NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU – BOLEST
 
Bolesnikove muke i uzdanje u Boga
 
Ako neko, starče, ima neku tešku bolest i odluči da se prepusti Bogu, da li dobro čini?
 
– Ako nema obaveza, čini onako kako želi. Ali ako ima obaveze, to će zavisiti od drugih. I ja sam otišao kod lekara „protiv svoje volje i ne želeći“… Da nisam otišao „samo na pregled“, kako mi je rekao lekar, creva bi se potpuno zatvorila. A onda bih pio samo malo tečnosti i posle ode, sve bi se završilo. „Samo pregled“, rekao mi je, a ušao sam u takav krug… Skener odavde, kardiolog odande, sada se smanjio broj belih krvnih zrnaca, sada se, opet mnogo povećao, seci odavde, krpi ovde… I napokon šta se ispostavilo? Sve dok ne odem, da budem ovde…
Obično kažemo: „Za bolesnike se prvo treba pobrinuti da dobiju pomoć od ljudi, a ono što ljudi ne mogu da učine da mu pomognu, pomoći će Bog.“ Međutim, ne treba da zaboravljamo da ljudi koji pate od neke teške bolesti, prolaze kroz teške muke, gotovo mučeništvo, dok se ne iscrpi sva pomoć od ljudi. Treba da prođu kroz bezbroj ispitivanja, operacija, transfuzija, hemoterapiju, zračenje. Bodu ga zbog transfuzije, zbog infuzije… Pucaju vene, hrane ga kroz nos, ne može da spava… I sve to zato da bi dobio pomoć od čoveka. Razumeš? To nije tako jednostavno, kao kada se radi, na primer, o nekoj rani, koja se zagnojila i treba da se provali, da izađe gnoj, i posle će biti dobro. Ovde se radi o celom jednom procesu. Zbog toga ne treba sebi da povlađujemo i da kažemo „u redu, ovaj bolesnik je dopao dobrih lekara“, nego tpeba da uzmemo u obzir da bolesnik treba da prođe kroz veliko mučenje, kako bi dobio medicinsku pomoć i treba toplo da se molimo da mu Hristos podari trdžljenje. Treba da se molimo Bogu da prosvetli lekare, jer lekari mogu da pogreše, naročito ako ne poseduju smirenje.
Vidiš, kada se sruši kuća, njen kućevlasnik ne može u njoj da ostane. Tako; i vlasnik tela, duša, ne može da ostane ako se sruši njena kuća, telo. I sada pokušavaju da zadrže kućevlasnika u kući gvožđem, čelikom, vitaminima A, B, C… da naukom pomognu bolesnicima, ali time ne mogu pomoći svima i zahvaljujući pomoći koju im nude, samo produžuju njihov život u bolu, bolje rečeno, produžuje se bol. Zato što nauka nije dovoljna. Potrebna je vera i molitva. Ponekad vidim i ovde, u manastiru, sestre koje su lekari kako žele više naukom da pomognu bolesniku, nego uzdanjem u Boga i molitvom. Umnosrdačna molitva, međutim, daće im medicinsku diplomu sviše, jer će prestati sa ljudskom naukom. Kada se odneguje ljubav sa bolom prema svim ljudima uopšte, onda dejstvuju božanske sile, samo mora da postoji duboko smirenje u duši, kako ne bi bilo gordosti prema Bogu i kako ne bi pomislile da su te sile njihove.
Ne treba da zaboravimo da Hristos može čak i neizlečivo da isceli, ali mora da postoji za to ozbiljan razlog i verujući mora mnogo da veruje i da bude mnogo vezan za Hrista.
 
Da li to znači, starče, da ljudi koji pate od nečega, ne treba da traže lekarsku pomoć?
 
– Ama, čedo moje, nisam to mislio! Ne kažem „nemoj da mu daš, na primer, kiseonik, pa da se čovek uguši.“ Hoću da kažem kroz šta sve prolazi bolesnik da bi dobio pomoć od čoveka i da treba da se molimo da Hristos pomogne bolesnicima, kako se ne bi mučili. Ako je nešto ozbiljno, molimo Hrista da ga pomiluje po ruci. Jer ako Hristos samo malo pomiluje bolesnike po ruci, nestaju svi bolovi i sve biva dobro! Nisu potrebni ni lekovi, ni otrovi. A ako ga pomiluje po licu, to je još bolje. Ako ih čak i prigrli, onda im omekša srce! Razumete li? Ali za to je potrebna duboka vera. Ako ne poseduje veru sam bolesnik, onda ne ozdravlja.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *