NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – ISPITIVANJE I POZNANJE SAMOGA SEBE
 
Ispitivanje samoga sebe
 
U vojsci, kao radio vezisti, imali smo mrežu za praćenje i tablicu za identifikaciju. Pratili smo i znali koja stanica je strana, a koja naša, zato što su se ponekada mešale strane stanice. Tako i čovek treba da prati svoje pomisli i postupke da bi video da li su u skladu za zapovestima u Jevanđelju, da se hvata u gresima i da se bori da ih ispravi. Jer ako dozvoli makar jedan jedini greh da prođe neprimećeno, ili kad mu neko drugi skrene pažnju na neku njegovu manu, ne sedne da razmisli o tome, ne može duhovno da napreduje.
Ispitivanje samoga sebe je najkorisnije od svih delanja. Može neko da izučava mnogo knjiga, ali, ako ne ispituje samoga sebe, uzaludno je sve što čita. Nasuprot tome, ako čovek ispituje samoga sebe i razmišlja o tome, a uz to izučava malo i knjige, ima od toga veliku dobrobit. Tada mu i ophođenje u svakom delu postaje istančanije. Ako to ne čini, pravi grube greške i ne primećuje ih. To zapažam u Kolibi: Gledaju me kako teglim panjeve[1] sa jednog kraja dvorišta na drugi da bi oni seli, a kada ustanu da pođu, niko se ne pita ko će ponovo panjeve da vrati na mesto. Ili gledaju kako donosim jedan panj i vide da ih nema više, pa čekaju da im ja donesem još panjeva da bi seli. Kada bi malo razmišljali, rekli bi: „Pa dobro, ima nas petoro-šestoro, zar da tegli sam tolike panjeve čak da druge strane dvorišta?“ I začas bi ih preneli.
 
Upitala me, starče, jedna mlada sestra: „Zar starac, kada je bio sasvim mladi monah, nije imao padove u svojoj duhovnoj borbi? Zar mu nikada nije promakla ni jedna rđava pomisao? Zar nikada nije rđavo rasuđivao?“
 
– Kada bi nešto pošlo naopako u mojoj borbi, ili kada bi mi neko rekao nešto nisam preko toga prelazio „bez svog danka“.
 
Šta to znači „bez danka „?
 
– To znači da neko prelazi ravnodušno preko svojih sagrešenja, a da ga ona ne pogađaju, da prolaze pored njega. Kao što u zemlju, kada se stvrdne, koliko god kiše da padne, ne može voda da prodre, tako se događa i u slučaju da se od ravnodušnosti skori njiva srca i, što god da mu kažu, što god da se dogodi, čoveka ne dira toliko da bi osetio svoju krivicu i da bi se pokajao. Što se mene tiče, ako bi mi neko, primera radi, rekao da sam licemer, ne bih rekao: „Proklet da je onaj ko je to rekao“, nego sam tražio da pronađem šta je bilo to što je primoralo tog čoveka da kaže nešto tako. „Nešto se događa“, govorio sam,“ on nije kriv. Nisam bio dovoljno pažljiv, dao sam nekakav razlog i moje ponašanje je pogrešno protumačeno. Nije mogao to da kaže bez ikakvog razloga. Da sam bio pažljiviji, da sam postupio razborito (rasudno, sa rasudnošću), ne bi me pogrešno razumeo. Naneo sam štetu drugome i odgovaraću pred Bogom.“ Odmah sam pokušavao da pronađem šta sam zgrešio i da to ispravim. Nisam, dakle, ispitivao kako je to onaj drugi rekao, da li je to rekao iz zavisti, zle namere ili je nešto čuo od nekog drugog, pa je pogrešno razumeo. Nisam se time bavio. I sada u svim situacijama činim to isto. Ako mi, na primer, neko kaže neku zamerku, ne mogu ni da spavam. I, ako je tako kao što on kaže, ražalostiću se i trudiću se da to ispravim. A ako nije tako, ražalostiću se isto tako, jer mislim da sam ja nešto skrivio. Nešto nisam pazio, pa sam ga tako na to naveo. Ne prebacujem breme krivice na drugog. Ispitujem kako će Bog da sudi o tome šta sam učinio, a ne kako će na mene da gledaju ljudi.
Ako čovek ne ispituje ono što se dešava na takav način, nema koristi ni od čega. Zbog toga često za nekoga kažemo: „On je izgubio kontrolu.“ Znate li kada čovek gubi kontrolu? Kada ne ispituje samoga sebe. Kada se neko razboli na mozgu, izgubi razum i nije u stanju da se ispituje, blaže mu se sudi. Ali čovek zdrave pameti koji ne ispituje svoje postupke, zato što ne ispituje samoga sebe, nema olakšica.
 


 
NAPOMENE:

  1. Starac je u Kolibi Panagude primao posete, osim tokom zimskih meseci, u dvorištu, gde je za sedenje koristio panjeve koje je, prema potrebi, premeštao.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *