NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – OSEĆANJE O GREŠNOSTI DIRA BOGA
 
Priznavanje svoga greha
 
Starče, avva Isaak kaže da molitvu treba da doživljavaš i osećaš kao dete.[1]
 
– Da, ali treba da osećaš da si nevaljalo dete. Da si svesna da si ražalostila Oca svoga i da plačeš zbog toga. Onda ćeš osetiti milost Božiju. Nikako ne treba da kažeš: „Pošto sam dete, Bog treba da me voli i da mi oprosti, iako sam nevaljala.“
 
Starče, uznemirila sam se kada sam pročitala kod svetog Grigorija Hucujckog da, kako bismo smeli da prizovemo Boga „Oče“, treba da smo već postigli bestrašće[2], inače je to „drskost i poruga“.[3]
 
– Ma, nemoj da se žalostiš. To je napisao svetitelj za one koji vode lakouman i grešan život. Kada, međutim, čovek greši, ali duboko oseća svoju krivicu, onda može Boga da nazove „Ocem“.
 
Starče, osećam da nisam ispravna pred Bogom i to me boli.
 
– Od trenutka kada osetiš da nisi ispravna i smireno kažeš „sagrešila sam, moj Bože“, Bog prašta, pomaže i dariva dobrim, i ako te u tom trenutku snađe smrt, bićeš spasena. Zato što ne kažeš samo da nisi ispravna i ostaješ na pogrešnom putu, nego se boriš. Nisi, Bože sačuvaj, đavoimana. Manje, ili više, ovde u manastiru, sve vi ste, sestre, pomoću Božijom, na putu pokajanja. A onda, treba da znaš da duhovni čovek, kada oseća da ne valja [da je bednik, rđa], prima blagodat Božiju, zato što je svest o sopstvenoj grešnosti blagotvorna kupelj.
Kada mi neko sa bolom kaže: „Ja sam takav i takav“, ja se tome radujem, jer, kada je već svestan svojih grehova, oslobodiće ih se. Jednom sam naitao na čoveka koji je živeo sa mačkama i psima u nekakvoj kolibici. Ni vatru nije palio, jer se plašio da mu se koliba ne zapali. Bio je potpuno zapušten! Bilo mi ga je žao, ali on mi reče: „Nemoj da me žališ, bre, kaluđeru: ja moram da trpim muke. Kad bi znao šta sam učinio, ne bi me žalio. Za mene je i ovde gde sam isuviše dobro.“ Eh, što god da je učinio, zar na njega neće pomisliti Bog? I sada[4], nedavno, kada sam bio u bolnici, dođe jedna žena kojoj su ruke bile izbodene od silnih transfuzija! Bila je u teškom stanju. Nije imala, jadnica, jednu jedinu čitavu venu! „Ništa u meni nije dobro“, reče mi, „možda će se zato Bog sažaliti na mene i primiti me u raj! Fali mi ovo, fali mi ono…“. I govorila je, govorila i nabrojala celu gomilu nedostataka. Kako je samo tanano radila na sebi! Nikada nisam nikoga video ko je bio u takvom stanju!
 
Starče, čula sam kako neko govori: „Imam pomisao da će Hristos da bude milosrdan „. Da li je to dobra pomisao?
 
– Kada čovek poseduje veliko smirenje i svestan je svoje grešnosti, u velikom stepenu oseća svoju krivicu i pati zbog toga, tada će Hristos da bude milosrdan prema njemu i da mu oprosti. „Čedo moje“, reći će mu, „nemoj više na to da misliš: idi, oprošteno ti je.“ Ako, međutim, nije svestan svoje krivice i uljuljka se pomišlju da će Hristos biti milosrdan, to je veoma opasno. Zar misli da će Hristos da nagradi grešnike?
Istinsko poznanje samoga sebe dira Boga, pa nam pruža božanstvenu pomoć i rajsko blaženstvo. Kad bi nam bilo od koristi i da ne poznamo sebe, Bog od nas to ne bi ni tražio.
 
Rekli ste, starče, „istinsko poznanje“ samoga sebe. Da li postoji i rđavo poznanje samoga sebe?
 
– Da, jer neko može da ima iskrivljeno poznanje samoga sebe, da samoga sebe opravdava i da se uljuljkuje u svojim pomislima. Zato, kada kažem da postoji svest o grešnosti, pod tim podrazumevam da postoji makar i maleni napor da se čovek ispravi. Dugujem ti, na primer, pet stotina hiljada drahmi i, kada te vidim, kažem ti: „A, da, dugujem ti i pet stotina hiljada“, ali ne činim ništa da ti taj dug vratim. Jednostavno, dajem ti na znanje da sam svestan da sam ti dužan. Posle nekog vremena, ponovo se setim toga i kažem ti: „Da, da, dužan sam ti.“ To sigurno nije svest o dugu. Kada je čovek stvarno svestan da je dužan, ne može da spava, traži načina da svoj dug vrati. I tada, kada kaže „dužan sam“ daje na znanje drugome iz načina na koji to kaže da ga to istinski brine. .
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi ‘A(3rb ‘1aaak toi Ebroo, Ol ‘AaKiiTiKoi Aoyoi, Louos, I(c)’, a. 58 k.s’:.
  2. Kao pojam u svetootačkom jeziku „bestrašće“ označava ono blaženo stanje u kome, posle dugogodipšnjeg podviga, prestaju da deluju strasti i čovek se blagodaću Božijom uznosi „u meru rasta punoće Hristove“.
  3. Vidi ‘A(3rb ‘1aaak toi Ebroo, Ol ‘AaKiiTiKoi Aoyoi, Louos, I(c)’, a. 58 k.s’:.
  4. Godine 1994. starac je bio u bolnici.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *