ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ИСКУШЕЊА У НАШЕМ ЖИВОТУ – БОЛЕСТ
 
Трпљење болова
 
Када нас снађе болест, добро је да се потпуно препустимо Христу. Да мислимо да наша душа има више потребе за трпљењем и славословљем болова, него за челичним телом захваљујући коме можемо успешно да се боримо, али та борба нас може довести до гордости, а да тога нисмо ни свесни, да почнемо да мислимо да ћемо својим мачем задобити рај.
Знате ли колико година имам некад подношљиве, а некад неподношљиве болове? Подношљиви болови су некакво стално стање. Колико сам прво истрпео болова у плућима, па после од операције којој су ме подвргли! После су почеле приче са срдобољом. А потом пола године сам имао болове због дископатије. Нисам могао ни метаније да правим, а понекад ни самога себе да послужим, а требало је да служим толиким људима који су ми долазили. После тога ми се појавило нешто тврдо у трбуху: рекоше да је кила. Када сам био уморан, много је болело и отицало. Једнога дана, на празник светог Пантелејмона, било је много отечено и много је болело. Али, требало је да одем у скит, на свеноћно бдење. Рекох: “Ићи ћу, па нек’ буде шта буде” јер је свакако требало да одем. Током бдења сам хтео мало да седнем, али рекох: “Ако ја спустим стасидију да бих сео, сешће онда сви”, а у том случају ми је било драже да уопште не седнем. После дванаест сати, колико је трајало бдење, претпоставио сам да ми се стање много погоршало. Када сам се вратио у своју келију, тек што сам ушао, зазвони звонце. “Оче, отвори!”, зачујем како ме неко зове. Почео сам да се смејем: “У реду”, рекох, “идемо даље.” И заиста, убрзо их дође још, па дођоше следећи… Увече, када сам завршио са свим посетиоцима, видео сам да је кила потпуно ишчезла! Сутрадан, иако сам се одморио, поново се појавила! Поново ми је сметала и болела, али сам већ био навикао. Пошто је Христос то знао, знао је и да ми помаже, и зато је допуштао.
 
Да ли је то било онда, старче, када сте имали болове у ногама?
 
Не, то је било друго. Нисам могао усправно да стојим. Када су људи долазили, приморавао сам се да издржим. Али прошло је, а онда су почела крварења. “Улкусни колитис”, рекоше. Али то је дуга прича… Прошло је седам година болова и крварења… Али, немојте се жалостити, само се молите за здравље моје душе. Радујем се што ми је Бог учинио част и подарио ми тај дар и не желим да ме њега лиши. Слава Богу: Бог то допушта како би ми помогао. Тако полажемо испит из трпљења. Сад ово, сад оно… “Јер нам је трпљење потребно” (Јев 10,36). Јер ако ми, који поседујемо бар мало страха Божијег, немамо трпљења, шта ће тек мирјани да раде? Иако имам прилике да видим да нас многи мирјани превазилазе у врлини. Моји родитељи су ми говорили да Фарашани нису, када се разболе, одмах трчали код Хаџиефендије[1] да их исцели. Прво су трпели болове, колико год су били у стању, већ према томе колико су трпљења и усрдности поседовали, јер су патњу сматрали благословом. “Нека и ја мало мучим своју душу за Христа, кад се Христос толико намучио”, говорили су, “само да ми подари спасење.” И када су видели да више не постижу своје послове и да и породица због тога трпи, онда су одлазили код Хаџиефендије да их исцели. Видиш ли колико су усрдности поседовали? Па када су они, као мирјани, тако размишљали и имали трпљења, како онда треба ја, као монах, да размишљам? Христос рече: “Трпљењем својим спасавајте душе своје” (Лк 21,19). Видите, Бог није био толико задовољан милосрђем које је чинио Јов, док је имао сва добра, колико његовим трпљењем у време искушења.
 
Када кажете, старче, да болесник треба да има трпљења у боловима, да ли тиме хоћете да кажете да уопште не треба да показује да има болове?
 
У крајњем случају може да допусти да други нешто опазе. Може да каже да има болове, али не и колике. Јер, ако другима ништа не каже, могу да се саблазне од неког његовог поступка. Ако, на пример, монах пати од нечега и не може да оде на службу, можда може да нашкоди некоме ко нема добре помисли.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Тако су становници Фараса називали светог Арсенија Кападокијског. (Свако ко’ оде на поклоњење Светим Местима има право да свом имену дода “хаџи”, тј; полконик, а ефендија (није турска реч, већ је од грчке речи “аобву-тп<;”,:која некада била део византијског царског титуларајвк; поХХа str) opi-?Jei aoOsvirii; pa<; o (3aaiA.eo(; многаја љета владао, господар наш цар- Pseu-do- Kodinos, Tractatus de Officiis, p. 207-8 ed. Јеап Verpeaux, Paris 1966.}), ca значењем “господин”, на истоку је био назив за хришћанина. Хаџиефендија би у преводу значило “хришћанин висока рода-господин, који је био на поклоњењу Светим Местима” прим. прев.)

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.