NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – ISPITIVANJE I POZNANJE SAMOGA SEBE
 
Treba da nađemo neprijatelja i da udarimo na njega
 
Ja, starče, nisam još zavolela smirenje, požrtvovanje i još nisam spremna da prihvatam nepravdu.
 
– Nije baš sasvim tačno to što kažeš. Ja se ne uznemiravam zbog toga, zato što vidim da u tebi postoji pozitivna uznemirenost (nemir). Ti ćeš veoma brzo da se oslobodiš od strasti, jer si već počela sebe da hvataš u gresima. To pomaže mnogo više, nego bilo kakva duhovna borba druge vrste. Onaj ko je u stanju da oseti ono što kod njega nije dobro, napušta polako starog čoveka u sebi i stupa na ispravni duhovni put. Stari čovek u nama krade od nas ono što novi čovek čini. Kad naučimo da ga uhvatimo u tome, u stanju smo da uhvatimo sve kradljivce koji od nas kradu dobra kojima nas Bog dariva, pa nam tako naše duhovno bogatstvo ostaje neokrnjeno.
 
Kada se mnogo rastužim, starče, zbog nekog svog gpexa, na primer zato što sam nešto ružno rekla nekoj sestri, da li mi to pomaže?
 
– Pomaže, dabome, ali treba da paziš da ne preteraš. Treba da se rastužiš, ali isto tako treba i da se raduješ, jer ti se pružila prilika da isceliš svoju bolest pošto je tako izišla na videlo. Treba da pomisliš: „Da bih rekla nešto ružno i da bih se tako ponela, morala je postojati neka strast u meni, i evo, ukazala se prilika da se pokaže, da je vidim i da to popravim.“ Naravno, zatražićeš, pored toga, i oproštaj od sestre. Padovi ti pomažu da poznaš samu sebe. Sve izlazi na površinu i malo-pomalo od toga biva dobro duhovno delanje. Vidiš, i lekari ponekad daju bolesnicima razna sredstva kako bi se pokazali simptomi bolesti i kako bi mogli da postave pravu dijagnozu. Daju, primera radi, šećer, pa posle toga analiziraju krv, da vide da li je povišen nivo šećera u krvi.
U duhovnoj borbi potrebno je da označimo slabe tačke svog karaktera, svoje mane, i posle da se trudimo da baš tu udaramo. I u ratu, kada vršimo izviđanje jedne oblasti, beležimo tačke na kojima se nalazi neprijatelj, ili odakle može da napadne, i to imamo stalno na pameti. Jer kada precizno znaš mesta na kojima se nalazi neprijatelj, možeš da se krećeš sa sigurnošću. Raširiš mapu i kažeš: „Neprijatelj se nalazi ovde i ovde. Mi moramo da stignemo ovde i da zauzmemo te i te kote. Odande ćemo da tražimo pojačanje, a odavde nam je potrebno ovo oružje“, i tako dalje. Možeš, dakle, i ti da sačiniš plan. Ali, da bi saznala gde se nalazi neprijatelj, treba da brineš i da istražuješ, ne smeš da spavaš.
 
Da li je bolje, starče, da neko sam pronađe svoje mane ili je bolje da mu na njih ukažu dpygu?
 
– Dobro je da čovek sam traži i nađe svoje mane, ali i kada mu drugi ukažu na njih da se ne protivi, već da to sa radošću prihvata. Može, naime, da se desi da čovek misli da vidi samoga sebe, a u stvari, on sebe vidi onakvog kakav bi želeo da bude, a ne kakav stvarno jeste.
 
Da li me drugi bolje vide, starče!
 
– Svaki čovek može sam, ako to želi, bolje da vidi sebe. Znači, može bolje da otkrije čemu se opire, lakše da nađe gde mu je greh i da pronađe gde leži uzrok tome, a drugi izvlači zaključke iz pretpostavki.
 
Da li je moguće, starče, da neko pokušava da pozna samoga sebe onakvim kakav je, a da ne uspe u tome?
 
– Moguće je ako u tom naporu ima imalo gordosti, on ne može da pozna samoga sebe onakvim kakav istinski jeste.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *