NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – OSEĆANJE O GREŠNOSTI DIRA BOGA
 
Žalost zbog naših grehova
 
Starče, kako neko da pomogne sebi da ne ponovi isti greh?
 
– Ako ga istinski zaboli njegov greh, neće ga ponoviti. Treba u njemu da ima skrušenosti i iskrenog kajanja, da bi se ispravio. Zato kaže avva Marko Podvižnik: „Ako se čovek ne ražalosti po meri svoga greha, lako ponovo upada u isti greh.“[1] 3nači, ako je greh mali, potrebno je manje pokajanje, ako je veći greh, potrebno je i veće pokajanje. Ako neko ne može da proceni dubinu svoga pada i ne rastuži se „po meri svoga greha“, tada lako upada u isti, ili čak veći greh.
 
Kako da razaberemo da se nismo ražalostili „po meri greha“?
 
– Potvrda za to je ako upadnete ponovo u isti greh. Potom, kada ispitujete sami sebe, da ne postavljate samo dijagnozu. Vi neprestano pravite mikrobiološke analize, nalazite bakteriju, posmatrate je i kažete: „Moram da je ubijem“, ali ne započinjete lečenje (terapiju).
U redu, uverili ste se da bolujete. Sada gledajte da tu bolest iscelite. Čemu koristi da neprestano pravite analize, ako se ne trudite da se popravite? Kažete: „Imam ovu strast, imam onu strast“, ali ne odsecate je i ostaje.te jadikujući na istom. Tako rasipate svoju snagu i trpite štetu. Nanosite štetu svome razumu, svome srcu. Razbolite se od žalosti i brige, a ne činite ništa. I opet, kada vam je dobro, počinjete: „Zašto sam se tada razbolela i kako sam se razbolela?“ Ne kažem, ispitivaćete same sebe, nećete dozvoliti da vam gresi promaknu neprimećeni, ali dokle, deco i ta žalost i ta briga! Nema tu mesta ravnodušnosti, ali ni kuknjavi! Učinila si nešto što nije bilo ispravno? Razmislila si o tome? Uvidela si to? Poznala si? Ispovedila si se? Onda napred, idi dalje, ne saplići se. Zadrži to samo na pameti, kako bi drugi put pazila, ako ti se pruži sličan povod. Žalost zbog naših grehova je bez svrhe ako se ne trudimo da ih ispravimo. To je kao da neprestano oplakujemo nekog bolesnika, a ne pomažemo mu da se oporavi.
 
A kada se, starče, s pravom mučiš zbog nekog svog greha, zar ni onda ne treba da se žalostiš?
 
Treba svakako da se žalostiš, ali tvoja žalost neka bude po meri greha, neka mu bude srazmerna. Ako te ne zaboli, znači da si isuviše neozbiljna i površna i upašćeš i drugi put u isti greh. Nećeš se popraviti. Ako, međutim, iz pokajničke žalosti pređeš u očajanje, to, onda znači da si se ražalostila preko mere i mnogo više nego što je trebalo. U takvim slučajevima treba samu sebe malo da ohrabriš i da se suočiš sa svojim grehom sa malo pozitivne ravnodušnosti.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi „Dobrotoljublje, sv. M. Podvižnik, „O onima koji smatraju da se opravdavaju delima“, pogl. 215

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *