NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – ISPITIVANJE SAVESTI
 
Preispitujmo svoju savest
 
Dobri Bog dao je Prvozdanima savest, prvi zakon Božiji. Urezao ju je duboko u njihova srca i otada svaki čovek je dobija u nasleđe od svojih roditelja, te kad god on ne dela dobro i ispravno, ona u njemu dela sama, ispituje ga i vodi ga ka pokajanju. Potrebno je, međutim, da čovek pravilno vežba svoj duh i da ispituje svoju savest, kako bi mogao uvek da čuje njen glas. Ako je ne ispituje, ne samo da neće imati dobrobit ni od bogomislija, ni od saveta svetih staraca, nego neće biti u stanju da se drži ni Božijih zapovesti.
 
Može li čovek, starče, da uopšte ne obrati pažnju na samoga sebe i da ne primeti da je na pogrešnom putu?
 
– Kada čovek ne obraća pažnju, ne prati samoga sebe i ne čisti svoju savest, njegova savest polako kao da zarđa i postaje neosetljiva. Sagrešuje, a ponaša se kao da se ništa ne dešava.
 
Starče, pričajte nam nešto o ispitivanju savesti.
 
– Da bi čovek bio siguran da je ono što čini tačno ono što mu diktira njegova savest, treba da prati samoga sebe i sve što primeti treba da izloži svom duhovniku. Može se dogoditi da čovek pogazi svoju savest, a da je uveren da hodi ispravno, ili da svoju savest izvrati, pa da, na primer, počini zločin, a da je uveren da je učinio nekakvo dobro, ili, opet, da svoju savest načini preosetljivom, pa da postrada.
 
Starče, ja sebe iznutra osuđujem, ali bez odšvarajuće griže savesti. Da li sam, možda, postala neosetljiva, pa zbog toga ne osećam grižu?
 
– Sve to zahteva mnogo pažnje. Vidiš, kada čovek neki greh počini prvi put, oseti u sebi nekakvu grižu, žalosti se. Ako isti greh počini drugi put, oseća manje griže savesti i, ako nije budan, pa nastavi da greši, njegova savest postaje neosetljiva. Neki ljudi, kada im skreneš pažnju na neki njihov greh, menjaju predmet razgovora, kako ih ne bi uznemiravala savest i kako se ne bi žalostili, kao Indusi koji teže nirvani[1]. Jedan mladić, tamo na Himalajima, ubio je pet italijanskih alpinista i, pošto ih je sahranio, počeo je da primenjuje tehnike koncentracije. Seo je na zemlju i dva sata izgovarao „drvo – drvo…“ kako bi se ispraznio i zaboravio, da ga ne bi mučile misli. Recimo da sada izgrdim neku sestru, jer je u nečemu bila nepažljiva. Ako ta sestra duhovno ne dela pravilno i ne vodi računa o tome da se popravi, može u tom trenutku da mi kaže: „Danas ćemo ranije da zvonimo za večernje…“ samo da bi promenila temu razgovora. Posle će đavo da je zbuni i da joj kaže: „Ne uznemiravaj se, to si učinila da se ne žalosti starac.“ Opravdava je i đavo! Ona ne kaže: „To sam uradila da bih ućutkala svoju savest“, već kaže: „To sam učinila da se ne žalosti starac“! Jeste li videli šta radi mali pokvarenjak? Veoma tanan posao! Okreće dugme na. drugu talasnu dužinu, kako ne bismo uvideli svoj greh.
 
Može li neko, starče, da primeti sitnice, a da velike grehe ne primećuje?
 
Kako da ne! Jednom mi je neki duhovnik kog sam poznavao ispričao ovaj događaj: Jedna žena, kada je htela da se ispovedi, neprestano je plakala govoreći: „Nisam htela da je ubijem.“ „Slušaj“, rekao joj je duhovnik, „ako se kaješ, Bog prašta: oprostio je Davidu“ (2 Sam. 12,13). „Da, ali ja to nisam htela“, govorila je neprestano ona. „Dobro, šta se dogodilo i kako si je ubila?“ Upita duhovnik. „Eto, kako sam brisala prašinu, udarila sam je krpom i ubila sam muvu. Nisam htela!“ A sa druge strane, ta žena se podsmevala svom mužu, ostavila svoju decu, razorila svoj dom i lutala ulicama, a sve to je ispričala kao da se nije ništa dogodilo. „Za to je potrebna epitimija“, kaže joj duhovnik. „Zašto je tu potrebna epitimija?“, kaže ona duhovniku. Pa kako onda pomoći takvoj osobi?
 


 
NAPOMENE:

  1. Starac ovde misli na jogi veštine i meditacije koje koriste pripadnici istočnjačkih religija kako bi postigli stanje u kome su ravnodušni na sve, a koje nazivaju „nirvana“.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *