NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU – TELESNI NEDOSTATAK JE BLAGOSLOV OD BOGA
 
Duševne bolesti
 
Kada se neko, starče, razboli od melanholije, šta treba ga pagu dabi ozdravio?
 
– Potrebna mu je uteha Božija.
 
A kako da je dobije?
 
– Da se „okači“ o Hrista i Hristos će mu je pružiti. Često se usrdnost brka sa egoizmom. Većina shizofreničara su preosetljive duše. Slučajno se desi nešto beznačajno, ili nešto sa čim ne mogu da se suoče i mnogo pate. Drugi ubije čoveka i ponaša se kao da se nije dogodilo ništa, međutim osetljiv čovek, ako slučajno mački malo nagazi na šapu, pati i ne spava od žalosti. Ako ne spava dve-tri noći, posle će naravno otići kod lekara.
 
Starče, psihologija kaže da je potrebno da se ukloni uzrok da bi se pomoglo duševnom bolesniku.
 
– Da, ako postoji uzrok. Zato što ponekad, iako su neke stvari prirodne i na neki način opravdane, ljudi se udubljuju u pomisli koje ih izluđuju: „Da nemam nešto nasledio? Možda nisam zdrav?“, kažu. Upoznao sam jednog momka koji je studirao, učio jedanaest sati dnevno i bio stipendista. Pomagao je i svojoj porodici, jer mu je otac bio bolestan. Naposletku se umorio, jer je bio preosetljiv: stalno je imao glavobolje i uz veliki trud i napor je diplomirao. Posle toga je imao pomisli da je nasledio neku bolest. Šta da nasledi? Ma samo da neko uči jedanaest cati dnevno, biće iscrpljen od prevelikog napora, a kamo li što je još i roditeljima pomagao, a pritom je preosetljiv. ‘
 
Starče, jedan mladić je pao u melanholiju posle samoubistva svoga oca. Da li je to nasledno?
 
– Možda je dečko duševno povređen. Ali nije isključeno da je u pitanju porodično nasleđe. A onda, ne znamo u kakvoj se situaciji našao njegov otac kada se ubio. Razume se, detetu, čiji otac je po prirodi zatvoren čovek, svakako je potrebna pomoć. Zato što, ako i ono bude zatvoreno kao otac – a možda i ono ima pomisao o naslednosti – može da se razboli.
Bog uvek dopušta onoliko iskušenja koliko čovek može da podnese, ali tome se često dometne i ismevanje ljudi, a onda duša klone od prevelikog bremena i počinje da stenje. Lude ljude drugi ljudi izluđuju. U početku se ludilo prilagođava. Nekada nije bilo psihijatrijskih bolnica i, ako je neko bio lud, zatvarali su ga u neku prostoriju i vezivali lancima! Beše jedna žena, po imenu Peristera, koju su držali zatvorenu u kući! Deca su se bacala kamenjem na nju, ismevala je. Besnela je, sirotica, čupala lance, vikala i što god bi joj se našlo pod rukom bacala je napolje! U onom životu, međutim, videćeš Peristeru kako položajem prevazilazi mnoge koji su ovde bili razumni.
Sećam se i jednog drugog slučaja. Beše jedna porodica čija je starija kći bila malo mentalno zaostala, ali je u sebi posedovala veliku dobrotu. Imala je četrdeset godina, a bila je kao petogodišnje dete. Kakve su joj scene pravili i stariji i mlađi! Jednom prilikom su je roditelji ostavili da kuva, a oni su otišli na njivu. Trebalo je da njen brat dođe sa njive da donese kukuruz i da pri povratku na njivu ponese hranu, da bi njihovi roditelji i ostali radnici ručali. Ona je jadnica iz bašte nabrala tikvice, patlidžane, boraniju i sve pripremila da skuva. Dođe njena mlađa sestra, koja je bila prava napast, povuče magarca za uvo i natera ga da sve to pojede! I sirotica je morala da ode da nabere drugo. Ništa nije rekla. Dok sve nije ponovo pripremila, dođe njen brat, a ona tek što je pristavila jelo da se kuva. On skine tovare sa mazgi i kada vide da ručak nije gotov, žestoko je istuče! Svakoga dana je imala slično mučenje! Njena se jadna majka molila da prvo umre njena kći, pa tek ona, jer je mislila da ne bi imao ko da brine o njoj. I zaista, prvo je umrla kći, pa tek kasnije majka.
U svakom slučaju, onima koji nisu u glavi sasvim u redu, bolje je nego mnogim drugima. Oni su nerazumni i bez ispitivanja prelaze u onaj život.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *