NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST – TRAŽENJE OPRAVDANJA UDALJUJE BLAGODAT BOŽIJU
 
Traženje opravdanja sprečava duhovno napredovanje
 
Kada kažu, starče, da opravdavanje ne postoji u Svetom Pismu, šta pod tim podrazumevaju?
 
– Da se ni na koji način ne opravdava traženje opravdanja.
 
Dešava mi se, starče, da tražim opravdanje za svoje postupke, a u stvari, izgleda da takvo opravdavanje nije osobina monaha.
 
– Traženje opravdanja ne samo što nije osobina monaha, nego nema nikakvog dodira sa duhovnim životom. Treba da shvatim da grešim. A kada za sebe tražim opravdanje, izopštavam se iz zajednice sa Bogom i lišavam se blagodati Božije, jer blagodat Božija ne silazi kada sam u zabludi. Od onog trenutka kada čovek traži opravdanje za ono što ne može da se opravda, izoluje se, usamljuje se od Boga. Ta usamljenost je kao… izolacija od gume između čoveka i Boga. Može li kroz gumenu izolaciju da prolazi struja? Ne može. Tako čovek ulazi u izolaciju. Jača izolacija nego što je opravdavanje ne postoji za blagodat Božiju! To je kao da podižeš zid da bi odvojila samu sebe od Boga, pa tako gubiš i presecaš svako opštenje sa Njim.
 
Vi, starče, često kažete: „Pokušajmo bar da steknemo temelj duhovnosti. “ Šta je temelj duhovnosti?
 
– To je smireno priznavanje sopstvene ogrehovljenosti i da čovek bar svesno ne opravdava samoga sebe kada je kriv i kada mu zbog toga prigovaraju. To je da ne traži za sebe opravdanje i kada nije kriv i kada ga za nešto optužuju. To je najbolje. Onaj ko za sebe traži opravdanje ne može ni da napreduje, a pri duši mu je sve teže. Neće nas Bog obesiti ako u nečemu pogrešimo, već grešimo ako svoj greh opravdavamo. Nikako ne treba za svoje grehe da tražimo opravdanje i da to smatramo prirodnim.
 
Ako mi kažu da sam nešto pogrešila, a ja ne shvatam koliko sam pogrešila, da li treba da pitam, kako bih drugi put pazila, ili treba da ćutim?
 
– Ako pođeš od toga da misliš da si pogrešila za četvrtinu, a u stvari pogrešila si samo dvadesetpetinu, nisi li na dobitku? Uvek dodaj težine svome grehu. Evo kakav duhovni napor treba uvek da činiš: pronađi gde si pogrešila, uhvati samu sebe u grehu. U suprotnom greh će uhvatiti tebe, opravdanje ćeš naći, ali ne i duševni mir.
 
Ako neko, starče, ima naviku da za cvoje grehe traži opravdanje, ali posle prizna da je pogrešio i zatraži oproštaj, dali ima dobrobit od toga?
 
– Od toga mu, u najmanju ruku, ostaje iskustvo i ako ume da ga upotrebi, imaće dobrobit. I ako Bog kaže: „Pa pošto je razumeo i pokajao se, da mu nešto i dam za to“, onda će dobiti nešto i od onog drugog blaga, blaga pokajanja.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *