NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU – „PROĐOSMO KROZ OGANJ I VODU…“
 
Iskušenja i stradanja po dopuštenju Božijem
 
Iskušenja koja nam dolaze, često su antibiotici koje nam Bog daje protiv bolesti naše duše i ona nam duhovno mnogo pomažu. Čovek dobije blagi šamar i srce mu omekša. Bog naravno zna na kom duhovnom nivou se svako od nas nalazi, ali, pošto mi to ne znamo, dopušta da budemo iskušavani, kako bismo poznali sami sebe, kako bismo otkrili strasti koje se kriju u nama, kako ne bismo imali nerazumne zahteve (zablude) u vezi sa nama sudnjega dana. Jer, kada bi prevideo naše srasti i kada bi nas primio u raj takve kakvi smo, onde bismo ponovo stvarali probleme. Zato Bog dopušta đavolu da ovde stvara nevolje, kako bi nas one protresle, kako bi se naša duša kroz nevolje smiravala i čistila, a onda nas osenjuje blagodaću.
: Stvarna radost rađa se iz gorčine koju čovek sa radošću kuša za Hrista, Koji je toliko gorčine okusio kako bi nas spasao. Hrišćanin treba naročito da se raduje, kada ga snađe neko iskušenje, bez obzira što on sam za to nije dao poioda.
Ponekad kažemo Bogu: „Bože moj, ne znam šta ćeš učiniti, u potpunosti ti se predajem, samo da od mene načiniš čoveka.“ A onda Bog od mene čini ne čoveka, nego nadčoveka i dopušta đavolu da dođe da me iskušava i muči. Sada kada imam rak, vidim njegove spletke i smejem se.
Eh, đavo! Znate li vi kakvim sapunom đavo pere čoveka, kada mu Bog dopusti da ga iskušava? Penom svoje zlobe. Ima dobar… sapun! Kao kada se kamila zapeni od ljutine, tako isto čini i đavo u takvim situacijama. A potom trlja čoveka, ne da bi očistio njegove mrlje i da bi bio očišćen, nego iz zlobe. Bog, međutim, dopušta đavolu da trlja čoveka sve dok ne nestanu sve mrlje i dok ne postane sasvim čist. Kad bi dopustio da ga trlja kao što se trlja odeća, pocepao bi ga.
 
Starče; da li možemo za razna iskušenja, koja nam se dešavaju u životu, da kažemo da je to volja Božija?
 
– Ne. Ne smemo da brkamo volju Božiju sa kušačem i sa svim onim što on donosi. Bog dopušta đavolu da bude slobodan i da sve do određenog trenutka muči čoveka, a čoveka pušta da bude slobodan da čini dobro, ili zlo. Nije, međutim, Bog kriv za zlo koje čini čovek. Juda je, na primer, bio učenik Hristov. Možemo li reći da je bila volja Božija da postane izdajnik? Ne, ali sam Juda je dopustio đavolu da uđe u njega. Reče neko jednom svešteniku: „Oče, molim te, služi pomen za Judu.“ To je bilo kao da je rekao: „Ti si, Hriste, nepravedan: tako je bila Tvoja volja, da Te Juda izda: zato mu sada pomozi.“
Brojni su slučajevi kada Bog dopušta da se nađu u iskušenjima i neki blagoverni ljudi, kako bi se osvestio neko ko živi ružnim životom i kako bi se pokajao. Ti blagoverni ljudi dobijaju dvostruku platu. Bog nekima daje mogućnost da, kroz iskušenja koja preživljavaju, plate za grehove u ovom životu, ali oni nerazumno ropću. Oni dobijaju pomoć tako što mogu da vide trpljenje onih koji se muče bez roptanja, iako nisu sagrešili. Pretpostavimo da se jedan veoma dobar i blagoveran otac porodice nalazi u svojoj kući sa svojom porodicom i iznenada dođe do zemljotresa i sruši se kuća, bude zatrpana cela porodica koja posle strašnih muka cela umire. Zašto je to dopustio Bog? Kako ne bi roptali drugi koji imaju krivicu i bivaju kažnjeni.
Zato se oni, koji misle na veliki krst pravednika, nikada ne žale na svoja mala iskušenja. Vide da, iako su grešili u životu, sve u svemu trpe manje nego pravednici, zato kažu kao onaj dobri zločinac: „Oni nisu ništa učinili, pa se toliko muče, šta tek mi treba da istrpimo?“[1] Na žalost, međutim, neki su kao onaj zločinac koji je bio raspet sa leve Hristove[2] strane, pa kažu: „Išli su naokolo sa krstom u ruci, pa vidi šta ih je snašlo!“
A ima i slučajeva – to je doduše veoma retko – kada Bog iz ljubavi dopusti da padnu u velika iskušenja neki izuzetni podvižnici, kako bi ih ovenčao. Oni se zaista ugledaju na Hrista. Vidite, svetoj Sinklitikiji je, zato što je svojim poukama duhovno pomogla mnogim dušama, došao đavo da je spreči da dalje vrši to delo. Tri i po godine zbog bolesti je bila nema.[3]
Drugom pak prilikom, jedan koji se istinski ugledao na Hrista traži kao blagodat od Boga da oprosti grehove njegovim bližnjima, da ih izbavi od Svog pravednog gneva i da umesto njih njega kazni, iako sam ništa nije sagrešio. On je veoma blizak Bogu i Boga veoma potresa ta velika plemenita ljubav Njegovog čeda. Pored usluge koju mu čini i drugima oprašta grehove, dopušta mu mučenički završetak života, kako je i tražio. Ali istovremeno mu priprema najbolju rajsku palatu i još veću slavu, jer su mu mnogi ljudi naneli nepravdu svojim površnim sudom, jer su mislili da ga je Bog kaznio zbog njegovih grehova.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi Lk. 23:39 i dalje
  2. Vidi na prethodno pomenutom mestu.
  3. Vidi: Veliki sinaksar Pravoslavne Crkve, tom 1. str 145-148

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *