NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST – TRAŽENJE OPRAVDANJA UDALJUJE BLAGODAT BOŽIJU
 
Onome ko sebe opravdava ne može se duhovno pomoći
 
Primetio sam da danas, bili mladi, ili stari, svi nalaze opravdanje sa nekakvim satanskim načinom razmišljanja. Đavo im je za sve dao tumačenje na svoj način i tako su oni, u stvari, udaljeni od stvarnosti. Opravdavanje je satanski uobličeno tumačenje.
 
A kako to, starče, da neki ljudi za svaki razlog imaju protivrazlog?
 
– O, strašno je razgovarati sa čovekom koji ima naviku da se opravdava! To je kao da razgovaraš sa đavoimanim! Svi oni koji neprestano traže neko opravdanje – Bog neka mi oprosti – imaju đavola za starca. To su ljudi na neprestanim mukama. Nikada nemaju mira. Opravdavanje su razvili u čitavu nauku. To je kao kada lopov po celu noć ne spava razmišljajući o tome kako će uspešno da ukrade. Tako i oni, neprestano razmišljaju kako će da nađu opravdanje za ovu, ili onu svoju manu. Ili, kao što neko razmišlja o tome kako da nađe priliku da učini neko dobro, ili kako da se smiri, tako oni razmišljaju samo o tome kako da nađu opravdanje za ono što se ne može ničim opravdati. Postaju advokati! Ne možeš sa njima da iziđeš na kraj. Kao da razgovaraš sa samim đavolom. Evo šta se meni dogodilo sa jednim! Dok ja njemu govorim: „Nije pravo ovo što činiš, na ono treba da obratiš pažnju, ne ideš dobrim putem, treba da postupaš ovako i ovako..“ on za što god kažem pronalazi opravdanje i na kraju mi kaže: „Nisi mi rekao šta da radim!“ „Ama, čoveče, o čemu mi sve vreme govorimo? Govorimo o tvojim manama i grehovima, govorimo da si krenuo pogrešnim putem, a ti neprestano nalaziš opravdanja. Tri sata se preganjamo oko toga. Kako ti nisam rekao?“ Daješ mu primere, činiš sve da shvati da je satanski egoizam kako on gleda na stvari, da je pod uticajem demona i da je, ako se ne promeni, izgubljen, a on, posle svega kaže: „Nisi mi rekao šta da radim“! Istina, zar to nije da pukneš od muke? Ako je neko ravnodušan, prelazi preko svega olako sa: „nije važno“. Ali ako neko nije ravnodušan, kida se. Blago ravnodušnima (bezbrižnima – prema ovosvetskim brigama; prim. prir).
 
Ali, zar ne biste želeli, starče, da ste za svaki pojedini slučaj zainteresovani?
 
– Ama, dete, ravnodušan čovek bar se ne žalosti bez razloga. Ima smisla založiti se i svašta podneti za čoveka u nevolji. Ali da se čovek iscrpljuje sa onakvim, da mu toliko govoriš i objašnjavaš i da ti na kraju kaže: „Nisi mi rekao šta da radim“ i da neprestano sve opravdava! Tako od čoveka postaje na kraju demon! Strašno! Da je bar pomislio na napor koji ulažeš – da ne računamo muku, da bi mu pomogao, da se bar malo promenio, pa vidi da se mučiš, naprežeš, ne, ni to ne uzima u obzir!
 
Kada se neko opravdava, starče, zbog nekog prestupa i ti mu kažeš: „To je opravdavanje“, a on nastavi sa opravdavanjem kako bi dokazao da to nije pravdanje, da li je moguće da se on ispravi?
 
– Kako da se ispravi? Pa on sasvim dobro razume da je pogrešio, jer ga to muči, ali iz egoizma ne želi to da prizna. To je strašno!
 
Jeste, ali on kaže: „Ne pomažeš mi; želim da mi pomogneš; ne zoveš me da razgovaramo, nipodaštavaš me.“
 
– E, tu je ponovo u pitanju egoizam. To je isto kao da kaže: „Nisam ja kriv, ti si kriv što sam skrenuo s puta!“ Tu se sve završava. Ostavi ga. Nije potrebno da se bilo ko bavi njime, jer ne pomaže. Ni duhovnik, bilo starac, ili igumanija ne snosi odgovornost za jednu takvu dušu. To je satanski egoizam, a ne ljudski. Od ljudskog egoizma pati onaj ko se neće smiriti ako samo kaže: „Oprosti“, već neće više da progovori kako bi se pravdao. Onaj ko nalazi opravdanja za sebe kada pogreši, pretvara svoje srce u pribežište za demone. Ako ne slomi svoj egoizam, nastaviće da greši još više i taj egoizam će ga slomiti. Ako neko ne zna koliko je zlo opravdavanje, to može da mu se uzme kao olakšica. Ali, kada to zna, ili mu drugi objasne, onda za njega nema olakšica.
Mnogo je opreznosti potrebno ako hoćeš da pomogneš nekome ko je naučio da se opravdava, zato što se često dešava ovako: pošto se opravdava, znači da je mnogo egoističan, a onda, kada mu kažeš da nije uredu to što je učinio, reći će ti još više laži i naći će još opravdanja, samo da bi ti dokazao ovo, ili ono, da ne ispadne kriv. Ali, tako ti, koja si htela da mu ukažeš na grešku, postaješ uzrok što je postao još veći egoista i lažov. Onoga trenutka kada vidiš da nastavlja sa opravdavanjem, ne treba više ništa da mu dokazuješ. Pomoli se da ga Bog prosvetli.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *