NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU – BOLEST
 
Žrtvovanje za dobro bolesnika
 
Ako nešto ištemo od Boga, a pritom ništa ne žrtvujemo, to nema smisla. Ako sedim i kažem: „Bože moj, molim Te učini da taj i taj bolesnik ozdravi“ a ne učinim nikakvu žrtvu, to je kao da samo izgovaram lepe reči. Hristos će videti moju ljubav, moju žrtvu i onda će ispuniti ono što Ga molim, ako je to, razume se, za bolesnikovo duhovno dobro. Zato, kada ljudi od vas traže da se molite za nekog bolesnika, kažite im da se i oni mole, ili bar da se bore da isprave svoje mane.
Neki ljudi dođu i kažu mi: „Isceli me: čuo sam da možeš da mi pomogneš.“ Oni, međutim, hoće da dobiju pomoć, a da se sami ništa ne potrude. Kažeš, na primer, čoveku: „Nemoj da jedeš slatko, učini tu žrtvu, kako bi ti Bog pomogao“, a on ti kaže: „Zašto? Zar Bog ne može da me isceli?“ Ne žrtvuju se ni za sebe, a kamo li da se žrtvuju za drugoga. Čovek ne jede slatko, kako bi Hristos pomogao onima koji boluju od dijabetesa, ili ne spava, kako bi Hristos podario malo sna onima koji boluju od nesanice. Tako čovek postaje blizak Bogu. Onda Bog dariva Svoju blagodat.
Kada mi neko kaže da ne može da se pomoli za nekog svog, ko je bolestan, kažem mu da i on učini nekakvu žrtvu za bolesnika.
Obično mu kažem da učini nešto što će biti dobro i za njegovo zdravlje.
Jednom je u moju kolibu iz Nemačke došao jedan otac, čija devojčica je počelo da se oduzima. Lekari su je otpisali. Jadni čovek bio je potpuno očajan. „Učini i ti neku žrtvu“, rekoh mu, „za zdravlje svog deteta. Da praviš metanije, ne možeš: da se pomoliš, ne možeš, u redu. Koliko cigareta popušiš dnevno?“ „Četiri i po kutije“, reče. „Puši jednu kutiju dnevno“, kažem, „pa novac koji bi platio za ostale cigarete daj nekom siromahu.“ „Neka moje dete ozdravi, pa ću ja prestati da pušim.“ „E, onda to više neće imati vrednosti. Sada treba da prekineš pušenje. Baci cigarete“, kažem. „Zar ne voliš svoje dete?“ „Zar ja da ne volim svoje dete? Baciću se s petog sprata za ljubav svog deteta“, kaže on. „Ja ti ne kažem Da se baciš sa petog sprata, nego da baciš cigarete. Ako napraviš glupost i baciš se sa petog sprata, svoje dete ćeš ostaviti na ulici; a ti ćeš izgubiti dušu. Ja ti kažem da učiniš nešto lako. Eto, baci sada cigarete!“ Nikako nije hteo da ih baci. Na kraju je otišao plačući! Kako takav čovek da dobije pomoć? Međutim, oni koji poslušaju, dobiju pomoć.
Drugom prilikom dođe jedan koji se borio s dahom od pešačenja. Bilo mi je jasno da mnogo puši, pa mu rekoh: „Dušo hrišćanska, zašto toliko pušiš? Desiće ti se zlo.“ Čim se izduvao i došao do reči, reče mi: „Žena mi je mnogo bolesna i postoji opasnost da umre. Molim te, pomoli se da se desi neko čudo. Lekari su od nje digli ruke.“ „Voliš li ti svoju ženu?“, upitah ga. „Volim je“, reče. „Zašto onda i ti ne učiniš nešto da joj pomogneš? Ona je učinila sve što je mogla, lekari su učinili sve što su mogli i sada dolaziš ovamo da mi kažeš da i ja učinim nešto, da se pomolim, kako bi joj Bog pomogao. Ali šta si ti učinio da bi tvoja žena dobila pomoć?“ „Šta mogu ja da učinim, starče?“ upita me. „Ako prestaneš da pušiš“, kažem ja njemu, „tvoja žena će ozdraviti.“ Mislio sam da, ako Bog vidi da ženi duhovno ne koristi da ozdravi, bar da se ovaj izbavi od zla koje mu nanosi cigareta. Posle mesec dana dođe veseo da mi zahvali. „Starče, prestao sam da pušim“, reče, „i žena mi je ozdravila.“ Posle nekog vremena dođe ponovo sav van sebe da mi kaže da je tajno opet počeo da puši i da mu se žena teško razbolela. „Sada znaš koji je lek tome“, rekoh, „prestani da pušiš.“

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *