NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
PRAVEDNOST I NEPRAVEDNOST – PRIHVATANJE NEPRAVDE
 
Kako se odnositi prema nepravdi
 
Starče, kada je neko nepravedan prema meni, moje srce kao da se sledi.
 
– Da tvoje srce ne bi postalo tvrdo i hladno, nikada nemoj da razmišljaš o tome da je kriv i koliko je kriv onaj ko ti nanosi nepravdu, nego razmišljaj o tome koliko si ti sama kriva. Vidiš, kada ljudi međusobno razgovaraju, svako tvrdi da je u pravu, samo što svako sebi uzima više prava nego što mu pripada, pa se zato ljudi neprestano spore. Ode čovek u policiju, na primer, i kaže: „Tukao me taj i taj.“ Ali, on pri tome ne kaže koliko je on sam tukao onog drugog, već podnosi prijavu protiv njega.
Kad bismo samo pomislili da je najviše nepravde pretrpeo sam Hristos, prihvatili bismo nepravdu sa radošću. Iako je bio Bog, sišao je na zemlju iz velike ljubavi i proveo devet meseci u Bogorodičinoj utrobi. Posle toga je trideset godina živeo povučeno. Od svoje petnaeste do tridesete godine radio je kao drvodelja kod Jevreja. A kakav im je tada bio alat? Služili su se drvenim testerama i nekakvim drvenim teslama. Dali bi Mu nekakav komad drveta i rekli da napravi ovo ili ono… A kako da ga uglača? Glačali su drvo tada nekakvom gvozdenom alatkom koja im je tada služila umesto hoblice. Možeš li da zamisliš koliko je to trajalo i kako je mučno bilo? Pa posle, tri godine mukotrpnog pešačenja! Bos je išao od mesta do mesta i propovedao! Isceljivao bolesne, blatom otvarao oči slepima, a oni su tražili i druga znamenja. Isterivao je demone iz posednutih, ali, nažalost, nezahvalni ljudi govorili su da je Sam posednut demonom! I mada su toliki prorokovali o Njemu, i On je tolika čuda učinio, ipak je doživeo takva poniženja i, na kraju, Raspeće.
Oni koji trpe nepravdu Bogu su najdraža čeda. To je zato što je u njihovom srcu Hristos Kome je naneta nepravda, pa u izgnanstvu, ili u zatvoru doživljavaju predukus raja, jer raj je tamo gde je Hristos.
 
Može li se, starče, naći neko ko mora da ponese veće breme nego što može da podnese?
 
– Bog ne dopušta da teret koji nosimo prevazilazi naše snage. Bezobzirni ljudi teško breme navaljuju na druge. Veoma često dobri Bog prepušta dobre ljude zlima kako bi zaslužili nebesku nagradu.
 
A kada se žalimo, da li smo onda nezahvalni?
 
– Jesmo. Događa se da čovek ne shvati Božije staranje za njegovo dobro, da to doživi kao nepravdu i da se žali. Ako ne pazi na svoje postupke, može se dogoditi da, kada pogreši, pa mu kažu da bude pažljiviji, misli da su nepravedni prema njemu i da čak postane drzak. Jedna monahinja, ma primer, greškom je poprskala masline sa previše otrova i time uništila lišće na maslinovom drveću. Prigovore joj za to, a ona, umesto da zatraži oproštaj, misli da su prema njoj nepravedni i plače. „Nepravedni su prema meni“, kaže, „da su skakavci pojeli lišće i uništili drveće, ništa ne bi rekli, a ovako, pošto sam ih ja uništila, viču na mene.. Isuse Hriste, samo me Ti razumeš.“ I udri u plakanje! Može se dogoditi da čak oseti radost, jer misli da će biti nagrađena zbog nepravde koja joj je naneta, pa da zahvaljuje Hristu! To je potpuno pogrešno i ta monahinja je u velikoj zabludi.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *