NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – ISPITIVANJE SAVESTI
 
Preispitujmo svoju savest
 
Dobri Bog dao je Prvozdanima savest, prvi zakon Božiji. Urezao ju je duboko u njihova srca i otada svaki čovek je dobija u nasleđe od svojih roditelja, te kad god on ne dela dobro i ispravno, ona u njemu dela sama, ispituje ga i vodi ga ka pokajanju. Potrebno je, međutim, da čovek pravilno vežba svoj duh i da ispituje svoju savest, kako bi mogao uvek da čuje njen glas. Ako je ne ispituje, ne samo da neće imati dobrobit ni od bogomislija, ni od saveta svetih staraca, nego neće biti u stanju da se drži ni Božijih zapovesti.
 
Može li čovek, starče, da uopšte ne obrati pažnju na samoga sebe i da ne primeti da je na pogrešnom putu?
 
– Kada čovek ne obraća pažnju, ne prati samoga sebe i ne čisti svoju savest, njegova savest polako kao da zarđa i postaje neosetljiva. Sagrešuje, a ponaša se kao da se ništa ne dešava.
 
Starče, pričajte nam nešto o ispitivanju savesti.
 
– Da bi čovek bio siguran da je ono što čini tačno ono što mu diktira njegova savest, treba da prati samoga sebe i sve što primeti treba da izloži svom duhovniku. Može se dogoditi da čovek pogazi svoju savest, a da je uveren da hodi ispravno, ili da svoju savest izvrati, pa da, na primer, počini zločin, a da je uveren da je učinio nekakvo dobro, ili, opet, da svoju savest načini preosetljivom, pa da postrada.
 
Starče, ja sebe iznutra osuđujem, ali bez odšvarajuće griže savesti. Da li sam, možda, postala neosetljiva, pa zbog toga ne osećam grižu?
 
– Sve to zahteva mnogo pažnje. Vidiš, kada čovek neki greh počini prvi put, oseti u sebi nekakvu grižu, žalosti se. Ako isti greh počini drugi put, oseća manje griže savesti i, ako nije budan, pa nastavi da greši, njegova savest postaje neosetljiva. Neki ljudi, kada im skreneš pažnju na neki njihov greh, menjaju predmet razgovora, kako ih ne bi uznemiravala savest i kako se ne bi žalostili, kao Indusi koji teže nirvani[1]. Jedan mladić, tamo na Himalajima, ubio je pet italijanskih alpinista i, pošto ih je sahranio, počeo je da primenjuje tehnike koncentracije. Seo je na zemlju i dva sata izgovarao „drvo – drvo…“ kako bi se ispraznio i zaboravio, da ga ne bi mučile misli. Recimo da sada izgrdim neku sestru, jer je u nečemu bila nepažljiva. Ako ta sestra duhovno ne dela pravilno i ne vodi računa o tome da se popravi, može u tom trenutku da mi kaže: „Danas ćemo ranije da zvonimo za večernje…“ samo da bi promenila temu razgovora. Posle će đavo da je zbuni i da joj kaže: „Ne uznemiravaj se, to si učinila da se ne žalosti starac.“ Opravdava je i đavo! Ona ne kaže: „To sam uradila da bih ućutkala svoju savest“, već kaže: „To sam učinila da se ne žalosti starac“! Jeste li videli šta radi mali pokvarenjak? Veoma tanan posao! Okreće dugme na. drugu talasnu dužinu, kako ne bismo uvideli svoj greh.
 
Može li neko, starče, da primeti sitnice, a da velike grehe ne primećuje?
 
Kako da ne! Jednom mi je neki duhovnik kog sam poznavao ispričao ovaj događaj: Jedna žena, kada je htela da se ispovedi, neprestano je plakala govoreći: „Nisam htela da je ubijem.“ „Slušaj“, rekao joj je duhovnik, „ako se kaješ, Bog prašta: oprostio je Davidu“ (2 Sam. 12,13). „Da, ali ja to nisam htela“, govorila je neprestano ona. „Dobro, šta se dogodilo i kako si je ubila?“ Upita duhovnik. „Eto, kako sam brisala prašinu, udarila sam je krpom i ubila sam muvu. Nisam htela!“ A sa druge strane, ta žena se podsmevala svom mužu, ostavila svoju decu, razorila svoj dom i lutala ulicama, a sve to je ispričala kao da se nije ništa dogodilo. „Za to je potrebna epitimija“, kaže joj duhovnik. „Zašto je tu potrebna epitimija?“, kaže ona duhovniku. Pa kako onda pomoći takvoj osobi?
 


 
NAPOMENE:

  1. Starac ovde misli na jogi veštine i meditacije koje koriste pripadnici istočnjačkih religija kako bi postigli stanje u kome su ravnodušni na sve, a koje nazivaju „nirvana“.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *