NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – GDE NE MOŽE DA STIGNE ČOVEK, POMAŽE BOG
 
Božije sile su svemoćne
 
Starče, mnogo su uznemireni: šta će biti u vezi sa ovim, ili onim pitanjem.
 
– Pazi, ovako: Bog sada i kad bi hteo da nas napusti ne može.
 
Šta time hoćete da kažete, starče?
 
– Evo. Kada roditelji donesu na svet jedno dete, ukoliko se više bore da ga odgaje, utoliko ga više vole i pate zbog njega. Tako i Bog, doneo nas je na svet, borio se na izvestan način, odgajio nas je, umorio se da nam čini sve što nam je činio. Sada, i kad bi hteo da nas napusti, ne može, jer pati zbog nas, dovoljno je da mi imamo malo usrdnosti. Ako imamo imalo volje i vere nećemo izgubiti raj.
 
Rekli ste, starče, da dobri Bog neće da nas napusti…
 
– Da, Bog nikada neće da napusti nas. Mi napuštamo Njega. Kada čovek ne živi duhovnim životom, ne zaslužuje pomoć Božiju. Kada, međutim, živi duhovnim životom i neprestano je u Božijoj blizini, zaslužuje pomoć Božiju. Onda, ako se dogodi nešto i umre, spreman je za drugi život, u svakom slučaju na dobitku je i u ovom i u onom životu.
Pomoć Božiju ne mogu da spreče ni ljudi ni demoni. Ništa nije teško ni Bogu ni svetitelju. Prepreka je u nama, ljudima, a to je nedostatak vere kojim sprečavamo velike sile Božije da nam se približe. Pa, iako pored nas postoji tako velika sila, mi, pošto u nama u velikom stepenu postoji ljudski element, ne možemo da pojmimo božanski element, koji silom prevazilazi silu svih ljudi na svetu zajedno, jer sile Božije su svemoguće.
Često uzalud čitave sate sedimo pokušavajući sami da nađemo rešenje nekog problema, koristeći sve svoje neiskustvo. U glavi nam zvoni, oči nas peku, a san nam nikako ne dolazi, zato što nas je đavo uhvatio upornim razmišljanjima. Na kraju dolazimo do nekakvog rešenja, ali nam Bog pronalazi drugo, bolje rešenje, kojeg se nismo ni setili, a nama je ostala samo glavobolja i neprospavana noć, Koliko god da je naše razmišljanje ispravno, kada nemamo Boga pred sobom, glava se umara i hvata nas glavobolja, iako molitva sa, uzdanjem u Boga odmara. Zato, prepustimo, sa uzdanjem, Bogu ono što čovek teško može da ispravi i nemojmo se oslanjati na svoja ljudska nastojanja, i On će učiniti ono što je najbolje.
I uvek, bilo za šta, što ste pomislili da radite, kažite „ako Bog hoće“, da ne biste i vi prošli kao jednom jedan čovek. Odlučio je da ide u vinograd da radi. „Sutra, rano izjutra“ kaže on svojoj ženi, „idem u vinograd.“ „Ako Bog hoće, ići ćeš“, kaže mu ona. „Hteo Bog, ili ne“, odgovori joj on, „ići ću“, Sledećeg dana krenuo je još pre zore. Međutim, put kojim je. morao da ide, bio je tako poplavljen, da je bio prinuđen da se vrati kući. Još se nije bilo razdanilo. Kuca na vrata. „Ko je?“ pita njegova žena. „Ako Bog hoće“, odgovara on, „ja sam, tvoj muž!“

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *