NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU – DUHOVNI ZAKONI
 
Duhovni zakoni i Ljubav Božija
 
Starče, da li duhovni zakoni deluju uvek odmah?
 
– Pa, zavisi. Čovek je često u nedoumici! Čim se malo uzgordi, odmah razbije nos: zakoni su delovali brzinom munje. Na primer, jedna sestra pere prozore, pa joj naiđe pomisao gordosti da pere prozore bolje od druge, a onda se iznenada nešto desi i, cak, pukne staklo. U drugim prilikama deluju kasnije.
 
Kada, starče, duhovni zakoni deluju odmah, šta to znači?
 
– To je dobro, Čovek tada treba da shvati da ga štiti ljubav Božija, jer se odmah iskupljuje i ne plaća sve odjednom. Ali kada duhovni zakoni ne deluju odmah na čoveka, to je opasno, jer to odmah znači da je udaljen od Boga: nije u Njegovoj kući. Ima ljudi koji su neprestano gordi, a ništa im se ne dešava. To znači da je njihova gordost prevazišla ljudsku i da je dostigla velike razmere, to jest, da je prešla u demonsku gordost, u nadmenost. Do pada onda dolazi sa velike visine, pravo u pakao. To je pad kao Dennicin. Za takve ne važe duhovni zakoni u ovom životu, nego za njih važi ono što Apostol kaže: „Zli ljudi i opsjenari napredovaće od zla na gore, varajući i varajući se“ (2. Tim 3,13).
 
Može li, starče, čovek da sv zadivi delu koje je izvršio, pa da dođe do neke štete?
 
– Da, zato što deluju duhovni zakoni. Bog oduzima Svoju blagodat od nekog i tako nastaje šteta, kako bi se urazumio onaj koji se pogordio zbog nekog svog dela.
 
Starče, kada dođe do štete, značili to da su delovali duhovni zakoni?
 
– Naravno.
 
Da li je isključeno da neko bude nevešt i da načini štetu?
 
– Takvi slučajevi su retki. Zbog toga, živite smireno koliko god je moguće više. Mislite stalno da ništa nije naše. Sve nam je dao Bog. Sve što imamo je Božije. Samo su grehovi naši. Ako se ne smiravamo, neprestano će delovati duhovni zakoni, sve dok se ne slomi naš egoizam. Neka nam Bog podari da do toga dođe pre no što nas snađe smrt.
 
Može li se dogoditi da čovek ne primeti da su delovali duhovni zakoni?
 
– Ako čovek ne preispituje sebe, ništa ne primećuje i ni od čega ne dobija pomoć, niti mu išta koristi.
 
Da li to onda znači, starče, da duhovni zakoni prestaju da deluju samo onda, kada se čovek potpuno smiri?
 
Da, uglavnom sa smirenjem, ili kada čovek poseduje neuračunljivost. Daću ti jedan primer: Jedna žena je stalno tukla muža, a on to nije govorio kako ne bi izgubio svoje dostojanstvo, jer je bio učitelj. Na njega su, međutim, delovali duhovni zakoni. Veoma rano je ostao bez oca i njegova majka se, kao udovica od penzije mnogo trudila da ga iškoluje, da postane učitelj, a on ju je tukao! Šta je preživela ta sirota majka! A onda je dopustio Bog da njega tuče žena, kako bi se iskupio. Šta se dalje dogodilo? On umre, a njegov sin počne da tuče svoju majku! Tako je i ona morala da se iskupi. Oženi se sin jednom ženom koja nije bila baš „u redu“. Tukla ga je pojući „Hristos voskrese“! Tako je ustrojio Bog da se i on iskupi! Ovde su, međutim, duhovni zakoni prestali da deluju, jer je njegova žena bila neuračunljiva.
 
Kada, starče, neko sagreši (padne), pa mu je žao, da li on tako plaća?
 
– Da li oseća da je dužan, ili mu je iz egoizma žao? Ako oseća da je dužan, ne plaća. Ali ako ne oseća svoj dug, Bog dopušta da plati. Hrišćanin, na primer, treba da deli milostinju. Ako je neko škrt i ne daje, nego skuplja novac, doći će kradljivci, pretući će ga i uzeće mu novac i tako će se iskupiti. Kada imamo dug i ne platimo ga u ovom životu, to je veoma rđav znak, to znači da nas je Bog napustio. Kada neko opet ne prima udarce, nego dobija blagoslove, onda je izgleda učinio neko dobro i dobija ovde za to platu od Hrista dvostruko i trostruko. Ali ne iskupljuje svoja sagrešenja. A i to opet nije dobro. Recimo da sam učinio deset od sto dobrih dela i Hristos me nagrađuje za dvadeset od sto i nemam nikakvih nevolja ni briga: ali onda ne iskupljujem grehove.
Mučenje u Ovome životu „jede“ pakao, kaže avva Isaak[1]. Znači, kada na nekoga deluju duhovni zakoni, spira se deo mučenja u paklu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Avva Isaak Sirijski, Podvižničke besede, 55. beseda, izdanje „Aater“, Atina 1961. str. 193

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *