NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
DUHOVNI ŽIVOT – DUHOVNI ŽIVOT U PORODICI
 
Odnosi sa rođacima i prijateljima
 
Jedna gospođa nas je, starče, pitala šta da čini sa dve svoje rođake koje godinama žive na njen račun.
 
– Šta bi ona htela? Da sada napišemo novo Jevanđelje? Bog od nje traži da im pomaže i On će učiniti ono što je dobro za njihove duše.
 
Kada među rođacima, starče, dođe do nesporazuma, treba li neko nešto da im kaže da bi im pomoglo?
 
– Da. Svakako treba nešto da im kaže kako bi im pomogao, ali oprezno, jer ako ćuti, može da pogreši. Ako ga pogrešno shvate, treba ponovo da ode da im kaže: „Oprostite što sam vas ražalostio“, a onda treba da ih ostavi i da se moli za njih.
Onaj ko želi da živi duhovnim životom treba naročito da vodi računa kada su u pitanju odnosi sa rođacima i prijateljima. Može mu se desiti da ga ismevaju, iako su sa njim ljubazni. Svetovna ljubaznost može da nanese veliko zlo, jer je često licemerna. Po spoljašnjosti čovek može da izgleda kao savršeni svetac, ali, kada se otkrije njegov unutrašnji svet, da bude sasvim suprotno.
 
Kada čovek oseti dobrotu onog drugog, da li je dobro, starče, da to i pokaže?
 
– Ako mu je taj čovek veoma blizak, nije potrebno, jer će kad-tad da mu uzvrati. Ali ako mu nije naročito blizak, onda neka mu izrazi svoju zahvalnost, onako kako može. Nepoznatim ljudima kažemo „hvala“. Ako poželi, na primer, dete da izrazi svoju zahvalnost roditeljima, ne treba da čini ništa drugo, osim da lepo kaže „hvala“ za sve što mu roditelji čine.
Mnogo pomaže kada je čovek prostodušan u odnosima sa drugima, da prema njima uvek ima dobru pomisao i da ne uzima sve ljude za ozbiljno. Treba da izbegava razgovore koji se vode tobož na duhovnu dobrobit, a od kojih čoveka zaboli glava. Ne treba da traži da njegov duhovni život shvate ljudi koji ne veruju u Boga. Mnogo je bolje da se moli za njih da im Bog oprosti i da ih prosvetli. Sa svakim čovekom treba razgovarati jezikom koji on razume i treba mu otkrivati velike istine u kojima živi onako kako je njemu blisko, jer neće drugačije razumeti, budući da govori na drugoj frekvenciji i drugoj talasnoj dužini.
Neki kažu: „Hteo bih da i drugi poznaju Hrista, kao što sam Ga ja poznao“ i onda se prema drugima postavljaju kao učitelji. Treba, međutim, njihov život po svemu da bude u skladu sa onim što uče druge. Kada svojim životom pokušavaju drugoga da uče Hristu, a njihov život nije u skladu sa onim što govore, onda ne mogu da kažu da su poznali Hrista. Ako čovek sam ne živi ono što govori, biće van stvarnosti i pre, ili kasnije, sam će se odati. Kada sa bolom i istinskom ljubavlju priđemo nekome, onda ta istinska Hristova ljubav menja našeg bližnjega. Čovek koji je dospeo do svetosti, gde god da se nađe, na neki način stvara oko sebe duhovno elektromagnetsko polje i,vrši uticaj na sve koji se u tom polju nalaze. Treba, razume se, da se molimo i da svoju ljubav ne rasipamo i svoje srce ne dajemo lako, jer se veoma često dešava da neki iskorišćavaju naše srce i gaze ga, ili drugačije ne mogu da nas prihvate, pa nas pogrešno shvataju.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *