NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – GREH MUČI ČOVEKA
 
Namerni gresi
 
Treba veoma da pazimo na namerne grehe, jer naša namera je ono što će Bog da ispituje. Grehovi koje činimo iz nepažnje su lakši. Izvesni gresi jesu gresi, ali se sude manje strogo.
Zatim, kada zgrešimo nehotice, Bog tako uredi da naše sagrešenje ispadne na dobro. Ali, to ne znači.da je trebalo da zgrešimo, kako bi se dogodilo to dobro, već, pošto smo zgrešili, a nismo to hteli, Bog naš greh koristi za to da od njega ispadne nešto dobro. Kada, međutim počinimo neki greh svesno i posle toga se pokajemo, treba da se pomolimo da od posledica našeg greha ne proizađe neko zlo.
 
– Starče, a kako se spasao onaj monah o kome govori Evergetinos, koji je deset godina, svakoga dana, upadao u neki greh, ali se svakoga dana i kajao?[1]
 
– On je, na neki način, u vlasti greha, obuzet njime. On nije imao rđavu nameru, nego mu nije niko pomogao, upao je u zlo i zato je imao pravo na pomoć Božiju. Borio se, patio, iskreno se kajao i Bog ga je na kraju spasao. Vidiš, može neko da ima dobru nameru, ali ako mu se od malena ne pomogne i ako je zaveden u zlo, teško se kasnije podiže. Pokušava, trudi se, pa opet pada i opet se podiže, znači, bori se. Bog neće napustiti takvog čoveka, zato što, on siromah čini svoj mali trud i ište pomoć Božiju i ne greši hladnokrvno. Neko, na primer, krene nekud, bez namere da sagreši, ali spopadne ga đavo i on padne u nekakav greh. Kaje se, trudi, ali mu ponovo postave zamku i on, iako nije nameravao da učini ništa rđavo, jadnik, ponovo pada i ponovo se kaje. On ima olakšice, zato što ne želi da čini zlo, nego je naveden na zlo i posle se kaje. Onaj, međutim, ko kaže: „Da bih dobio ono, treba da učinim ovu nepravdu; da bih dobio ono drugo, treba da učinim ovu podlost“ i tako dalje, on greši namerno i svesno. Priprema, znači, svoj grešni plan i sa đavolom planira kakav greh će počiniti. To je veoma rđavo, zato što je učinjeno sa predumišljajem. On nije pao u iskušenje, već namerava da čini nešto zajedno sa đavolom. Takav čovek nikada neće dobiti pomoć, zato što nije zaslužio da dobije Božiju pomoć i na kraju umire ne pokajavši se.
Međutim, mnogi oni koji kažu da će da se pokaju kada ostare, kako su sigurni da će imati vremena i da neće umreti iznenadnom smrću? Jedan preduzimač je govorio: „Kada ostarim, otići ću u Jerusalim i okupaću se u reci Jordan. Tako ću sprati sve svoje grehe.“ I nastavio je da živi grešnim životom. Na kraju, kada više nije imao snage i već se jedva kretao, on odluči da krene na put. Saopšti on to jednom svom majstoru: „Majstore, odlučio sam da idem u Jerusalim i da se okupam u reci Jordan.“ „A, gazda“, odvrati mu ovaj, „ako si čist, stići ćeš onamo, a ako nisi, ostaćeš na putu!“ Majstor kao da je imao proročki dar! Čim je preduzimač stigao u Atinu da sredi dokumenta, umre! Uzeli su mu sav novac, odneli ga u nekakvu pogrebnu agenciju i ovi su ga u kovčegu poslali u njegovo rodno mesto.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi: Evergetinos, Prva knjiga, str. 34 i dalje

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *