NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUHOVNI ŽIVOT – POSAO I DUHOVNI ŽIVOT
 
Rad je blagoslov
 
Nekada su govorili:“Bolje da izližeš đonove, nego pocepaš pokrivače. “ Šta su time, starče; hteli da kažu?
 
– Hteli su da kažu: „Bolje da izližeš đonove radeći, nego da pocepaš pokrivače lenstvujući.“ Rad je blagoslov, rad je dar Božiji. Daje živost telu, svežinu umu. Da Bog nije.čoveku podario rad, on bi se uplesnjivio. Oni koji su vredni, ni u starosti ne prestaju da rade. Ako prestanu da rade, iako još imaju snage, snaći će ih melanholija. To je za njih smrt. Sećam se jednog starog čoveka, u Konici, koji je imao gotovo devedeset godina, a bez prekida je radio. Naposletku je umro na njivi, na dva sata hoda od kuće.
Inače, i onaj, tako zvani telesni (aktivni) odmor, koji mnogi traže, nije ništa posebno. Tako zaboravljaju teskobu. Imaju hranu, slatkiše, kupanje, odmaranje. Ali čim se sve završi, traže drugi odmor. Tako su neprestano potišteni, jer im uvek nešto nedostaje: osećaju nekakvu prazninu, a njihova duša traži ispunjenje. Međutim, onaj ko se umara na poslu, može da ima neprestanu radost, duhovnu radost.
 
Ali, starče, ako imaš bolesna krsta, ne možeš da radiš svaki posao.
 
– Dobro, ne treba li i krstima malo vežbe? Zar neki posao, koji je kao vežbanje za krsta nije od pomoći? Slušaj, reći ću ti: ako neko jede, pije i spava, a ne radi, nekako se „rašrafi“ i samo bi da spava, jer se njegovo telo i živci opuste. Dospeva polako dotle da ni ne može ništa da radi. Malo hoda, pa ga nešto preseče. S druge strane, ako malo radi i kreće se, jača i noge i ruke. Vidiš, oni koji vole da rade, ne spavaju mnogo, ili od umora možda uopšte ne mogu da spavaju, ali imaju snage, jer se kroz rad kale i telesno jačaju.
Rad predstavlja, naročito za mladog čoveka, zdravlje. Primetio sam da neki razmaženi mladići očvrsnu kada odu u vojsku. Vojska im čini dobro. Tako je, naravno, većinom bilo nekada. Danas se plaše da budu strogi sa vojnicima, jer samo ako malo moraju da se pomuče, odmah seku vene, doživljavaju nervni slom… Ja govorim roditeljima da plate nekome i da pošalju svoju decu da kod njega rade, kako bi bila zdrava – dovoljno je da rade neki posao koji im se dopada – Jer mladić pun živosti i energije, ima i pameti, pa ako ne radi, postaje lenjivac. Ali kada vidi druge kako napreduju, u njemu raste egoizam i ničim nije zadovoljan. Neprestano ima pomisli i razum mu se pomućuje. Posle dođe đavo, pa mu kaže: „Ej ti, izgubljeni, kako si samo zaostao! Onaj je postao profesor, drugi ima svoj posao i zarađuje novac, a ti, gde ćeš ti završiti?“ i tako ga baca u očajanje. Ali, ako počne da radi, steći će poverenje u sebe, u dobrom smislu te reči. Videće da i on može da izađe na kraj sa poslom, ali i njegov razum će se zabaviti poslom i oslobodiće se pomisli. Iz toga se tako rađaju dva dobra.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *