NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – GDE NE MOŽE DA STIGNE ČOVEK, POMAŽE BOG
 
Pomoć na početku duhovne borbe
 
Starče, da li Bog pomaže čoveku više na početku duhovne borbe?
 
-Da. U prvim koracima duhovnog života Bog mnogo pomaže čoveku, kao što roditelji mnogo više paze na decu dok su još mala. Kada malo porastu, paze na njih manje jer deca počinju da koriste svoj razum. Čovek na početku duhovne borbe izrazito oseća blagodat Božiju. Potom ga Bog malo ostavlja da bi se izborio i osnažio. Zasadio sam nekoliko strukova paradajza. U početku sam ih zalivao svakoga dana, a posle sam ih ostavio. Zalivao sam ih samo kada je lišće počinjalo da im žuti. Što su duže ostajali nezaliveni, bili su primorani da dublje spuštaju korenje kako bi naišli na vlagu, i zametnuli plod. Da sam ih neprestano zalivao, samo bi rasli uvis, a korenje bi im ostalo plitko u zemlji.
 
Rekli ste, starče, da čovek na početku duhovne borbe oseća blagodat Božiju, a kasnije da ga na neko vreme napušta.
 
– Da, Bog oduzima blagodat Svoju kako bi se čovek smirio i razumeo pomoć Božiju.
 
Zar ta promena nije malo bolna?
 
– Nije, zato što ga Bog ne napušta potpuno. Kada čovek započinje svoj duhovni rad, Bog mu daje, na primer, jednu… čokoladu. Počinje tako malo po malo da radi jedući i poneku… čokoladu. Ali, kada mu Bog ne daje čokoladu i on prestane da radi i kaže: „Ranije sam jeo čokoladu, sada više ne jedem, oh, šta me snašlo!“ ne napreduje. Treba, naprotiv, čovek to da pozdravi. Ne smemo da želimo da nam Hristos lako pomaže, ne treba da tražimo ustupke, jer ćemo, u tom slučaju, da budemo neiskušani, nepoučeni. I u vojsci, oni koji sve dobro nauče ne poginu. Kada čovek neprestano dobija pomoć, na kraju to nije pomoć. Mene dira to što Hristos ne pomaže neprestano. Osećam se kao učenik, a profesori postavljaju učenicima zahteve. A teško je položiti duhovne ispite: treba neprestano pratiti (nadgledati) samoga sebe i imati snage, ali tako se duhovno napreduje. Da nije možda teško Bogu da neprestano pomaže svakom čoveku? Ne, nego tako čovek ne bi dobio istinsku pomoć. Bio bi kao razmaženo dete kome roditelji neprestano daju čokoladu i želi samo da mu daju, pa tako postaje lenjo, nesrećno i jadno. Tako isto i čovek, kada bi neprestano primao pomoć Božiju, bez ikakvog napora sa svoje strane, ne bi nikada sazreo duhovno. Zato, iako na početku duhovnog života Bog pomaže čoveku, a zatim se malo po malo povlači, da bi čovek razumeo da treba i sam da učini sve što može. Evo, malo dete roditelji ne drže neprestano za ručicu, kada hoda: puštaju ga da malo hoda samo, ali čim krene da pada, odmah ga hvataju. Posle dete razume da je njegova snaga dovoljna da samo hoda u dubku! Ako dete hoda samo kada ga drže za ruku i, kada ga puste, ne pridržava ga dubak da bi hodalo, i malo po malo postajalo snažnije, ono bi samo sedelo, ne bi nikada naučilo da hoda jer nije učinilo sve što je moglo.
 
Da li čovek oseća da je u početku imao pomoć Božiju, a da je posle nem?
 
Ako čovek ne pazi samoga sebe, ne oseća ništa.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *