NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – OSEĆANJE O GREŠNOSTI DIRA BOGA
 
Žalost zbog naših grehova
 
Starče, kako neko da pomogne sebi da ne ponovi isti greh?
 
– Ako ga istinski zaboli njegov greh, neće ga ponoviti. Treba u njemu da ima skrušenosti i iskrenog kajanja, da bi se ispravio. Zato kaže avva Marko Podvižnik: „Ako se čovek ne ražalosti po meri svoga greha, lako ponovo upada u isti greh.“[1] 3nači, ako je greh mali, potrebno je manje pokajanje, ako je veći greh, potrebno je i veće pokajanje. Ako neko ne može da proceni dubinu svoga pada i ne rastuži se „po meri svoga greha“, tada lako upada u isti, ili čak veći greh.
 
Kako da razaberemo da se nismo ražalostili „po meri greha“?
 
– Potvrda za to je ako upadnete ponovo u isti greh. Potom, kada ispitujete sami sebe, da ne postavljate samo dijagnozu. Vi neprestano pravite mikrobiološke analize, nalazite bakteriju, posmatrate je i kažete: „Moram da je ubijem“, ali ne započinjete lečenje (terapiju).
U redu, uverili ste se da bolujete. Sada gledajte da tu bolest iscelite. Čemu koristi da neprestano pravite analize, ako se ne trudite da se popravite? Kažete: „Imam ovu strast, imam onu strast“, ali ne odsecate je i ostaje.te jadikujući na istom. Tako rasipate svoju snagu i trpite štetu. Nanosite štetu svome razumu, svome srcu. Razbolite se od žalosti i brige, a ne činite ništa. I opet, kada vam je dobro, počinjete: „Zašto sam se tada razbolela i kako sam se razbolela?“ Ne kažem, ispitivaćete same sebe, nećete dozvoliti da vam gresi promaknu neprimećeni, ali dokle, deco i ta žalost i ta briga! Nema tu mesta ravnodušnosti, ali ni kuknjavi! Učinila si nešto što nije bilo ispravno? Razmislila si o tome? Uvidela si to? Poznala si? Ispovedila si se? Onda napred, idi dalje, ne saplići se. Zadrži to samo na pameti, kako bi drugi put pazila, ako ti se pruži sličan povod. Žalost zbog naših grehova je bez svrhe ako se ne trudimo da ih ispravimo. To je kao da neprestano oplakujemo nekog bolesnika, a ne pomažemo mu da se oporavi.
 
A kada se, starče, s pravom mučiš zbog nekog svog greha, zar ni onda ne treba da se žalostiš?
 
Treba svakako da se žalostiš, ali tvoja žalost neka bude po meri greha, neka mu bude srazmerna. Ako te ne zaboli, znači da si isuviše neozbiljna i površna i upašćeš i drugi put u isti greh. Nećeš se popraviti. Ako, međutim, iz pokajničke žalosti pređeš u očajanje, to, onda znači da si se ražalostila preko mere i mnogo više nego što je trebalo. U takvim slučajevima treba samu sebe malo da ohrabriš i da se suočiš sa svojim grehom sa malo pozitivne ravnodušnosti.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi „Dobrotoljublje, sv. M. Podvižnik, „O onima koji smatraju da se opravdavaju delima“, pogl. 215

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *