NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ISKUŠENJA U NAŠEM ŽIVOTU – „PROĐOSMO KROZ OGANJ I VODU…“
 
Za vreme stradanja Bog daje istinsku utehu
 
Bog vidi izbliza mučenje Svoje dece, pa ih teši kao dobri Otac. Šta misliš, zašto želi da vidi Svoje čedo kako se zlopati? Sve njegove muke, sav plač, sve to uzima u obzir i posle nagrađuje. Samo Bog može u stradanjima da pruži istinsku utehu. Zato čovek, koji ne veruje u istinski život, koji ne veruje u Boga, da bi od Njega zatražio milost u iskušenjima kroz koja prolazi, pada u potpuno očajanje i njegov život gubi smisao. Uvek ostaje bez pomoći, bez utehe i u mukama u ovom životu, ali svoju dušu osuđuje i u večnosti.
Međutim, ljudi koji žive duhovnim životom, pošto se sa svim iskušenjima suočavaju pored Hrista, nemaju samo svoja stradanja. Sabiraju mnogobrojne gorčine drugih, ali uporedo sabiraju i mnogo ljubavi Božije. Kada pojem tropar „Ne vjeri mja čelovječeskomu predstadeljstvu, Presvetaja Vladičice“, ponekad zastanem kod stiha „no primi moljenije raba tvojego.,.“. Pošto nisam ni u kakvoj nevolji, kako da kažem „skorb bo obderžit mja, terpjeti ne mogu“?[1]
Kada se čovek sa duhovnošću suočava sa stradanjima, onda stradanje ne postoji, jer, kada se čovek u duhovnom smislu pravilno postavi, sve izgleda drugačije. Ako čovek poveri gorčinu svoga bola slatkome Isusu, gorčine i njihovi otrovi pretvaraju se u med.
Kada čovek pronikne u tajne duhovnog života i tajinstveni način dejstvovanja Božijeg, prestaje da se žalosti zbog bilo čega što mu se dešava, jer sa radošću uzima gorke lekove koje mu propisuje Bog zarad zdravlja njegove duše. Sve to smatra uspehom svoje molitve, pošto neprestano ište od Boga da mu očisti dušu. Ali kada čovek na svetovni način gleda na iskušenja, muči se. Budući da Bog sve nas prati, čovek treba u potpunosti da Mu se preda. U suprotnom se mnogo muči: čovek bi hteo da sve bude kako on hoće, ali to ne biva tako i spokojstva nema.
Bilo da je čovek sit, ili gladan, bilo da ga hvale, ili kude, treba da se raduje i da na sve gleda smireno i trpeljivo. Tada će mu Bog neprestano darivati blagoslove, sve dok mu duša ne dospe dotle da ne može više da prima, da ne može više da podnese dobrotu Božiju. I što više duhovno napreduje, to će biti više kadar da uviđa ljubav Božiju i da se topi od Njegove ljubavi.
 


 
NAPOMENE:

  1. Stih Malog i Velikog Utešiteljnog Kanona Presvete Bogorodice: „Ne vvjeri mjačelovječeskomu predstateljstvu, Presvetaja Vladičice, no primi moljenije raba tvojego; skorb boobderžit mja, terpjeti ne mogu demonskago strijeljanija, pokrova ne imam, niže gdje pribjagnu okajannij, vsegda pobježdajem i utješenija ne imam razvje tebe Vladičice mira, upovanije i predstateljstvo vjernih, neprezri moljenije. moje, polezno sotvori.“( Veliki časoslov, Moskva, Palomnik, 1996.)

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *