NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST – O BOŽIJOJ I LJUDSKOJ PRAVDI
 
O Božijoj i ljudskoj pravdi
 
Starče, šta je Božija pravednost?
 
– Božija pravda se sastoji u tome da činiš ono što pruža olakšanje drugome. Ako treba, na primer, nešto da podeliš sa nekim drugim, da mu daš, ne polovinu onoga što imaš, Nego onoliko koliko on želi. Treba da mu kažeš: „Koliko želiš? Dva i.po? Tri? Uzmi.“ Treba da daš sve lepo, a sebi da zadržiš trulo. Da daš više a da za sebe zadržiš manje. Evo, recimo, donese nam sada neka sestra deset šljiva. Ako ja, zbog halapljivosti pojedem osam, tebi ostavim samo dve, biću nepravedan prema tebi. Ako kažem: „Pošto nas je dvoje, ja ću da pojedem pet, a tebi ću da ostavim preostalih pet“, onda ja postupam u sKladu sa ljudskom pravičnošću. Ako, međutim, vidim da se tebi dopadaju šljive I pojedem samo jednu, a tebi kažem: „Hajde, meni za ljubav pojedi ti ostalo, meni se i onako ne dopadaju mnogo, a i smetaju mi u stomaku“, onda ja postupam prema Božijoj pravednosti.
 
Šta je, onda, u stvari, ljudska pravičnost?
 
– Ljudska pravičnost sastoji se u tome da ti, ako, na primer, treba da podeliš nešto sa nekim, daš polovinu, a polovinu zadržiš za sebe.
 
A kakvo mesto, starče, ima ljudska pravičnost u duhovnom životu?
 
– Ljudska pravednost ne treba da ima nikakvo mesto u životu ljudi okrenutih ka duhovnosti. Ona predstavlja neku vrstu kočnice za ljude iz sveta. Za čoveka posvećenog duhovnom životu besmisleno je da se povodi za ljudskom pravičnošću, jer u poređenju sa Božijom, ona i nije pravednost. Ali i čovek iz sveta, ako postigne uspeh u ovom životu primenjujući samo ljudsku pravičnost, neće osetiti pravu radost, olakšanje i mir.
Hajde da pretpostavimo da dva brata imaju imanje od sto ari. Ljudska pravičnost kaže da svaki brat treba da dobije po pedeset ari. Po Božijoj pravdi svako treba da uzme onoliko, koliko mu je neophodno. Ako, na primer,’ jedan od braće ima sedmoro dece, a drugi dvoje, ili je posao jednog brata manje plaćen od posla drugog, veći deo imanja treba da uzme onaj kome je neophodnije. U takvom slučaju nepravda je da i drugi dobije onoliko koliko i prvi. Svetovni čovek, međutim, ne uzima u obzir da njegov brat teško izlazi na kraj sa svojim nevoljama. Ne razume da je podela koju hoće da izvrši nepravedna, zato što ne misli na duhovni način. Kažeš mu: „Treba da pomogneš svojoj porodici da prihvati da ti daš veći deo svom bratu koji je u nevolji.“ I šta ti on odgovori: „Zašto? Pa nisam nepravičan prema njemu!“ Da je on čovek okrenut duhovnosti, i da mu se čak suprotstavljaju i žena i deca, on bi ih svakako primorao da prihvate što god mu brat da. A da mu brat kaže: „Ti uzmi deset ari“, uzeo bi deset ari i ne bi ništa rekao zato da se njegov brat ne bi osećao rđavo, jer je uzeo sve ostalo. U svakom slučaju, Jevanđelje pravi najbolju podelu.
Na mene uvek ostavlja snažan utisak kako se Avraam odeljivao od Lota. Kada su se posvađali Lotovi i Avraamovi pastiri oko pašnjaka, otide Avraam kod Lota i reče mu: „Nemoj da se svađamo ja i ti, ni moji pastiri i tvoji pastiri, jer smo braća. Nije li ti otvorena cijela zemlja? Odijeli se od mene. Ako ćeš ti na lijevo, ja ću na desno; ako ćeš ti na desno, ja ću na lijevo.“ Lot je reagovao sasvim ljudski i izabrao zelenu i plodnu ravnicu i Sodom i Gomor u njoj, zbog bogatih pašnjaka (1 Moj. 13, 1-13). I šta ga je zadesilo posle! Avram se povinovao Božijoj pravdi, želeo je da ugodi Lotu, i čak se radovao što je Lot otišao u plodnije krajeve.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *