NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – GREH MUČI ČOVEKA
 
Grešni ljudi imaju mnogo razloga za smirenje
 
Oni koji su živeli grešnim životom, a kasnije su se pokajali i okrenuli duhovnosti, treba stalno sa radošću da prihvataju smirenje i neprilike koje ih zadese, zato što se tako iskupljuju. Vidimo kako su prepodobnu Mariju Egipćanku, koja je živela grešno, kada se pokajala i promenila način života, morile želje iz svetovnog života. Imala je veliku borbu da bi ih sasekla. Đavo joj je govorio: „Šta ćeš da izgubiš ako samo malčice vidiš Aleksandriju? Ne kažem ti da se zabavljaš, samo da pogledaš malo izdaleka“ a ona se nije ni osvrnula da pogleda. Toliko je bilo njeno pokajanje! Druge prepodobne majke, koje nisu živele svetovnim životom, nisu imale takvu borbu. Prepodobna Marija, koja jeste živela u svetu, imala je žestoku borbu. Ta patnja je spaljivanje rana zadobijenih grešnim životom. Na taj način, i oni koji jesu i koji nisu živeli grešno, dolaze do istog duhovnog uzrasta.
 
U takvim slučajevima, starče, zar uopšte nema utehe Božije?
 
– Kako da ne! Ima je mnogo! Prepodobna Marija je dosegla toliki duhovni uzrast, da je, moleći se, lebdela čitav lakat iznad zemlje.
Veliki grešnici, ako dobro poznaju sami sebe, po prirodi stvari imaju mnogo osnova za smirenje. Svaki pad, sasvim prirodno da je pad, ali pruža elemente za smirenje i molitvu. Gresi su, ako se iskoriste za smirenje, kao đubrivo kojim đubrimo biljke. Zašto da čovek ne korieti tu tvar da bi oplodio njivu svoje duše, kako bi postala rodna i plodonosna? Dakle, ako se neko, ko je počinio velike grehe, pa je osetio koliko je kriv i kaže: „Ne smem ni glavu da dignem da pogledam čoveka“ mnogo smiri, dobije mnogo blagodati Božije, sigurno napreduje i može visoko da se uzvisi. S druge strane, neko ko nije počinio velike grehe, ako se ne postavi na pravi način, tako da kaže: „Sačuvao me je Bog od tolikih zlodela, mnogo sam nezahvalan, grešniji sam. od najvećeg grešnika“, zaostaje duhovno od onog drugog.
Setite se, na primer, fariseja i carinika (Lk. 18, 914). Farisej je činio dobra dela, ali je bio i gord. Carinik je počinio grehe, ali ih je poznao i imao je u sebi skrušenosti i smirenja – najvažnije što od čoveka zahteva Hristos – i zato se lako spasao. Videli ste na ikoni kako izgleda farisej! Pokazuje prstom na carinika: „Nisam kao on!“… Jadni carinik krije se iza jednog stuba: nema obraza ni da pogleda oko sebe. A farisej pokazuje Hristu gde se nalazi carinik! Jeste li to zapazili? Kao da Hristos nije znao gde je carinik! Farisej, iako je činio sve kako je propisano, sve je bilo uzalud. Šta može da učini gordost! Kada neko sagreši, a nije se smirio, onda je on grešan kao carinik i gord kao farisej. Dvostruki… darovi! „I šugav i vašljiv“, kako kažu u Epiru,
Koliko god možete trudite se da odbacite duhovne otrove, strasti, kako biste stekli duhovno zdravlje.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *