NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST – TRAŽENJE OPRAVDANJA UDALJUJE BLAGODAT BOŽIJU
 
Od opravdavanja ima dobrobit samo egoizam
 
Kada ne opravdavam druge za neki njihov postupak, da li to znači da imam tvrdo srce?
 
– Da ne opravdavaš druge, a da opravdavaš sebe? Sutra ni Hristos neće da te opravda. Ljudsko srce za samo jedan trenutak može da otvrdne i da postane kao kamen tvrdo, ako se rđavo ponese prema nekome, a u drugom trenutku da postane veoma nežno, ako je prema nekome dobro. Treba da imaš materinsko srce. Vidiš, majka sve prašta, a ponekad se pravi i da ne vidi pogrešku.
Onaj ko čini ispravni duhovni napor, za sve druge nalazi olakšavajuće okolnosti, za sve druge nalazi opravdanja, a samoga sebe nikada ne opravdava, čak ni onda kada je u pravu. Uvek kaže da je kriv, zato što misli da nije dostojan prilike koja mu se daje. Vidi, na primer, nekoga kako krade i misli da bi on sam, da mu niko nije pomogao, krao čak i više od onoga i kaže: „Bog je meni pomogao, a ja sam darove Božije prisvojio samo za sebe. To je najveća krađa. Razlika je samo u tome što se krađa ovog drugog vidi, a moja krađa ee ne vidi.“ Tako okrivljuje sebe a na svog bližnjega gleda sa milosrđem. Ili, ako na drugome vidi neku manu, bilo veliku, ili malu, nalazi za nju opravdanje tako što gleda samo ono što je dobro u njemu i misli da i on sam ima mnogo mana koje vide drugi. Zato što svako od nas, ako bolje razmisli, nalazi kod sebe mnogo rđavih osobina, tako da veoma lako može da nađe opravdanje za drugog. Toliko ima toga što smo učinili! „Greh mladosti moje i neznanja moga ne spomeni… Gospode!“ (Psal. 24, 7).
 
Kada od mene, starče, zatraže uslugu i ja je rado učinim, ali u žurbi napravim nekakvu malu štetu, pa mi zbog toga prigovore, ja pokušam za to da se opravdam.
 
– Dakle, htela si da učiniš dobro, ali si napravila neku štetu, Prihvati prigovor zbog štete, kako bi dobila punu nagradu za to dobro. Đavo je vrlo lukav. Odlično poznaje svoj zanat. Ima i tolike godine iskustva, pa zar da ga ne iskoristi! Natera te da se opravdavaš kako bi izgubila dobrobit od dobra koje si učinila. Kada vidiš nekog čoveka, oblivenog znojem, kako na ramenima nosi nekakvo breme, ti mu pritekneš u pomoć da mu olakšaš. To je nekako prirodno. Videla si breme koje je teglio, nagnala te tvoja usrdnost da potrčiš i da mu pomogneš. Ali, da poneseš nečije reči koje te nepravedno optužuju, e, to je već teško. Ako, kada nam prigovaraju, odmah požurimo da se opravdamo, to jasno pokazuje da još u sebi nosimo potpuno živ laički način razmišljanja.
 
Starče, ima li nešto čemu opravdavanje koristi!
 
– Da. Koristi našem egoizmu. Opravdavanje predstavlja duhovni pad i proteruje blagodat Božiju. Čovek ne samo da ne treba da se opravdava, nego treba da zavoli nepravdu koja mu se nanosi. Opravdavanje nas je proteralo iz raja. Nije li se to dogodilo Adamu? Kada ga je Bog upitao: „Da nijesi jeo s onoga drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?“ On nije rekao; „Zgrešio sam Bože moj, pogrešio sam“ već se opravdavao: „Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.“ Kao da je rekao: „Ti si kriv što si stvorio Evu!“ Da li je Adam baš morao da posluša Evu?“ Pita Bog i Evu i ona odgovara: „Zmija me prevari, te jedoh.“ (1. Moj. 3,1113). Da je Adam rekao: „Zgrešio sam, Bože moj, pogrešio sam.“ I da je Eva rekla: „Ja sam pogrešila“, sve bi bilo u redu. Ali, odmah opravdavanje, samoopravdavanje.
 
Starče, zašto je kriv neko ako ne razume koliko je zlo opravdavanje?
 
– Zašto je kriv? Zato što je kriv! Kada neko neprestano opravdava samoga sebe i misli da ga drugi ne shvataju, da su svi nepravedni i da je samo on taj koji trpi, da je on žrtva. A šta je često najčudnije? Iako je sam bio nepravedan i kriv je, kaže: „Ja bih prihvatio nepravdu, ali ne želim da onaj drugi ispadne kriv.“ Znači, traži za sebe opravdanje, na izgled iz… ljubavi, kako bi probudio savest u onom drugom, za kojeg misli da mu je naneo nepravdu, pa da ne bi bacio krivicu na njega! Ili, počinje da daje gomilu objašnjenja, da ne bi onaj drugi slučajno nešto pogrešno razumeo, pa da ne… ispade kriv! Vidite li kako đavo tanano vodi igru?

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *