NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
GREH I POKAJANJE – GREH MUČI ČOVEKA
 
Izbavljenje iz tame sagrešenja
 
Da li je mnogo ozbiljan greh ako neko oskvrni svetu Tajnu Krštenja?
 
– Zavisi od toga koliko je oskvrni. Neko napravi jednu mrlju, neko dve…
 
A jesu li veliki oni gresi koji ostavljaju mrlje na svetoj Tajni Krštenja?
 
– Eh, smrtni gresi, razume se, skvrne svetu Tajnu Krštenja i onda se blagodat Božija udaljava od čoveka. Ali ona ga, naravno, ne napušta, kao što ga ne napušta ni Anđeo Čuvar. Sećate li se šta je rekao đavo idolopokloničkom svešteniku o monahu koji je hteo da se oženi njegovom ćerkom? „Nemoj da žuriš: on je napustio Boga, ali Bog njega još nije napustio.“[1]
 
Starče, može li neko da živi u tami sagrešenja, a da to ne oseća?
 
Ne, svi imaju svest o tome, ali su ravnodušni. Da bi neko izašao na svetlost Hristovu, treba da želi da izađe iz tame sagrešenja. Uzmimo za primer nekoga ko je greškom zatvoren u nekakvom mračnom podrumu. Čim ugleda jedan jedini zračak kroz neku pukotinu, gleda kako da izađe na svetlost. Otvoriće polako pukotinu da bi našao vrata i tako izašao iz podruma. Isto tako, od trenutka kada čovek oseti dobro kao potrebu i uvuče se u njega pozitivna uznemirenost, napregnuće se da izađe iz tame sagrešenja. Ako kaže: „To što činim je pogrešno, nisam na dobrom putu“, on se smirava, spušta se na njega blagodat Božija i on tada kreće dalje dobrim putem. Ali, ako se u njega ne uvuče pozitivna uznemirenost, teško da mu re može pomoći.
Neko se, na primer, nalazi u zatvorenom prostoru i loše se oseća. Kažeš mu: „Ustani, otvori vrata i izađi napolje da dobiješ malo kiseonika, da se povratiš“, a on počne: „Ne mogu da izađem napolje. A zašto sam zatvoren unutra i ne mogu da dođem do daha? I zašto nemam kiseonika? Zašto mene Bog drži ovde, a druge napolju?“ Može li se takvom pomoći? Znate li koliko je onih koji se muče zato što ne čuju nikoga ko može duhovno da im pomogne?
Čovek svojom grešnošću zemaljski raj pretvara u zemaljski pakao. Ako se njegova duša uprlja smrtnim gresima, on živi u demonskom stanju: otima se, muči se, nema mira. Nasuprot tome um onoga ko je blizu Boga, bavi se mislima o Bogu, ima uvek dobre pomisli, ispunjen je mirom i živi u raju na zemlji. Taj čovek poseduje nešto što ga razlikuje od onog čoveka koji je udaljen od Boga, a to moraju da osete i drugi ljudi. Evo, to je blagodat Božija koja odaje čoveka čak i ako se krije.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi: Dobročinitelj (Eoep^stivoc,), knjiga Prva (tocod A’) str. 54 i dalje.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *