NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU – BOLEST
 
Služenje bolesnima
 
Sinoć kada sam pošao u hram na bdenje, video sam sa strane jednog oca sa detetom, invalidnom devojčicom. Priđoh im, zagrlih devojčicu i poljubih je. „Ti si anđeo“, rekoh joj, „znaš li?“ A ocu rekoh: „Velika je čast za tebe što služiš anđela. Radujte se jer ćete oboje otići u raj.“ Oboma se lica ozariše od radosti, jer su osetili božansku utehu.
Oni koji služe bolesne, invalide itd., sa ljubavlju i trpljenjem, ako imaju grehove, brišu ih svojim žrtvovanjem. Ako nemaju grehove, dostižu do svetosti. Jednom mi je jedna žena pričala neke čudesne događaje iz svog života. Bio sam u nedoumici jer to su bile situacije koje susrećemo u žitijima svetitelja, a ona je bila sasvim obična žena. Kada mi je rekla kako je provela veći deo svog života, uvideo sam da se ceo njen život sastojao od žrtvovanja, Od mladosti je negovala bolesnike, jer su u njenoj roditeljskoj kući boravili bolesni baka i deda. Kada se udala, živela je sa svekrom i svekrvom, koji su takođe bili bolesni. Potom joj se razboleo muž. Ostao je nepokretan, pa ga je negovala. Čitav svoj život ta žena je provela negujući bolesne. Sve te godine je čeznula da čita, da ode na bdenje, ali nije imala vremena. Ali pošto je imala opravdanje, Bog joj je na kraju podario Svoju blagodat.
 
Starče, neki ljudi postaju ćudljivi kada se razbole?
 
– Da, to se dešava, ali zdravi treba bolesnima da daju za pravo malo uznemiravanja, malo gunđanja, ili ćudljivosti, jer je to prirodno za bolesne. Ko se nije razboleo, ne može da razume bolesnika, jer ne zna šta su bolovi, pa im je srce malo grubo.
Oni koji služe bolesnog čoveka, nepokretnog čoveka, moraju da budu izuzetno pažljivi da ne bi izazvali njihovo nezadovoljstvo.
Može da se desi da im služe godinama, ali ako ih na kraju jednom izazovu da gunđaju, gube sve. Veoma je teško da duša sa roptanjem ode sa ovoga sveta. Ali i njih će posle lukavi da muči, da im tobož’ olakša savest.
 
Starče, kada služiš nekog bolesnika, ne slama te samo umor, nego i žalosti brige, jer vidiš nekog svog kako se polako gasi.
 
– Da, ali i Bog se za njih brine! Vidiš, kada se razboli jedan član porodice, cela porodica pati. A ako je slučajno otac porodice u pitanju i ne može da radi, cela porodica je nesrećna i pati. Zabrinuta je, „hoće li otac da poživi, ili neće da poživi?“ On se muči, ali muče se i ostali. Ako se on gasi, gase se svi oko njega. I majka onda mora da radi više. Da se stara za decu, da ide u bolnicu da pazi na bolesnika. Hoću da kažem, kada.se neko razboli od neke teške bolesti, pa i sam trpi, umara se i želi da umre, ali i njegovi koji ga služe, brinu se, žaloste se, muče se i umaraju. I što su više vezani i što se više vole, Bog na kraju dopušta da se još više muče i bolesnik i oni koji se o njemu brinu, sve dok ne stignu dotle da kažu: „Neka ga uzme Bog, da se odmori“ – ali da se odmore i oni. Vidite, kada se porodica mnogo voli međusobno i roditelji umru iz čistog mira, bez bolesti i ne muče se ni oni ni njihova deca, jer nije bilo potrebno da ih neguju, bol zbog rastanka za decu je, veoma bolan.
 
Koliko duševni činila i može da utiče na telesno zdravlje?
 
– Kada je čovek duševno dobro, ublažava se telesni bol. Kada nije duševno zdrav, rđavo duševno stanje narušava njegovo telesno zdravlje. Uzmi za primer bolesnika koji boluje od raka i od njega su lekari digli ruke. Ako veruje u Boga i ako se nalazi u zdravoj duhovnoj atmosferi, može duže da poživi, a sa druge strane može da kopni od brige i žalosti i da se ugasi u roku od nekoliko nedelja. Ponekad neko može sa medicinske tačke gledišta da bude zdrav, da analize ne pokazuju ništa, ali da ima nešto što ga je duševno unakazilo. U tom slučaju nije istinski zdrav. Jer većina bolesti nastaje od potištenosti. Svi ljudi imaju neku bolnu tačku. Nekakva briga može nekoga da udari u stomak, drugoga u glavu.
Najbolji lek za neku bolest je duhovna radost, jer ona u duši širi blagodat Božiju. Duhovna radost ima najveću isceliteljsku moć za sve bolesti. Ona je božanski melem koji zaceljuje rane, a potištenost i brige ih nadražuju.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *