NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUHOVNI ŽIVOT – POSAO I DUHOVNI ŽIVOT
 
Izbor zanimanja
 
Neki roditelji, starče, upućuju svoju decu na svoje zanimanje, pa ih često čak i primoravaju.
 
– Oni nikako ne čine dobro. Ne treba da primoravaju svoju decu da čine ono što se njima dopada, ako to nije ono što njihovu decu uspokojava. Znam jednog mladića koji je želeo da studira bogosloviju i da postane sveštenik. Majka mu, međutim, to nije dopuštala: vršila je na njega pritisak da studira medicinu. Mladić je naučio vizantijsku muziku i počeo da poje. Sam je čak konstruisao jedan muzički instrument uz pomoć koga je određivao glasove po kanonu. Muziku je znao napamet. Imao je dara. Čak je i tropare sastavljao, službe… Čim je završio gimnaziju, položio je ispite i upisao se na Bogoslovski fakultet. Njegova majka je doživela nervni slom od žalosti. Dolazila je posle da me moli: „Moli se, oče, da ozdravim, a moj sin neka radi šta hoće.“ Čim je ozdravila, opet mu nije dopuštala da radi šta želi. Naposletku je mladić sve napustio i upropastio se.
Govorim mladima koje viđam da razmišljaju o tome kojom naukom bi želeli da se bave: „Razmislite o tome koja nauka vam se dopada, kako biste se bavili onim što je u vašoj prirodi.“ Ako nije u njihovoj prirodi ono čime misle da se bave, trudim se da sami uvide gde ih srce vuče, a to je obično ono što je u njihovoj prirodi i tako im pomažem. Pomažem im, dakle, da slede onu nauku koju vole i da izaberu zanimanje koje je u skladu sa njihovim sposobnostima, dovoljno je da čine ono što je Bogu ugodno. Ima li neko sklonosti prema muzici? Treba da postane muzičar, ili dobar pojac, koji će pomagati svojim životom i svojim pojanjem svima koji će ga slušati, pa će tako zavoleti Crkvu i molitvu. Ima li sklonosti za slikanje? Neka postane slikar, ili ikonopisac i neka blagočestivo izrađuje ikone, koje će čudotvoriti. Ima li sklonost za neku nauku? Neka joj se posveti i neka usrdno radi.
I da vidite, od malena se vidi ko za šta ima sklonosti. Jedanput u manastir u Stomiju dođe jedan čovek sa svoja dva mala sestrića. Jedan od njih, imao je tada šest-sedam godina, sede pored nas i neprestano nas je nešto zapitkivao. Pitam ga: „Šta ćeš postati kad porasteš?“ „Pravnik!“, kaže. Onaj drugi se negde izgubio. Pitam njegovog ujaka: „Gde je nestalo drugo dete? Da nije pao negde?“ Izađemo napolje da ga nađemo i čujemo neko lupanje u stolarskoj radionici. Uđemo i imamo šta da vidimo: dasku, koja je bila na stolu i koju smo počeli da obrađujemo, i koja je bila već sasvim glatka, potpuno je uništio dletom! „Šta ćeš da budeš kad porasteš?“, pitam ga. „Praviću nameštaj!“, kaže. „Pravićeš“, kažem. „Neka ti je na zdravlje ova daska koju si pokvario! Nije važno!“

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *