NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – OSEĆANJE O GREŠNOSTI DIRA BOGA
 
Priznavanje svoga greha
 
Starče, avva Isaak kaže da molitvu treba da doživljavaš i osećaš kao dete.[1]
 
– Da, ali treba da osećaš da si nevaljalo dete. Da si svesna da si ražalostila Oca svoga i da plačeš zbog toga. Onda ćeš osetiti milost Božiju. Nikako ne treba da kažeš: „Pošto sam dete, Bog treba da me voli i da mi oprosti, iako sam nevaljala.“
 
Starče, uznemirila sam se kada sam pročitala kod svetog Grigorija Hucujckog da, kako bismo smeli da prizovemo Boga „Oče“, treba da smo već postigli bestrašće[2], inače je to „drskost i poruga“.[3]
 
– Ma, nemoj da se žalostiš. To je napisao svetitelj za one koji vode lakouman i grešan život. Kada, međutim, čovek greši, ali duboko oseća svoju krivicu, onda može Boga da nazove „Ocem“.
 
Starče, osećam da nisam ispravna pred Bogom i to me boli.
 
– Od trenutka kada osetiš da nisi ispravna i smireno kažeš „sagrešila sam, moj Bože“, Bog prašta, pomaže i dariva dobrim, i ako te u tom trenutku snađe smrt, bićeš spasena. Zato što ne kažeš samo da nisi ispravna i ostaješ na pogrešnom putu, nego se boriš. Nisi, Bože sačuvaj, đavoimana. Manje, ili više, ovde u manastiru, sve vi ste, sestre, pomoću Božijom, na putu pokajanja. A onda, treba da znaš da duhovni čovek, kada oseća da ne valja [da je bednik, rđa], prima blagodat Božiju, zato što je svest o sopstvenoj grešnosti blagotvorna kupelj.
Kada mi neko sa bolom kaže: „Ja sam takav i takav“, ja se tome radujem, jer, kada je već svestan svojih grehova, oslobodiće ih se. Jednom sam naitao na čoveka koji je živeo sa mačkama i psima u nekakvoj kolibici. Ni vatru nije palio, jer se plašio da mu se koliba ne zapali. Bio je potpuno zapušten! Bilo mi ga je žao, ali on mi reče: „Nemoj da me žališ, bre, kaluđeru: ja moram da trpim muke. Kad bi znao šta sam učinio, ne bi me žalio. Za mene je i ovde gde sam isuviše dobro.“ Eh, što god da je učinio, zar na njega neće pomisliti Bog? I sada[4], nedavno, kada sam bio u bolnici, dođe jedna žena kojoj su ruke bile izbodene od silnih transfuzija! Bila je u teškom stanju. Nije imala, jadnica, jednu jedinu čitavu venu! „Ništa u meni nije dobro“, reče mi, „možda će se zato Bog sažaliti na mene i primiti me u raj! Fali mi ovo, fali mi ono…“. I govorila je, govorila i nabrojala celu gomilu nedostataka. Kako je samo tanano radila na sebi! Nikada nisam nikoga video ko je bio u takvom stanju!
 
Starče, čula sam kako neko govori: „Imam pomisao da će Hristos da bude milosrdan „. Da li je to dobra pomisao?
 
– Kada čovek poseduje veliko smirenje i svestan je svoje grešnosti, u velikom stepenu oseća svoju krivicu i pati zbog toga, tada će Hristos da bude milosrdan prema njemu i da mu oprosti. „Čedo moje“, reći će mu, „nemoj više na to da misliš: idi, oprošteno ti je.“ Ako, međutim, nije svestan svoje krivice i uljuljka se pomišlju da će Hristos biti milosrdan, to je veoma opasno. Zar misli da će Hristos da nagradi grešnike?
Istinsko poznanje samoga sebe dira Boga, pa nam pruža božanstvenu pomoć i rajsko blaženstvo. Kad bi nam bilo od koristi i da ne poznamo sebe, Bog od nas to ne bi ni tražio.
 
Rekli ste, starče, „istinsko poznanje“ samoga sebe. Da li postoji i rđavo poznanje samoga sebe?
 
– Da, jer neko može da ima iskrivljeno poznanje samoga sebe, da samoga sebe opravdava i da se uljuljkuje u svojim pomislima. Zato, kada kažem da postoji svest o grešnosti, pod tim podrazumevam da postoji makar i maleni napor da se čovek ispravi. Dugujem ti, na primer, pet stotina hiljada drahmi i, kada te vidim, kažem ti: „A, da, dugujem ti i pet stotina hiljada“, ali ne činim ništa da ti taj dug vratim. Jednostavno, dajem ti na znanje da sam svestan da sam ti dužan. Posle nekog vremena, ponovo se setim toga i kažem ti: „Da, da, dužan sam ti.“ To sigurno nije svest o dugu. Kada je čovek stvarno svestan da je dužan, ne može da spava, traži načina da svoj dug vrati. I tada, kada kaže „dužan sam“ daje na znanje drugome iz načina na koji to kaže da ga to istinski brine. .
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi ‘A(3rb ‘1aaak toi Ebroo, Ol ‘AaKiiTiKoi Aoyoi, Louos, I(c)’, a. 58 k.s’:.
  2. Kao pojam u svetootačkom jeziku „bestrašće“ označava ono blaženo stanje u kome, posle dugogodipšnjeg podviga, prestaju da deluju strasti i čovek se blagodaću Božijom uznosi „u meru rasta punoće Hristove“.
  3. Vidi ‘A(3rb ‘1aaak toi Ebroo, Ol ‘AaKiiTiKoi Aoyoi, Louos, I(c)’, a. 58 k.s’:.
  4. Godine 1994. starac je bio u bolnici.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *