NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU – „PROĐOSMO KROZ OGANJ I VODU…“
 
Neblagodarnost prema ljubavi Božijoj
 
Da li iskušenja, starče, uvek koriste ljudima?
 
– Zavisi od toga kako se čovek postavlja prema iskušenjima. Mnogi nemaju dobru volju i hule na Boga kada se nađu u raznim iskušenjima. „Zašto je to baš mene snašlo?“ kažu. „Eto, onaj ima toliko dobra! Zar je to Bog?“ Ne kažu „sagreših“, nego se muče. Sa druge strane usrdni kažu: „Slava Bogu! Ovo iskušenje me približilo Bogu. Bog je to učinio za moje dobro.“ Pa iako, možda, nikada ranije nisu kročili u crkvu, posle počinju da odlaze redovno u crkvu, da se ispovedaju i pričešćuju. Bog često one najtvrdokornije jednim iskušenjem dovodi do takve usrdnosti, do takvog preokreta u životu, doživljavaju prosvetljenje Božije zahvaljujući bolu koji osećaju zarad svega što su počinili.
 
Starče, da li treba da kažemo „Slava Tebi Bože“ kada nam sve dobro ide?
 
Ma, ako ne kažemo „Slava Tebi Bože“ u radosti, kako ćemo to reći kada stradamo? Ti to kažeš kada stradaš, pa zar to nećeš reći u radosti? Ali, kada je neko neblagodaran, taj nije došao do poznanja ljubavi Božije. Neblagodarnost je veliki greh, Ja mislim da je to smrtni greh. Neblagodaran čovek ničim nije zadovoljan. Zbog svega gunđa, svemu prigovara, na sve baca krivicu. U mojoj otadžbini, u Farasi, mnogo se u ishrani koristi pekmez[1]. Jedne večeri, jedna devojčica se rasplakala, jer joj se prohtelo pekmeza. Njena majka šta da radi? – ode i potraži pekmez u komšiluku. A devojčica, čim je dobila pekmez, ponovo udari u plač. Počela je nogama da udara o pod i da viče: „Mama, hoću i kiselog mleka!“ „U ovo doba, dete moje, gde da ti nađem kiselog mleka?“ reče joj majka. „Ali ja hoću kiselog mleka!“ Majka ode, pozajmi, sirota, od jedne susetke, donese joj kiselog mleka. Uzme ćerka kiselo mleko, pa opet udari u plač. „Zašto sada plačeš?“, upita je majka; „Mama, hoću da mi bude pomešano!“ Majka uzme, izmeša pekmez sa kiselim mlekom. A ćerka opet u plač. „Mama, ne mogu to tako da jedem. Hoću da odvojim pekmez od kiselog mleka!“ E, onda majka uzme, pa je išamara i… tako se odvojio pekmez iz kiselog mleka!
Hteo sam da kažem da tako čine neki ljudi, a onda dolazi vaspitavanje Božije. Treba bar da budemo svesni svoje neblagodarnosti i da blagodarimo Bogu danju i noću za sve blagoslove koje nam dariva. Na taj način ćemo đavolu uterati strah u kosti, a on će okupiti svoje „pokvarenjake“ i „leteće perje“, jer smo mu konačno pronašli slabu tačku.
 


 
NAPOMENE:

  1. Starac Pajsije pominje reč. „petimezi“ što predstavlja mnogo ukuvani gusti neprevreli sok od grožđa, koji je izuzetno sladak. Tome je najbliži naš pekmez.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *