NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU – BOLEST
 
Služenje bolesnima
 
Sinoć kada sam pošao u hram na bdenje, video sam sa strane jednog oca sa detetom, invalidnom devojčicom. Priđoh im, zagrlih devojčicu i poljubih je. „Ti si anđeo“, rekoh joj, „znaš li?“ A ocu rekoh: „Velika je čast za tebe što služiš anđela. Radujte se jer ćete oboje otići u raj.“ Oboma se lica ozariše od radosti, jer su osetili božansku utehu.
Oni koji služe bolesne, invalide itd., sa ljubavlju i trpljenjem, ako imaju grehove, brišu ih svojim žrtvovanjem. Ako nemaju grehove, dostižu do svetosti. Jednom mi je jedna žena pričala neke čudesne događaje iz svog života. Bio sam u nedoumici jer to su bile situacije koje susrećemo u žitijima svetitelja, a ona je bila sasvim obična žena. Kada mi je rekla kako je provela veći deo svog života, uvideo sam da se ceo njen život sastojao od žrtvovanja, Od mladosti je negovala bolesnike, jer su u njenoj roditeljskoj kući boravili bolesni baka i deda. Kada se udala, živela je sa svekrom i svekrvom, koji su takođe bili bolesni. Potom joj se razboleo muž. Ostao je nepokretan, pa ga je negovala. Čitav svoj život ta žena je provela negujući bolesne. Sve te godine je čeznula da čita, da ode na bdenje, ali nije imala vremena. Ali pošto je imala opravdanje, Bog joj je na kraju podario Svoju blagodat.
 
Starče, neki ljudi postaju ćudljivi kada se razbole?
 
– Da, to se dešava, ali zdravi treba bolesnima da daju za pravo malo uznemiravanja, malo gunđanja, ili ćudljivosti, jer je to prirodno za bolesne. Ko se nije razboleo, ne može da razume bolesnika, jer ne zna šta su bolovi, pa im je srce malo grubo.
Oni koji služe bolesnog čoveka, nepokretnog čoveka, moraju da budu izuzetno pažljivi da ne bi izazvali njihovo nezadovoljstvo.
Može da se desi da im služe godinama, ali ako ih na kraju jednom izazovu da gunđaju, gube sve. Veoma je teško da duša sa roptanjem ode sa ovoga sveta. Ali i njih će posle lukavi da muči, da im tobož’ olakša savest.
 
Starče, kada služiš nekog bolesnika, ne slama te samo umor, nego i žalosti brige, jer vidiš nekog svog kako se polako gasi.
 
– Da, ali i Bog se za njih brine! Vidiš, kada se razboli jedan član porodice, cela porodica pati. A ako je slučajno otac porodice u pitanju i ne može da radi, cela porodica je nesrećna i pati. Zabrinuta je, „hoće li otac da poživi, ili neće da poživi?“ On se muči, ali muče se i ostali. Ako se on gasi, gase se svi oko njega. I majka onda mora da radi više. Da se stara za decu, da ide u bolnicu da pazi na bolesnika. Hoću da kažem, kada.se neko razboli od neke teške bolesti, pa i sam trpi, umara se i želi da umre, ali i njegovi koji ga služe, brinu se, žaloste se, muče se i umaraju. I što su više vezani i što se više vole, Bog na kraju dopušta da se još više muče i bolesnik i oni koji se o njemu brinu, sve dok ne stignu dotle da kažu: „Neka ga uzme Bog, da se odmori“ – ali da se odmore i oni. Vidite, kada se porodica mnogo voli međusobno i roditelji umru iz čistog mira, bez bolesti i ne muče se ni oni ni njihova deca, jer nije bilo potrebno da ih neguju, bol zbog rastanka za decu je, veoma bolan.
 
Koliko duševni činila i može da utiče na telesno zdravlje?
 
– Kada je čovek duševno dobro, ublažava se telesni bol. Kada nije duševno zdrav, rđavo duševno stanje narušava njegovo telesno zdravlje. Uzmi za primer bolesnika koji boluje od raka i od njega su lekari digli ruke. Ako veruje u Boga i ako se nalazi u zdravoj duhovnoj atmosferi, može duže da poživi, a sa druge strane može da kopni od brige i žalosti i da se ugasi u roku od nekoliko nedelja. Ponekad neko može sa medicinske tačke gledišta da bude zdrav, da analize ne pokazuju ništa, ali da ima nešto što ga je duševno unakazilo. U tom slučaju nije istinski zdrav. Jer većina bolesti nastaje od potištenosti. Svi ljudi imaju neku bolnu tačku. Nekakva briga može nekoga da udari u stomak, drugoga u glavu.
Najbolji lek za neku bolest je duhovna radost, jer ona u duši širi blagodat Božiju. Duhovna radost ima najveću isceliteljsku moć za sve bolesti. Ona je božanski melem koji zaceljuje rane, a potištenost i brige ih nadražuju.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *