NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU – „PROĐOSMO KROZ OGANJ I VODU…“
 
Iskušenja i stradanja po dopuštenju Božijem
 
Iskušenja koja nam dolaze, često su antibiotici koje nam Bog daje protiv bolesti naše duše i ona nam duhovno mnogo pomažu. Čovek dobije blagi šamar i srce mu omekša. Bog naravno zna na kom duhovnom nivou se svako od nas nalazi, ali, pošto mi to ne znamo, dopušta da budemo iskušavani, kako bismo poznali sami sebe, kako bismo otkrili strasti koje se kriju u nama, kako ne bismo imali nerazumne zahteve (zablude) u vezi sa nama sudnjega dana. Jer, kada bi prevideo naše srasti i kada bi nas primio u raj takve kakvi smo, onde bismo ponovo stvarali probleme. Zato Bog dopušta đavolu da ovde stvara nevolje, kako bi nas one protresle, kako bi se naša duša kroz nevolje smiravala i čistila, a onda nas osenjuje blagodaću.
: Stvarna radost rađa se iz gorčine koju čovek sa radošću kuša za Hrista, Koji je toliko gorčine okusio kako bi nas spasao. Hrišćanin treba naročito da se raduje, kada ga snađe neko iskušenje, bez obzira što on sam za to nije dao poioda.
Ponekad kažemo Bogu: „Bože moj, ne znam šta ćeš učiniti, u potpunosti ti se predajem, samo da od mene načiniš čoveka.“ A onda Bog od mene čini ne čoveka, nego nadčoveka i dopušta đavolu da dođe da me iskušava i muči. Sada kada imam rak, vidim njegove spletke i smejem se.
Eh, đavo! Znate li vi kakvim sapunom đavo pere čoveka, kada mu Bog dopusti da ga iskušava? Penom svoje zlobe. Ima dobar… sapun! Kao kada se kamila zapeni od ljutine, tako isto čini i đavo u takvim situacijama. A potom trlja čoveka, ne da bi očistio njegove mrlje i da bi bio očišćen, nego iz zlobe. Bog, međutim, dopušta đavolu da trlja čoveka sve dok ne nestanu sve mrlje i dok ne postane sasvim čist. Kad bi dopustio da ga trlja kao što se trlja odeća, pocepao bi ga.
 
Starče; da li možemo za razna iskušenja, koja nam se dešavaju u životu, da kažemo da je to volja Božija?
 
– Ne. Ne smemo da brkamo volju Božiju sa kušačem i sa svim onim što on donosi. Bog dopušta đavolu da bude slobodan i da sve do određenog trenutka muči čoveka, a čoveka pušta da bude slobodan da čini dobro, ili zlo. Nije, međutim, Bog kriv za zlo koje čini čovek. Juda je, na primer, bio učenik Hristov. Možemo li reći da je bila volja Božija da postane izdajnik? Ne, ali sam Juda je dopustio đavolu da uđe u njega. Reče neko jednom svešteniku: „Oče, molim te, služi pomen za Judu.“ To je bilo kao da je rekao: „Ti si, Hriste, nepravedan: tako je bila Tvoja volja, da Te Juda izda: zato mu sada pomozi.“
Brojni su slučajevi kada Bog dopušta da se nađu u iskušenjima i neki blagoverni ljudi, kako bi se osvestio neko ko živi ružnim životom i kako bi se pokajao. Ti blagoverni ljudi dobijaju dvostruku platu. Bog nekima daje mogućnost da, kroz iskušenja koja preživljavaju, plate za grehove u ovom životu, ali oni nerazumno ropću. Oni dobijaju pomoć tako što mogu da vide trpljenje onih koji se muče bez roptanja, iako nisu sagrešili. Pretpostavimo da se jedan veoma dobar i blagoveran otac porodice nalazi u svojoj kući sa svojom porodicom i iznenada dođe do zemljotresa i sruši se kuća, bude zatrpana cela porodica koja posle strašnih muka cela umire. Zašto je to dopustio Bog? Kako ne bi roptali drugi koji imaju krivicu i bivaju kažnjeni.
Zato se oni, koji misle na veliki krst pravednika, nikada ne žale na svoja mala iskušenja. Vide da, iako su grešili u životu, sve u svemu trpe manje nego pravednici, zato kažu kao onaj dobri zločinac: „Oni nisu ništa učinili, pa se toliko muče, šta tek mi treba da istrpimo?“[1] Na žalost, međutim, neki su kao onaj zločinac koji je bio raspet sa leve Hristove[2] strane, pa kažu: „Išli su naokolo sa krstom u ruci, pa vidi šta ih je snašlo!“
A ima i slučajeva – to je doduše veoma retko – kada Bog iz ljubavi dopusti da padnu u velika iskušenja neki izuzetni podvižnici, kako bi ih ovenčao. Oni se zaista ugledaju na Hrista. Vidite, svetoj Sinklitikiji je, zato što je svojim poukama duhovno pomogla mnogim dušama, došao đavo da je spreči da dalje vrši to delo. Tri i po godine zbog bolesti je bila nema.[3]
Drugom pak prilikom, jedan koji se istinski ugledao na Hrista traži kao blagodat od Boga da oprosti grehove njegovim bližnjima, da ih izbavi od Svog pravednog gneva i da umesto njih njega kazni, iako sam ništa nije sagrešio. On je veoma blizak Bogu i Boga veoma potresa ta velika plemenita ljubav Njegovog čeda. Pored usluge koju mu čini i drugima oprašta grehove, dopušta mu mučenički završetak života, kako je i tražio. Ali istovremeno mu priprema najbolju rajsku palatu i još veću slavu, jer su mu mnogi ljudi naneli nepravdu svojim površnim sudom, jer su mislili da ga je Bog kaznio zbog njegovih grehova.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi Lk. 23:39 i dalje
  2. Vidi na prethodno pomenutom mestu.
  3. Vidi: Veliki sinaksar Pravoslavne Crkve, tom 1. str 145-148

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *