NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – GREH MUČI ČOVEKA
 
Iskušenja u našem životu
 
Bog dopušta iskušenja onoliko koliko to može da podnese naš duhovni uzrast. Ponekad dopušta da učinimo neki mali greh, na primer, malu nepažnju, kako bismo drugi put bili budniji i kako bismo, tačnije, izbegli neko veće zlo koje bi nam naneo đavo. Ponekad pušta đavola da nam smeta, da nas iskušava. Mi, u stvari, polažemo ispit, i umesto da nam đavo čini zlo, on nam, u stvari, čini dobro. Setite se starca Filareta koji je govorio: „Čedo, ako danas nisi imao ni jedno iskušenje, to je zanemarivanje Boga.“[1] Želeo je svakoga dana da se bori sa iskušenjima, kako bi bio od Hrista ovenčan.
Snažan čovek, kao starac Filaret, ne izbegava iskušenja, već govori Hristu: „Pošalji mi, Hriste, iskušenja i podari mi hrabrosti da se sa njima borim.“ Slabić bi, međutim, rekao: „Ne dozvoli, Hriste, da zapadnem u iskušenje,“ „Ne uvedi nas u iskušenje…“ (Mt. 6,13). A mi, često, kada zapadnemo u iskušenje, kažemo: „Ja sam samo čovek, ne mogu više da izdržim!“ a trebalo bi da kažemo: „Ja nisam čovek, već nečovek. Moj Bože, pomozi mi da postanem čovek.“ Ne kažem da treba da jurimo za iskušenjima, nego, kada nas zadese, sa njima treba da se suočimo istrajno i uz molitvu.
U svakoj duhovnoj zimi treba trpeljivo i puni nade da čekamo duhovno proleće. Najveći napadi obično su trenutni i ako ih u tom momentu izbegnemo, prolazi i odlazi cela četa demona i mi smo se izvukli. Tek kada se čovek sjedini sa Bogom, nema više napada iskušenja. Može li đavo da naneee ikakvo zlo anđelu? Ne može, biva sažežen.
DuhOvni život je veoma jednostavan i lak. Mi ga činimo teškim, jer ne vodimo duhovnu borbu na ispravan način. Sa malo truda i mnogo smirenja i poverenja u Boga, čovek može mnogo da uznapreduje. Jer tamo gde postoji smirenje, nema mesta za đavola, pa prema tome, ne mogu da postoje ni iskušenja.
 
Starče, može li čovek da upadne u greh sa dopuštenjem Božijim?
 
– Ne, preteško bi bilo tvrditi da Bog daje dopuštenje da zgrešimo. Bog nikada ne daje dopuštenje da sagrešimo. Dopuštenje dajemo mi sami, pa dolazi đavo i napada nas. Kada se, na primer, uzgordim, teram od sebe blagodat Božiju, odlazi moj anđeo čuvar, dolazi onaj drugi… anđeo, đavo, i ja razbijem nos. To je moje dopuštenje, a ne Božje.
 
Da li je ispravno da kažemo, kada padnemo, „kušač me je oborio“?
 
I ja često čujem da neki ljudi kažu da je kušač kriv što se zlopate, a u stvari, sami su krivi, jer se nisu na ispravan način suočili sa situacijom. A opet, đavo je đavo. Može li on da nas zadrži od zla? On radi svoj posao. Ne treba sve da svalimo na đavola. Jedan poslušnik, koji je živeo sa svojim starcem u jednoj kolibi, jednom, kada je nakratko ostao sam, uzeo je jedno jaje, stavio ga na ključ – to je bio jedan od onih velikih, starinskih ključeva – i ispod upalio sveću, da skuva jaje! Iznenada dođe starac i vidi ga. „Šta radiš to tamo?“, upita starac, a onaj mu kaže: „Evo, starče, đavo me naterao da ovde skuvam jedno jaje.“ Tada se začuo jedan besni glas: „Tu veštinu ja nisam znao! Naučio sam je od njega!“ Đavo ponekad spava, a mi ga prizovemo.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi rspovToi; Fla’ioiou ‘Aušregtoo, ‘AušreTtt Patered ka1 ‘Ajiopsin-ka, o 63.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *