NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST – O BOŽIJOJ I LJUDSKOJ PRAVDI
 
Pravedni sud po Bogu
 
Starče, šta je to pravedni sud po Bogu?
 
– Pravedni sud po Bogu je velikodušnost koja u sebi sadrži i smirenje i ljubav. Bog je pravedan, ali je premilosrdan, i to milosrđe Njegovo odnosi prevagu nad Njegovom pravednošću. Daću ti jedan primer, da bi bolje razumela. Ako neki čovek nije nikada imao prilike da čuje za Boga, njemu neće biti suđeno na osnovu stanja u kome jeste, nego na osnovu stanja u kome bi bio da je znao za Boga. Zato što, da je drugačije, Bog ne bi bio pravedan. Božija pravednost ima svoju matematiku: jedan i jedan nekada su dva, a nekada su dva miliona.
 
A kako se, starče, primenjuje pravednost po Bogu prema nekome ko greši?
 
– Ljudska pravičnost kaže: Pogrešio si? Treba da ispaštaš. A Božija pravednost kaže: Priznaješ li svoju grešku i kaješ li se? Prašta ti se. Vidiš, i po ljudskom zakonu sudi se blaže onome ko je izvršio neki zločin, ako se iskreno kaje, sam se prijavi i prizna delo iako se na njega Ne sumnja. Ako ljudi sude takvom čoveku blago, koliko je tek blag pravedni i premilosrdni Bog!
Mi smo u rukama Božijim. Bog nas neprestano prati i dobro poznaje srce svakoga od nas. Neće nam naneti nepravdu. Pošto postoji Božija pravednost, Božija nagrada i Božija ljubav prema nama (a to je najvažnije od svega), ni jedno dobro delo koje učini čovek ne prolazi neprimećeno. Tako ne postoji nikakav ostatak koji traži da ga ljudi opravdaju.
Primetio sam da, kada čovek doživi nepravdu, a on sam se ponaša po Božijoj pravdi, Bog mu omogući da se nepravda ispravi još u ovom životu. Sećam se, kada sam bio u vojsci, odmah posle rata, došao je general da nam uruči odlikovanja. Ja sam toga dana bio odsutan. Kada je prozvao moje ime, javi se jedan vojnik iz Tesalije i primi odlikovanje umesto mene. Ostali vojnici ništa nisu rekli, jer se tada išlo u zatvor zbog laganja. Kada je general otišao, onaj vojnik se sakrio, jer bi ga ostali ubili od batina. Kada sam se vratio, plašio se i mene. Muvao se tamo, amo, a onda mi je prišao i rekao: „Oprosti mi, učinio sam to i to.“ „Dobro si učinio što si uzeo odlikovanje“, rekao sam mu, „šta će to meni?“ Kasnije ga je nosio na paradama. Posle četrdeset godina, došao je ovamo u manastir general Prve Armije iz Tesalije i doneo mi orden Aleksandra Velikog. Kada sam ga video, došlo mi je da se smejem. Posle četrdeset godina! Ostavila je na mene, međutim utisak činjenica što je onaj vojnik bio iz Tesalije, a i taj general Armije je došao iz Tesalije! Vidite li kako to biva! Kada, međutim, mi tražimo da se nepravda ispravi, gubimo na kraju i ono što bismo dobili ovde i ono što nam priprema Hristos u onom životu, ako smo doživeli nepravdu. Zbog ovoga što je već izgubljeno ovde, gubimo i bio najvažnije što bismo dobili za vekove vekova. Jer sve zemaljsko, ovako, ili onako propada, nestaje, tu mi ništa ne možemo.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *