NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST – TRAŽENJE OPRAVDANJA UDALJUJE BLAGODAT BOŽIJU
 
Uvek treba da uzmemo krivicu na sebe
 
Starče, juče ste rekli da je jedno trpljenje, a sasvim drugo podnošenje. Šta ste time mislili?
 
– Trpljenje nije podnošenje drugog. Kada kažem da podnosim drugog, to je kao da kažem: „Drugi ništa ne valja, ja sam dobar, i podnosim ga.“ Stvarno trpljenje je kada ja osećam da podnosim stanje u kome se nalazi i boli me koliko i njega. U tome ima mnogo smirenja i ljubavi i tada na mene silazi blagodat Božija i onaj drug,i dobija pomoć. Ako vidim, da pretpostavimo, nekog hromog, ili gluvog, ili narkomana, treba da pomislim: „Kada bi mi to moje duhovno stanje dozvolilo, molio bih Boga da ga isceli.“ Jer Hristos je rekao: „Ko vjeruje u mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća od ovih će tvoriti.“ (vidi Jn. 14,12). Iz toga se rađa bol, ljubav prema drugome. Ali, ako kažem: „Eh, šta mu ja mogu što je bogalj, posedeću malo sa njim, pa ću za to dobiti nagradu“ To znači da podnosim drugog i pronalazim sebi opravdanje jep mislim da sam ispunio svoju dužnost.
 
Da li uvek pomaže da preuzmeš svu krivicu na sebe!
 
– Da. Ako je poneseš, mnogo pomaže. Za sve baci krivicu na sebe. Preuzmi i krivicu drugog, baci je na sebe i moli Hrista da ti podari snage da je poneseš. A kada primiš na sebe veće breme nego što je tvoja greška, ili čak uopšte nisi pogrešila, a veruješ da na neki način ipak jesi, tada nećeš nikada biti opterećena bremenom krivice, nećeš biti gorda i imaćeš sve bogatstvo blagodati Božije. Treba, međutim, da paziš da vidiš možeš li da poneseš veće breme. Zato što, ako ne možeš, dobićeš herniju, ili diskopatiju…
 
Šta je u takvom slučaju hernija, ili diskopatija?
 
– Ako preuzmeš na sebe, na primer, neku grešku koju ne možeš da poneseš i ne daš nikakvo objašnjenje, posle ćeš da gunđaš, da kiptiš od besa, da kritikuješ, osuđuješ…
 
Starče, često ne samo da mi je teško da prihvatim nepravdu, nego prebacujem odgovornost za svoj duhovni pad na drugog.
 
– Vi, ne samo da nećete iz ljubavi da ponesete torbu drugoga, već hoćete da utrapite svoju pretešku torbu ne samo zdravome, već i bolesnom! Treba da stekneš duhovnu hrabrost kako bi bila u stanju da primiš na sebe svu odgovornost svog greha. Koliko teži teret navalimo na sebe, uzimajući na sebe greške drugih, utoliko više nam dobri Bog teret čini lakšim i mi osećamo sladost Božiju.
A to što neko, telesno snažan, iz ljubavi ponese dve vreće cementa na leđima, kako bi olakšao nekom nejakom, ko nije u stanju’da nosi tu težinu, nema toliku vrednost, koliku ima ako neko ponese teško breme greha drugog čoveka, ako ga prihvati kao svoje, i neka izgleda drugima da je on zgrešio. To je velika vrlina, veliko smirenje.
U jednom opštežiteljnom manastiru na Svetoj Gori, jednom je neki iskušenik ružno govorio o tipikaru[1], koji je bio jeromonah, zato što mu je, dok je, za vreme službe, čitao, pokazao koji kondak treba prvo da pročita. Iako je tipikar želeo da mu pomogne, ovaj je bio van sebe od gneva. Posle službe, iskušenik se, veoma ljut, zatvorio u svoju keliju. Tipikar je primio na sebe svu težinu krivice i mnogo se zabrinuo, jer je mislio da je on postao uzrok što je njegov sabrat tako reagovao. Istinski ga je mučila savest. I mada je, kao tipikar, bio odgovoran za ispravan redosled tokom službe, nije uzeo u obzir svoju odgovornost, nego je rekao: „Ja sam kriv što je moj sabrat izgubio živce .“ Otišao je, dakle, do iskušenikove kelije sa namerom da pred njim prikloni kolena. Onaj se, međutim, zaključao i nije hteo da otvori. Onda je tipikar seo ispred vrata kelije i čekao od jutra do tri posle podne kada je zvonilo za večernje, kada je iskušenik morao da izađe. Tada tipikar padne na kolena pred iskušenikom i kaže mu: „Oprosti mi brate, kriv sam!“ Tako silazi blagodat Božija.
 


 
NAPOMENE:

  1. U svetogorskim manastirima, tipikar je monah odgovoran da vodi računa o doslednosti pridržavanja tipika i što se tiče manastirskog života i što se tiče službi.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *