NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST – TRAŽENJE OPRAVDANJA UDALJUJE BLAGODAT BOŽIJU
 
Onome ko sebe opravdava ne može se duhovno pomoći
 
Primetio sam da danas, bili mladi, ili stari, svi nalaze opravdanje sa nekakvim satanskim načinom razmišljanja. Đavo im je za sve dao tumačenje na svoj način i tako su oni, u stvari, udaljeni od stvarnosti. Opravdavanje je satanski uobličeno tumačenje.
 
A kako to, starče, da neki ljudi za svaki razlog imaju protivrazlog?
 
– O, strašno je razgovarati sa čovekom koji ima naviku da se opravdava! To je kao da razgovaraš sa đavoimanim! Svi oni koji neprestano traže neko opravdanje – Bog neka mi oprosti – imaju đavola za starca. To su ljudi na neprestanim mukama. Nikada nemaju mira. Opravdavanje su razvili u čitavu nauku. To je kao kada lopov po celu noć ne spava razmišljajući o tome kako će uspešno da ukrade. Tako i oni, neprestano razmišljaju kako će da nađu opravdanje za ovu, ili onu svoju manu. Ili, kao što neko razmišlja o tome kako da nađe priliku da učini neko dobro, ili kako da se smiri, tako oni razmišljaju samo o tome kako da nađu opravdanje za ono što se ne može ničim opravdati. Postaju advokati! Ne možeš sa njima da iziđeš na kraj. Kao da razgovaraš sa samim đavolom. Evo šta se meni dogodilo sa jednim! Dok ja njemu govorim: „Nije pravo ovo što činiš, na ono treba da obratiš pažnju, ne ideš dobrim putem, treba da postupaš ovako i ovako..“ on za što god kažem pronalazi opravdanje i na kraju mi kaže: „Nisi mi rekao šta da radim!“ „Ama, čoveče, o čemu mi sve vreme govorimo? Govorimo o tvojim manama i grehovima, govorimo da si krenuo pogrešnim putem, a ti neprestano nalaziš opravdanja. Tri sata se preganjamo oko toga. Kako ti nisam rekao?“ Daješ mu primere, činiš sve da shvati da je satanski egoizam kako on gleda na stvari, da je pod uticajem demona i da je, ako se ne promeni, izgubljen, a on, posle svega kaže: „Nisi mi rekao šta da radim“! Istina, zar to nije da pukneš od muke? Ako je neko ravnodušan, prelazi preko svega olako sa: „nije važno“. Ali ako neko nije ravnodušan, kida se. Blago ravnodušnima (bezbrižnima – prema ovosvetskim brigama; prim. prir).
 
Ali, zar ne biste želeli, starče, da ste za svaki pojedini slučaj zainteresovani?
 
– Ama, dete, ravnodušan čovek bar se ne žalosti bez razloga. Ima smisla založiti se i svašta podneti za čoveka u nevolji. Ali da se čovek iscrpljuje sa onakvim, da mu toliko govoriš i objašnjavaš i da ti na kraju kaže: „Nisi mi rekao šta da radim“ i da neprestano sve opravdava! Tako od čoveka postaje na kraju demon! Strašno! Da je bar pomislio na napor koji ulažeš – da ne računamo muku, da bi mu pomogao, da se bar malo promenio, pa vidi da se mučiš, naprežeš, ne, ni to ne uzima u obzir!
 
Kada se neko opravdava, starče, zbog nekog prestupa i ti mu kažeš: „To je opravdavanje“, a on nastavi sa opravdavanjem kako bi dokazao da to nije pravdanje, da li je moguće da se on ispravi?
 
– Kako da se ispravi? Pa on sasvim dobro razume da je pogrešio, jer ga to muči, ali iz egoizma ne želi to da prizna. To je strašno!
 
Jeste, ali on kaže: „Ne pomažeš mi; želim da mi pomogneš; ne zoveš me da razgovaramo, nipodaštavaš me.“
 
– E, tu je ponovo u pitanju egoizam. To je isto kao da kaže: „Nisam ja kriv, ti si kriv što sam skrenuo s puta!“ Tu se sve završava. Ostavi ga. Nije potrebno da se bilo ko bavi njime, jer ne pomaže. Ni duhovnik, bilo starac, ili igumanija ne snosi odgovornost za jednu takvu dušu. To je satanski egoizam, a ne ljudski. Od ljudskog egoizma pati onaj ko se neće smiriti ako samo kaže: „Oprosti“, već neće više da progovori kako bi se pravdao. Onaj ko nalazi opravdanja za sebe kada pogreši, pretvara svoje srce u pribežište za demone. Ako ne slomi svoj egoizam, nastaviće da greši još više i taj egoizam će ga slomiti. Ako neko ne zna koliko je zlo opravdavanje, to može da mu se uzme kao olakšica. Ali, kada to zna, ili mu drugi objasne, onda za njega nema olakšica.
Mnogo je opreznosti potrebno ako hoćeš da pomogneš nekome ko je naučio da se opravdava, zato što se često dešava ovako: pošto se opravdava, znači da je mnogo egoističan, a onda, kada mu kažeš da nije uredu to što je učinio, reći će ti još više laži i naći će još opravdanja, samo da bi ti dokazao ovo, ili ono, da ne ispadne kriv. Ali, tako ti, koja si htela da mu ukažeš na grešku, postaješ uzrok što je postao još veći egoista i lažov. Onoga trenutka kada vidiš da nastavlja sa opravdavanjem, ne treba više ništa da mu dokazuješ. Pomoli se da ga Bog prosvetli.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *