NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU – BOLEST
 
Trpljenje bolova
 
Kada nas snađe bolest, dobro je da se potpuno prepustimo Hristu. Da mislimo da naša duša ima više potrebe za trpljenjem i slavoslovljem bolova, nego za čeličnim telom zahvaljujući kome možemo uspešno da se borimo, ali ta borba nas može dovesti do gordosti, a da toga nismo ni svesni, da počnemo da mislimo da ćemo svojim mačem zadobiti raj.
Znate li koliko godina imam nekad podnošljive, a nekad nepodnošljive bolove? Podnošljivi bolovi su nekakvo stalno stanje. Koliko sam prvo istrpeo bolova u plućima, pa posle od operacije kojoj su me podvrgli! Posle su počele priče sa srdoboljom. A potom pola godine sam imao bolove zbog diskopatije. Nisam mogao ni metanije da pravim, a ponekad ni samoga sebe da poslužim, a trebalo je da služim tolikim ljudima koji su mi dolazili. Posle toga mi se pojavilo nešto tvrdo u trbuhu: rekoše da je kila. Kada sam bio umoran, mnogo je bolelo i oticalo. Jednoga dana, na praznik svetog Pantelejmona, bilo je mnogo otečeno i mnogo je bolelo. Ali, trebalo je da odem u skit, na svenoćno bdenje. Rekoh: „Ići ću, pa nek’ bude šta bude“ jer je svakako trebalo da odem. Tokom bdenja sam hteo malo da sednem, ali rekoh: „Ako ja spustim stasidiju da bih seo, sešće onda svi“, a u tom slučaju mi je bilo draže da uopšte ne sednem. Posle dvanaest sati, koliko je trajalo bdenje, pretpostavio sam da mi se stanje mnogo pogoršalo. Kada sam se vratio u svoju keliju, tek što sam ušao, zazvoni zvonce. „Oče, otvori!“, začujem kako me neko zove. Počeo sam da se smejem: „U redu“, rekoh, „idemo dalje.“ I zaista, ubrzo ih dođe još, pa dođoše sledeći… Uveče, kada sam završio sa svim posetiocima, video sam da je kila potpuno iščezla! Sutradan, iako sam se odmorio, ponovo se pojavila! Ponovo mi je smetala i bolela, ali sam već bio navikao. Pošto je Hristos to znao, znao je i da mi pomaže, i zato je dopuštao.
 
Da li je to bilo onda, starče, kada ste imali bolove u nogama?
 
Ne, to je bilo drugo. Nisam mogao uspravno da stojim. Kada su ljudi dolazili, primoravao sam se da izdržim. Ali prošlo je, a onda su počela krvarenja. „Ulkusni kolitis“, rekoše. Ali to je duga priča… Prošlo je sedam godina bolova i krvarenja… Ali, nemojte se žalostiti, samo se molite za zdravlje moje duše. Radujem se što mi je Bog učinio čast i podario mi taj dar i ne želim da me njega liši. Slava Bogu: Bog to dopušta kako bi mi pomogao. Tako polažemo ispit iz trpljenja. Sad ovo, sad ono… „Jer nam je trpljenje potrebno“ (Jev 10,36). Jer ako mi, koji posedujemo bar malo straha Božijeg, nemamo trpljenja, šta će tek mirjani da rade? Iako imam prilike da vidim da nas mnogi mirjani prevazilaze u vrlini. Moji roditelji su mi govorili da Farašani nisu, kada se razbole, odmah trčali kod Hadžiefendije[1] da ih isceli. Prvo su trpeli bolove, koliko god su bili u stanju, već prema tome koliko su trpljenja i usrdnosti posedovali, jer su patnju smatrali blagoslovom. „Neka i ja malo mučim svoju dušu za Hrista, kad se Hristos toliko namučio“, govorili su, „samo da mi podari spasenje.“ I kada su videli da više ne postižu svoje poslove i da i porodica zbog toga trpi, onda su odlazili kod Hadžiefendije da ih isceli. Vidiš li koliko su usrdnosti posedovali? Pa kada su oni, kao mirjani, tako razmišljali i imali trpljenja, kako onda treba ja, kao monah, da razmišljam? Hristos reče: „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje“ (Lk 21,19). Vidite, Bog nije bio toliko zadovoljan milosrđem koje je činio Jov, dok je imao sva dobra, koliko njegovim trpljenjem u vreme iskušenja.
 
Kada kažete, starče, da bolesnik treba da ima trpljenja u bolovima, da li time hoćete da kažete da uopšte ne treba da pokazuje da ima bolove?
 
U krajnjem slučaju može da dopusti da drugi nešto opaze. Može da kaže da ima bolove, ali ne i kolike. Jer, ako drugima ništa ne kaže, mogu da se sablazne od nekog njegovog postupka. Ako, na primer, monah pati od nečega i ne može da ode na službu, možda može da naškodi nekome ko nema dobre pomisli.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tako su stanovnici Farasa nazivali svetog Arsenija Kapadokijskog. (Svako ko’ ode na poklonjenje Svetim Mestima ima pravo da svom imenu doda „hadži“, tj; polkonik, a efendija (nije turska reč, već je od grčke reči „aobvu-tp<;“,:koja nekada bila deo vizantijskog carskog titularajvk; poHHa str) opi-?Jei aoOsvirii; pa<; o (3aaiA.eo(; mnogaja ljeta vladao, gospodar naš car- Pseu-do- Kodinos, Tractatus de Officiis, p. 207-8 ed. Jeap Verpeaux, Paris 1966.}), ca značenjem „gospodin“, na istoku je bio naziv za hrišćanina. Hadžiefendija bi u prevodu značilo „hrišćanin visoka roda-gospodin, koji je bio na poklonjenju Svetim Mestima“ prim. prev.)

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *