NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – ISPITIVANJE SAVESTI
 
Ono što je lažno ne donosi spokojstvo
 
Ako je neko, starče, stvorio nekakav svoj svet, zato što veruje u svoju pomisao, mogu li mu drugi pomoći svojom molitvom?
 
– Zašto mu je potrebna pomoć, kada je sebi stvorio svoj svet?… Zar je mala stvar da neko sebi stvori ceo jedan svet?… Slušaj dobro: ako neko svojom pomišlju stvara sopstveni svet, misliš li da je zbog toga spokojan, da zbog toga oseća radost? To je lažan svet. A laž ne čini čoveka zadovoljnim. Recimo, da neko bude prinuđen da slaže kako bi izvukao nekoga iz neprilike. Može biti da ga čak spase od smrti, ali time laž ne prestaje da bude greh. Ili, neko jednom, sa dobrom namerom, izgovori laž, kako bi pomogao u nekoj situaciji da ne dođe do sablazni. Na primer, dođe u manastir, krišom, neki poznati čovek da ispriča svoj porodični problem, kako bi olakšao dušu. Posle toga dođe, pretpostavimo, njegov brat, i pita te: „Da li je ovamo dolazio taj i taj?“ Ako mu kažeš: „Dolazio je“, to bi stvorilo veliki problem, jer bi odala onog drugog. Onda mu kažeš: „Ne znam“. Jer, ako kažeš „doLazio je“, može još i da ga istuče! To je, onda, nešto drugo. Ali čovek mora dobro da pazi, jer ako se dese tri-četiri takve situacije, onda sve može da se izmakne kontroli, pa da čoveku malo-pomalo pređe u naviku da se koristi lažima, iako u dobroj nameri, i da stekne naopaku savest. Može da stigne dotle da počne da priča čitave bajke, a da to uopšte ne smeta njegovoj savesti. Posle se to razvije u čitavu nauku.
Eh, kako Pojedini ljudi lepo žive sa lažju, ako se uvežbaju! O! Mogu da izmisle čitavu bajku i da te ubede da je istina! Jednom je došao u Kolibu jedan moj poznanik. Bila je tamo, u to vreme, jedna grupa zemljaka nekog dečaka kome sam pomogao. A taj dečak, siromah, iako je bio pametno i dobro dete, bio je velika lenština, nije hteo ništa da radi. Bio je naučio da lunja. Četiri godine su pokušavali da ga prizovu pameti. Rekao sam, onda, njegovim zemljacima: „Postarajte se vi da nađete za dečaka nekakav posao. Ja sam već ranije pokušao da mu pomognem. Poslao sam ga svojim poznanicima u Kastoriju da izuči krznarski zanat, ali je to napustio. Mlad je, bila bi šteta da propadne. Ima samo majku, otac mu je umro.“ Počne, onda, onaj moj poznanik da im priča: „Da, postarali smo se otac Pajsije i ja da ga pošaljemo onamo da izuči za krznara. Pa, pošto je otišao odande, dao sam popriličnu sumu novca samo za telegrame koje sam slao njegovim gazdama, kako se ne bi uznemiravali! Ali; ne smeta, o tome ne treba ni govoriti. Otišao sam onda do oca Pajsija da mu kažem da nije uspelo“! „Šta to ovaj priča?“ pomislio sam. Nisam hteo ništa da kažem, da ga ne uvredim. Iako je za tog dečaka prvi put čuo tada od mene, izmislio je čitavu priču, kako smo se on i ja zajedno postarali za dečaka, kako smo našli rešenje da ga pošaljemo da izučava krznarski zanat i sve ostalo!
 
Je li sve to pričao pred vama?
 
– Da, pričao je preda mnom. Bili su tu i drugi.
 
Pa šta je imao od toga?
 
– Šta je imao! U onom trenutku osećao je nekakvo samozadovoljstvo, ali posle se mučio. Da nije možda bio spokojan i miran?
 
Kada neko priča o nekom događaju malo preuveličava..
 
– Da, malo začinjeno!
 
Da li to čini iz slavoljublja?
 
– Eh, zašto to čini? Govori tako iz slavoljublja i egoizma.
 
Šta bi moglo da pomogne takvom čoveku da to ispravi?
 
– Da prestane da laže. Treba da zna da laž, čak i ako nije najteži greh, ne prestaje da biva greh.
 
Može li se desiti, starče, da nam daju nešto da bi nam polaskali, a mi da mislimo da to zaslužujemo?
 
– Pazi, ako ti kažem: „Ti, sestro, možeš da se uzneseš do duhovne veličine svoje svetiteljke!“ možda ćeš kiselo da se nasmeješ, ali u sebi više nećeš biti spokojna. Ono što je lažno ne uspokojava, jer u njemu nema blagodati Božije. I nepravedan čovek kada čini nepravdu i kaže: „Ovo je moje“ nema spokojstva. Eto, Turci u Carigradu, iako su prošle tolike godine od pada Carigrada, kada vide Grke da dolaze onamo, osećaju da poseduju nešto oteto i gledaju na njih kao da su došli vlasnici otetog poseda! A oni su Turci i prošlo je toliko godina!

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *