. Za, vreme partizanskog rata, jedan kapetan, partizan – Bog neka ga daruje pokajanjem – uhvatio je jednog siromašnog oca porodice, koji je imao devetoro dece, bacio ga na zemlju i surovo ga tukao, zato što se ovaj nije slagao sa njegovom ideologijom. A taj čovek bio je nekada u službi tog kapetana. Jadnik je vikao: „Dobro, zar ti nije mene žao, imam devetoro dece. Zar se ne sećaš kako sam te nosio na leđima? Šta sam ti skrivio?“ Neko od kapetanovih drugova, kada je video kako ovaj surovo mlati tog čoveka, povika na njega: „Ej, šta ti je učinio? Kako ti nije žao čoveka? Čovek je otac porodice.“ Kapetan iznenada grune u silan plač, jer je ta primedba povredila njegov egoizam!
Taj plač je egoističan: on je kao Judino raskajanje. Izdao je Hrista i posle otišao kod fariseja da kaže „sagreših“ ali.oni mu rekoše: „Šta mi marimo za to?“ A u stvari bio, je uvređen, razbesneo se, bacio im je srebrnjake i otišao da se obesi iz egoizma (Mt. 27, 35). Ali, da se pokajao, otišao Hristu i rekao mu „blagoslovi“ bio bi spasen.
 


 
NAPOMENE:

  1. Spušta se blagodat Božija: starac koristi taj izraz u značenju „projavljuje se delatno (osetno).

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *