NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUHOVNI ŽIVOT – POSAO I DUHOVNI ŽIVOT
 
Ljubav prema poslu
 
Zašto se, starče, mnogi ljudi mučno osećaju na poslu?
 
– Možda zato što ne vole svoj posao? Ili možda stalno rade jedno isto? Često, na nekim radnim mestima, u nekoj fabrici, recimo, koja proizvodi drvenariju, jedan zaposleni, od ujutro, pa do kraja radnog vremena samo lepi, lepi; drugi samo postavlja staklo, treći gituje. Svi oni neprestano rade jedno isto, stalno isto i monotono, a gazda ih nadgleda. I to se ne dešava samo dan-dva. Nego stalno jedno te isto, pa im dosadi. Nekad nije bilo tako. Jedan stolar bi preuzeo četiri zida od zidara i trebalo je da preda kućevlasniku završenu kuću, samo da mu preda ključ. Postavio bi podove, stolariju, namestio bi stakla i sve zagitovao. Potom bi napravio stepenište, gelendere i sve ostalo, potom bi sve ofarbao, napravio bi ormane, police, a zatim bi napravio ostatak nameštaja. I ako se bavio svim tim poslovima, dobro je znao sve to da radi. U slučaju potrebe mogao je i krov da napravi i da postavi crepove.
Danas se mnogi ljudi muče, jer ne vole svoj posao. Samo gledaju kada će doći kraj radnog vremena, da mogu da idu kući. Međutim, kada postoji revnost u radu i kada se čovek zanima za ono što radi, što više radi, to je revnosniji. Preda se svom poslu i, kada dođe vreme da ide kući, kaže: „Kad je pre prošlo vreme?“ Zaboravi i na hranu i na san, zaboravi na sve. I da ništa nije jeo, ne oseća glad i da nije spavao, ne spava mu se, nego se raduje što ne spava. Nije da se muči glađu, ili žeđu: za njega je posao slavlje.
 
Zašto se ponekad dešava, starče, da dvojica ljudi rade isti posao, a jedan od toga ima duhovne koristi, a drugi štetu?
 
– Zavisi od toga kako svaki od njih radi taj posao i šta nosi u sebi. Ako radi smerno i s ljubavlju, sve će mu biti svetlo, obasjano, veselo i osećaće unutrašnje spokojstvo. Ako, međutim, uz posao dometne pomisao gordosti, da posao radi bolje od drugoga, može da oseti izvesno zadovoljstvo, ali to zadovoljstvo mu ne ispunjava srce, jer mu se duša ne obogaćuje, ne oseća spokojstvo.
A onda, kada čovek ne radi s ljubavlju svoj posao, umara se. Onaj ko samo gleda kako treba negde da se popne kako bi obavio neki posao, umara se, jer ne voli taj posao. Dok drugi, koji radi sa srcem, uspinje se a da to i ne primeti. Jedan radnik, na primer, može satima da kopa na suncu i da se ne zamori, ako to čini sa srcem. Ali ako to ne radi sa srcem, samo zastaje, gleda naokolo, gunđa: „Uh, kakva vrućina!“ kaže i teško mu je.
 
Može li, starče, neko zbog velike ljubavi prema svom poslu, ili nauci da zapostavi svoju porodicu?
 
– Svoj posao čovek treba jednostavno da voli, a ne da se zaljubi u njega. Ako ne voli svoj posao, dvostruko će se zamarati, i telesno i duševno, a onda ga ni fizički odmor neće opuštati, jer će biti duševno umoran. Duševni umor je taj koji slama čoveka. Kada neko radi svoj posao puna srca i radosno, on je duševno odmoran, a onda nestaje i telesni umor. Eto, upoznao sam jednog generala koji radi čak i poslove običnih vojnika. Kako on brine za svoje vojnike! Kao otac! Znate li koliku radost on oseća! Vrši svoju dužnost i srećan je. Jedanput je u ponoć pošao iz Evra, kako bi stigao u Larisu na pomen svetom Ahiliju i da stigne i na božanstvenu Liturgiju iako je imao pravo da dođe kasnije, na slavoslovlje, koje je bilo na kraju. Ali on kaže: „Moram da dođem na vreme da odam počast svetitelju.“ Sve što čini, čini puna srca. Zadovoljstvo koje oseća onaj ko usrdno obavlja svoj posao, dobro je zadovoljstvo. Takvo zadovoljstvo Bog je čoveku podario, kako se ne bi zamaralo Njegovo stvorenje. To je odmaranje od umora…

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *