NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST – PRIHVATANJE NEPRAVDE
 
Sveta jurodivost
 
– Starče, koliko ima otšelnika[1] na Svetoj Gori?
 
– Ne znam. Kažu da ih je sedam.[2] Već nekoliko godina veoma je teško naći mirno mesto za podvizavanje. Zato je nekolicina otaca, dok su na Svetoj Gori još postojali idioritmijski[3] manastiri, pronašli drugi način da žive u podvigu. Na primer, rekli bi: „Ovde nema mira, otići ću u neki idioritmijski manastir i radiću da sakupim novac“ i drugi su im to poverovali. Odlazili bi u idioritmijski manastir, radili onde dva – tri meseca i posle toga bi tražili veliku povišicu. Pošto je ne bi dobili, rekli bi: „Nemam interesa. Otići ću.“ Uzeli bi malo dvopeka i odlazili. Krili bi se u nekoj pećini i podvizavali se. Ostali su imali utisak da su otišli da rade na neko drugo mesto. A ako bi u manastiru pitali: „Šta je bilo sa onim ocem, je li bio ovde?“ govorili bi: „Jeste, bio je, ali kakav čudan čovek! Hteo je odavde da pokupi novac. Tražio je povišicu. Monah, pa traži povišicu! Kakav je to monah?“ Međutim, takav otšelnik bi imao dobrobit i od podviga u kome je živeo i od optužbi drugih, a imao je dobrobit i od kradljivaca. Zato što bi lopovi saznali da taj i taj ima novaca, otišli bi u pećinu, mučili bi ga, ali ništa ne bi našli.
 
Starče, kako da se ugledam na vrlinu neke sestre, ako je ona krije?
 
– Kada je ne bi krila, ne bi bila vrlina. Svetitelji su se više borili da sakriju svoju vrlinu, nego da je steknu. Znate li šta su činili ludi Hrista radi? Prvo bi napustili svetovni način mišljenja i pronikli duboko u jevanđelsku istinu. Ali, kako im to nije bilo dovoljno, dovodili su se u stanje svete jurodivosti zarad ljubavi Hristove. Uopšte ih nije doticalo što god da im čine, ili govore drugi. Za to je, međutim, neophodno veliko smirenje. Čovek iz sveta, međutim, mnogo se potresa ako mu neko kaže nešto rđavo, ili se žalosti ako ga ne pohvale za nešto što je učinio. Ovi se, međutim, raduju kada ljudi imaju pogrešno mišljenje o njima.
U stara vremena, bilo je Otaca koji su se čak pretvarali da su đavoimani, kako bi sakrili svoju vrlinu i kako bi drugi promenili mišljenje o njima. Kada sam bio u manastiru Filotej[4], koji je tada još bio idioritmijski manastir, bio je tamo jedan otac, koji se ranije podvizavao u Vigli[5]. Čim je shvatio da su oci naslutili njegov podvig i njegov duhovni napredak, otišao je sa blagoslovom svog duhovnika. „Hajde,“ rekao im je, „dosadilo mi je da ovde jedem raskvašeni dvopek. Idem u neki idioritmijski manastir, pa da jedem i meso, da živim kao čovek! Moram li da budem ovde?“ Tako je otišao u Manastir Filotej i pretvarao se da je đavoiman. Dočula njegova sabraća da je postao posednut, pa su, među sobom, o njemu govorili: „Šteta, jadan, postade đavoiman. Ali, to se moglo očekivati. Ode odavde u idioritmijski manastir da bi tamo jeo meso, jer mu je dosadilo da ovde jede raskvašeni dvopek.“ A šta je on, u stvari, radio? Više od dvadeset pet godina nije jeo kuvano jelo i nije spavao. Po celu noć je hodao po hodnicima, sa fenjerom u ruci, da ne bi zaspao. Kad bi se umorio, na kratko bi se naslonio na zid, pa čim bi ga malo uhvatio san, šapatom bi počeo da izgovara molitvu: „Gospode Isuse Hriste…“ pa bi nastavio umno. Ponekad bi mu izmakla i čula se poneka molitva. Kada bi sreo nekog od monaha, govorio bi mu: „Moli se, moli se da ode demon.“ Tako su ga svi smatrali posednutim. Jedan sasvim mladi monah reče mi jednoga dana: „Uh, taj posednuti!“ „Ne govori tako“,rekoh mu, „on poseduje mnoge vrline, ali se pretvara da je posednut.“ Posle toga ga je poštovao. Kada je umro, našli su ga kako u ruci drži parče hartije na kome su bila ispisana imena sve njegove sabraće, a pored svakog imena bio je pogrdni nadimak, samo da bi osujetio, čak i mrtav, i najmanje dobro mišljenje koje bi neko mogao da ima o njemu. Odisao je mirom. Vidiš, sve je učinio da se prikrije, ali ga je blagodat Božija odala.
Zato niko ne treba da donosi sud o nekom čoveku na osnovu toga kako izgleda, ako nije u stanju da prosudi šta u sebi krije.
 


 
NAPOMENE:

  1. Godine 1950, kada je starac Pajsije prvi put otišao na Svetu Goru, dok je tražio puteljak koji vodi od Kavsakalivije do skita (isposnice) Svete Ane, susreo je jednog otšelnika „…ozarena lica – mogao je imati oko sedamdeset godina – po odeći se videlo da nije običan čovek. Celom svojom pojavom izgledao ja kao svetitelj!“(Geroutos, Psisgši ‘Aušre1too, ‘AušreTtš. Pateres, ka1 AyiopeiTiKa, ekb. ‘I. ‘Hao^. Ebauu. l’Ico. 6 (c)eoA,6uos,, Eoorsvtt) (c)eaaa-Xov’.kxc, 1993. a. 46 k. e.). Kada je upitao isposnika gde boravi, on mu je odgovorio: „Negde ovde“, i pokazao mu vrh Atosa. Kasnije, iskusni starci Su ga uveravali da je na vrhu Atosa u bezmolviju živelo dvanaest otšelnika.
  2. Razgovor se vodi novembra 1988. god.
  3. Idioritmijskim se naziva manastir u kojem svaki monah ima svoj propis, a za svako zaduženje plaća mu starešina koji upravlja manastirom.
  4. Od 1956. do 1958. godine
  5. Isposnica Vigla nalazi se na jugoistočnom delu poluostrva Atos.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *