NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST – PRIHVATANJE NEPRAVDE
 
Kakav je dobitak od nepravde
 
A starče, kada me okrivljuju za nešto što za mene kaže neka od mojih sestara, a ja nisam kriva, da li to znači da ne treba da budem hladna prema njoj?
 
– Hajde, stani malo! Šta kaže crkveni tipik o tome? Na kakvu se situaciju odnosi? Recimo da nisi kriva i da je situacija onakva kako kažeš. Ukoliko su ti naneli nepravdu, ti od toga imaš koristi. A onu drugu, ako je rekla nešto na tvoju štetu kako bi sebe opravdala, posle toga muči i izobličava njena savest. Ona se pokaje i na tebe gleda sa više ljubavi. Ovde su sjedinjena dva-tri dobra. Tako ti se daje prilika da postaneš bogatija i plemenitija, a ne da budeš sitničar. Pošto ti Bog daje mogućnost da postaneš plemenita i pošto si u prilici da nekome nešto daš, zašto bi ti želela da budeš sitničar?
 
Uporno imam pomisao da upitam sestru, kako je to shvatila moje ponašanje i okrivila me.
 
Dakako. Da nije to onaj mali pokvarenjak koji uporno traži da vidi ima li tu još nečega? On te pritiska da potražiš i nađeš načina da dokažeš da si u pravu, pa da oteraš Hrista od sebe.
 
Ali, želela bih, starče, da mi bar ponekad drugi oproste kada nešto pogrešim.
 
– Šta, želela bi da te opravdaju? Recimo da te opravdaju. Da li ti time, u duhovnom smislu, dobijaš, ili gubiš?
 
Gubim.
 
– Kada bi imala prodavnicu, da li bi želela da imaš dobitak, ili gubitak?
 
Dobitak.
 
– Ako, dakle, u materijalnim, bezvrednim stvarima ne želimo da gubimo, koliko tek u duhovnim treba da gledamo da ne budemo na gubitku! Ljudi iz sveta i te kako gledaju na materijalni dobitak i ne dopuštaju da im propadne. Da li je onda pravo da duhovni ljudi puste niz vetar duhovni dobitak? Ali, iako svetovni ljudi troše novac koji imaju rta čak, ponekad, proćerdaju i materijalna dobra, mi, duhovni ljudi, kada ne prihvatamo nepravdu upropaštavamo duhovna, nebeska dobra. Trošimo ih sva ovde. Zašto da menjamo nebesko za zemaljsko? Najzad, jadni svetovni ljudi ne znaju ništa o duhovnosti, ali zato mi znamo: zamonašili smo se da bismo zaslužili Carstvo nebesko. A zatim, pošli smo ka jednom cilju, a skrenuli prema drugom. Za čoveka iz sveta veoma je bolno da bude nepravedno pogubljen, isprebijan, ili samo proteran. Mi, međutim, treba da težimo za tim i da pretrpimo sve, Hrista radi. Treba da čeznemo da nas ne poštuju, nipodaštavaju i da se s gordošću ophode sa nama, jer sve to donosi dobitak našoj duši. Otac porodice, na primer, prinuđen je da traži za sebe pravdu, jer mora da misli kako će živeti on i njegova jadna deca, ako izgubi dobar glas, ili ako bankrotira. Zato ljudi iz sveta imaju olakšavajuće okolnosti, ali mi ih nemamo.
Kada nam čine nepravdu i mi tu nepravdu prihvatamo, onda nam u suštini čine dobro delo. Oklevetaju me, na primer, da sam počinio nekakav zločin i nepravedno me osude na zatvor. U redu. Ja imam mirnu savest, jer nisam počinio zločin, a imam i nebesku nagradu. Postoji li veće dobročinstvo? Ne ropćem, nego slavim Boga: „Kako da Ti se zahvalim, moj Bože, što nisam počinio zločin? Da sam ga počinio, ne bih mogao da podnesem grižu savesti.“ U takvom slučaju zatvor postaje raj. Neko me nepravedno udario. „Slava Tebi, Bože! Možda plaćam za nekakav greh, nekada sam i ja nekoga udario“. Psovali su me nepravedno. „Slava Tebi, Bože! Prihvatam to za ljubav Tvoju, jer si mene radi bio udaran i psovan.“

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *