NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST – TRAŽENJE OPRAVDANJA UDALJUJE BLAGODAT BOŽIJU
 
Uvek treba da uzmemo krivicu na sebe
 
Starče, juče ste rekli da je jedno trpljenje, a sasvim drugo podnošenje. Šta ste time mislili?
 
– Trpljenje nije podnošenje drugog. Kada kažem da podnosim drugog, to je kao da kažem: „Drugi ništa ne valja, ja sam dobar, i podnosim ga.“ Stvarno trpljenje je kada ja osećam da podnosim stanje u kome se nalazi i boli me koliko i njega. U tome ima mnogo smirenja i ljubavi i tada na mene silazi blagodat Božija i onaj drug,i dobija pomoć. Ako vidim, da pretpostavimo, nekog hromog, ili gluvog, ili narkomana, treba da pomislim: „Kada bi mi to moje duhovno stanje dozvolilo, molio bih Boga da ga isceli.“ Jer Hristos je rekao: „Ko vjeruje u mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća od ovih će tvoriti.“ (vidi Jn. 14,12). Iz toga se rađa bol, ljubav prema drugome. Ali, ako kažem: „Eh, šta mu ja mogu što je bogalj, posedeću malo sa njim, pa ću za to dobiti nagradu“ To znači da podnosim drugog i pronalazim sebi opravdanje jep mislim da sam ispunio svoju dužnost.
 
Da li uvek pomaže da preuzmeš svu krivicu na sebe!
 
– Da. Ako je poneseš, mnogo pomaže. Za sve baci krivicu na sebe. Preuzmi i krivicu drugog, baci je na sebe i moli Hrista da ti podari snage da je poneseš. A kada primiš na sebe veće breme nego što je tvoja greška, ili čak uopšte nisi pogrešila, a veruješ da na neki način ipak jesi, tada nećeš nikada biti opterećena bremenom krivice, nećeš biti gorda i imaćeš sve bogatstvo blagodati Božije. Treba, međutim, da paziš da vidiš možeš li da poneseš veće breme. Zato što, ako ne možeš, dobićeš herniju, ili diskopatiju…
 
Šta je u takvom slučaju hernija, ili diskopatija?
 
– Ako preuzmeš na sebe, na primer, neku grešku koju ne možeš da poneseš i ne daš nikakvo objašnjenje, posle ćeš da gunđaš, da kiptiš od besa, da kritikuješ, osuđuješ…
 
Starče, često ne samo da mi je teško da prihvatim nepravdu, nego prebacujem odgovornost za svoj duhovni pad na drugog.
 
– Vi, ne samo da nećete iz ljubavi da ponesete torbu drugoga, već hoćete da utrapite svoju pretešku torbu ne samo zdravome, već i bolesnom! Treba da stekneš duhovnu hrabrost kako bi bila u stanju da primiš na sebe svu odgovornost svog greha. Koliko teži teret navalimo na sebe, uzimajući na sebe greške drugih, utoliko više nam dobri Bog teret čini lakšim i mi osećamo sladost Božiju.
A to što neko, telesno snažan, iz ljubavi ponese dve vreće cementa na leđima, kako bi olakšao nekom nejakom, ko nije u stanju’da nosi tu težinu, nema toliku vrednost, koliku ima ako neko ponese teško breme greha drugog čoveka, ako ga prihvati kao svoje, i neka izgleda drugima da je on zgrešio. To je velika vrlina, veliko smirenje.
U jednom opštežiteljnom manastiru na Svetoj Gori, jednom je neki iskušenik ružno govorio o tipikaru[1], koji je bio jeromonah, zato što mu je, dok je, za vreme službe, čitao, pokazao koji kondak treba prvo da pročita. Iako je tipikar želeo da mu pomogne, ovaj je bio van sebe od gneva. Posle službe, iskušenik se, veoma ljut, zatvorio u svoju keliju. Tipikar je primio na sebe svu težinu krivice i mnogo se zabrinuo, jer je mislio da je on postao uzrok što je njegov sabrat tako reagovao. Istinski ga je mučila savest. I mada je, kao tipikar, bio odgovoran za ispravan redosled tokom službe, nije uzeo u obzir svoju odgovornost, nego je rekao: „Ja sam kriv što je moj sabrat izgubio živce .“ Otišao je, dakle, do iskušenikove kelije sa namerom da pred njim prikloni kolena. Onaj se, međutim, zaključao i nije hteo da otvori. Onda je tipikar seo ispred vrata kelije i čekao od jutra do tri posle podne kada je zvonilo za večernje, kada je iskušenik morao da izađe. Tada tipikar padne na kolena pred iskušenikom i kaže mu: „Oprosti mi brate, kriv sam!“ Tako silazi blagodat Božija.
 


 
NAPOMENE:

  1. U svetogorskim manastirima, tipikar je monah odgovoran da vodi računa o doslednosti pridržavanja tipika i što se tiče manastirskog života i što se tiče službi.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *