NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – OSEĆANJE O GREŠNOSTI DIRA BOGA
 
Samoukorevanje – da, ali očajavanje – ne
 
Da li je lako, starče, da odmah ispočetka postanemo duboko svesni svoje grešnosti?
 
– Bog iz ljubavi ne dopušta da na samom početku našeg duhovnog života postanemo svesni svoje grešnosti, kako se ne bismo slomili. Ima usrdnih i osetljivih duša koje to ne bi mogle da podnesu, pa bi mogle ozbiljno da budu povređene. Zato nam Bog oči prekriva maglom, pa ne vidimo sve svoje grehe odjednom. Možemo, na primer, da imamo neko đubre na rukavu, a da mi mislimo da je to cveće. Tokom napredovanja u duhovnoj borbi, malo-pomalo, Bog dopušta da vidimo svoje grehe i daje nam snagu da se borimo da ih ispravimo. Duboka analiza škodi čoveku, ako nema iskustva. To isto se dešava i sa svešću o dobročinstvu Božijem. Kada bi čovek uvideo dobrotu Božiju na početku svog duhovnog života, dobio bi duhovno krvarenje (duhovno bi prokrvario). To je zato što čovek, ako uvidi dobrotu Božiju i postane svestan svoje nezahvalnosti, može da prepukne.
 
Starče, ja ne vidim svoje grehe i moje srce je od kamena.
 
– Ponekad dopušta Bog da ne vidimo svoje grehe i da nam srce bude od kamena jer đavo može da nas gurne u beznađe. Čovek mora da razmišlja o svojoj grešnosti sa rasuđivanjem. Pokajanje koje u sebi ima teskobe i beznađa, nije od Boga: tu je mali pokvarenjak umešao svoje prste. Čovek zato mora da pazi jer đavo može da ga uhvati sa dobre, desne, strane, da ga uhvati u pokajanju i da ga baci na rđavu, levu, stranu, da ga baci u brige i razočarenje, da ga slomi duševno i telesno i da ga onesposobi. Unosi u njega nekakvu drugu žalost koja u sebi sadrži teskobu, kako bi od njega učinio ruinu. Može, na primer, da mu kaže: „Ti si mnogo grešan, nećeš se spasti“. Navodno se zanima za njegovu dušu a stvara mu teskobu i beznađe! Ma neću dopustiti da đavo čini što god hoće. Kada ti đavo kaže: „Ti si grešna“, a ti mu kaži: „Šta to tebe briga? Reći ću sama da sam grešna kada ja to budem htela, a ne kada ti hoćeš“.
 
Od čega proizilazi, starče, melanholija koja često obuzima dušu?
 
– Melanholija i duševna potištenost proizilaze obično od griže savesti zbog preosetljivosti i onda čovek treba da se ispovedi, kako bi duhovnik mogao da mu pomogne. Jer, ako je čovek preosetljiv, greh koji je učinio može da bude vrlo mali, ali da ga neprijatelj đavo uveća, da mu ga pokaže kao kroz uveličavajuće staklo, samo da bi ga bacio u očajanje i da bi ga onesposobio. Može da mu kaže, na primer, da je navodno mnogo ražalostio druge, da im je teško zbog toga i slično, pa da time učini da se ražalosti više nego što može da podnese. Kada se toliko brine, zašto đavo ne ide da čačka po savesti nekoga ko nije toliko osetljiv? Ali ne, manje osetljivog čoveka đavo nagoni da misli da je ništavan mali greh koji je učinio, kako uopšte ne bi stekao svest o svojoj grešnosti.
Zato čovek mora da pozna samoga sebe tačno onakvim kakav zaista jeste, a ne kako mu predstavlja neprijatelj đavo, jer on se zanima samo kako da nam bude što gore. Čovek ne sme nikada da gubi nadu, sasvim je dovoljno da se kaje, jer njegovi gresi su manji od đavoljih, a i sudi mu se manje strogo, zato što je stvoren od zemlje i iz nepažnje se okliznuo i uprljao.
Da bi duhovna borba bila valjana (pravilna), treba da se upravljamo prema suprotnoj strani od mesta gde se muva đavo. Ako nam kaže da smo nešto, treba da negujemo samoukorevanje. Ako nam kaže da nismo ništa, treba da kažemo: „Bog će me pomilovati“. Ako čovek samo tako postupa, sa poverenjem i nadom u Boga, u njegov život ulazi pokajanje, smirenje i ushodi u duhovne visine.
 
Dali to znači, starče, da samoukorevanje ne pomaže u dyhovnoj borbi!
 
– Pomaže, ali sa rasuđivanjem. Može, na primer, neko da kaže samome sebi: „Ti si nerazuman…“ Ali, to treba da kaže sa smirenjem, kako bi ismejao đavola, i da to kaže mladalački poletno, a ne jadikujući. Samoukorevanje da, ali očajanje ne.
Znak duhovne zrelosti je da verujem da ne činim ništa, da sam u pozitivnom smislu razočaran samim sobom, svojim „ja“: da osećam da što god činio neprestano slažem nulu na nulu i da nastavljam da se borim uzdajući se u Boga. Tada će se dobri Bog, kada vidi sve nule kao rezultate moje dobre namere, sažaliti na mene, staviće ispred mojih nula jedinicu i tako će moje nule dobiti vrednost i ja ću se duhovno obogatiti. Stanje smirenosti i razočaranja samim sobom dobro je duhovno stanje.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *