NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – GREH MUČI ČOVEKA
 
Iskušenja u našem životu
 
Bog dopušta iskušenja onoliko koliko to može da podnese naš duhovni uzrast. Ponekad dopušta da učinimo neki mali greh, na primer, malu nepažnju, kako bismo drugi put bili budniji i kako bismo, tačnije, izbegli neko veće zlo koje bi nam naneo đavo. Ponekad pušta đavola da nam smeta, da nas iskušava. Mi, u stvari, polažemo ispit, i umesto da nam đavo čini zlo, on nam, u stvari, čini dobro. Setite se starca Filareta koji je govorio: „Čedo, ako danas nisi imao ni jedno iskušenje, to je zanemarivanje Boga.“[1] Želeo je svakoga dana da se bori sa iskušenjima, kako bi bio od Hrista ovenčan.
Snažan čovek, kao starac Filaret, ne izbegava iskušenja, već govori Hristu: „Pošalji mi, Hriste, iskušenja i podari mi hrabrosti da se sa njima borim.“ Slabić bi, međutim, rekao: „Ne dozvoli, Hriste, da zapadnem u iskušenje,“ „Ne uvedi nas u iskušenje…“ (Mt. 6,13). A mi, često, kada zapadnemo u iskušenje, kažemo: „Ja sam samo čovek, ne mogu više da izdržim!“ a trebalo bi da kažemo: „Ja nisam čovek, već nečovek. Moj Bože, pomozi mi da postanem čovek.“ Ne kažem da treba da jurimo za iskušenjima, nego, kada nas zadese, sa njima treba da se suočimo istrajno i uz molitvu.
U svakoj duhovnoj zimi treba trpeljivo i puni nade da čekamo duhovno proleće. Najveći napadi obično su trenutni i ako ih u tom momentu izbegnemo, prolazi i odlazi cela četa demona i mi smo se izvukli. Tek kada se čovek sjedini sa Bogom, nema više napada iskušenja. Može li đavo da naneee ikakvo zlo anđelu? Ne može, biva sažežen.
DuhOvni život je veoma jednostavan i lak. Mi ga činimo teškim, jer ne vodimo duhovnu borbu na ispravan način. Sa malo truda i mnogo smirenja i poverenja u Boga, čovek može mnogo da uznapreduje. Jer tamo gde postoji smirenje, nema mesta za đavola, pa prema tome, ne mogu da postoje ni iskušenja.
 
Starče, može li čovek da upadne u greh sa dopuštenjem Božijim?
 
– Ne, preteško bi bilo tvrditi da Bog daje dopuštenje da zgrešimo. Bog nikada ne daje dopuštenje da sagrešimo. Dopuštenje dajemo mi sami, pa dolazi đavo i napada nas. Kada se, na primer, uzgordim, teram od sebe blagodat Božiju, odlazi moj anđeo čuvar, dolazi onaj drugi… anđeo, đavo, i ja razbijem nos. To je moje dopuštenje, a ne Božje.
 
Da li je ispravno da kažemo, kada padnemo, „kušač me je oborio“?
 
I ja često čujem da neki ljudi kažu da je kušač kriv što se zlopate, a u stvari, sami su krivi, jer se nisu na ispravan način suočili sa situacijom. A opet, đavo je đavo. Može li on da nas zadrži od zla? On radi svoj posao. Ne treba sve da svalimo na đavola. Jedan poslušnik, koji je živeo sa svojim starcem u jednoj kolibi, jednom, kada je nakratko ostao sam, uzeo je jedno jaje, stavio ga na ključ – to je bio jedan od onih velikih, starinskih ključeva – i ispod upalio sveću, da skuva jaje! Iznenada dođe starac i vidi ga. „Šta radiš to tamo?“, upita starac, a onaj mu kaže: „Evo, starče, đavo me naterao da ovde skuvam jedno jaje.“ Tada se začuo jedan besni glas: „Tu veštinu ja nisam znao! Naučio sam je od njega!“ Đavo ponekad spava, a mi ga prizovemo.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi rspovToi; Fla’ioiou ‘Aušregtoo, ‘AušreTtt Patered ka1 ‘Ajiopsin-ka, o 63.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *