NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – GDE NE MOŽE DA STIGNE ČOVEK, POMAŽE BOG
 
„Ištite i daće vam se“[1]
 
Starče, zašto treba da ištemo od Boga da nam pomogne, kada On dobro zna naše potrebe?
 
– Zato što postoji sloboda. I, razume se, kada nas boli zbog našeg bližnjeg i molimo Ga da mu pomogne, Bog biva mnogo dirnut, jer tada posreduje, a sloboda izbora ne biva ugrožena. Bog ima svu dobru volju da pomogne ljudima koji pate. Ali, da bi im pomogao, mora neko da Mu se pomoli. Jer, kad bi pomogao, a da Mu se niko za to nije pomolio, onda bi đavo prigovorio i rekao bi: „Zašto mu pomažeš i ugrožavaš njegovu slobodu izbora? Pošto je grešan, taj pripada meni.“ U tome svako može da vidi veliku duhovnu plemenitost Božiju, koja ni đavolu ne ostavlja prostora da se žali. Zato želi da Ga molimo za posredovanje – i hoće Bog da posreduje odmah, ako je za naše dobro, kako bi pomogao stvorenju Svojemu tačno prema njegovim Potrebama. Prema svakome čoveku posebno deluje silom Svojom, tačno onako kako svakom pojedinačnom čoveku najviše odgovara.
Da bi, dakle, Bog, ali i svetitelji, pomogli, treba sam čovek da to želi i da ište, inače ne posreduju. Hristos je upitao bolesnoga: „Hoćeš li zdrav da budeš?“ (Jn. 5,6). Ako čovek ne želi, Bog to poštuje. Ako neko ne želi da ide u raj, Bog ga ne uzima. Samo u slučaju da mu je naneta nepravda pa je bio u neznanju, tada je opravdano da dobije pomoć. Inače, Bog ne želi da posreduje. Ište li neko pomoć, i Bog i svetitelji je pružaju. Dok trepneš, već su ti pomogli. Ponekad ne stigneš ni da trepneš: tako brzo se Bog nađe uz tebe. „Ištite i daće vam se“, kaže Sveto Pismo, Ako ne ištemo pomoć Božiju, razbićemo nos. Sa druge strane, ako ištemo pomoć Božiju, Hristos nam daje, blagodaću Božjom, kanapčić koji nas zadržava. Duva vetar odavde, ili odande, ali, pošto smo vezani, nismo u opasnosti. Kada čovek, međutim, ne razume da ga Hristos drži, pa odveže taj kanapčić, šibaju ga vetrovi sa svih strana i muči se.
Treba da znate da samo strasti i gresi potiču od nas. Sve dobro što činimo potiče od Boga, a sve nerazumnosti koje činimo su naše. Neka nas na kratko napusti blagodat Božija, ne možemo ništa da učinimo. Kao što bismo, u fizičkom životu, kad bi nam Bog oduzeo kiseonik samo na kratko, odmah umrli, tako i u duhovnom životu, samo na kratko kad nam oduzme blagodat Božiju, gotovo je, izgubljeni smo. Jednom sam, moleći se, osetio neverovatnu sladost. Satima sam stajao i nisam osetio nikakav umor. Sve vreme dok sam se molio, osećao sam nekakvo slatko opuštanje, nešto što ne mogu da izrazim, Potom mi kroz glavu prođe ljudska pomisao: kako su mi oštećena oba plućna krila, mogu lako da se prehladim, pomislio sam, a da ne bih izgubio to divno stanje, u kojem sam se nalazio, nastaviću koliko treba, ali ću da uzmem jedan šal da se umotam, kako mi kasnije ne bi bilo hladno. Čim mi je došla ta pomisao, odmah sam se srušio na zemlju. Ostao sam u tom položaju oko pola sata, i tek posle sam bio u stanju da ustanem i odem u keliju da legnem. A pre toga što sam se duže molio, to sam se lakšim osećao. Bio sam lak kao perce, osećao sam sladost i lakoću koji se ne mogu opisati. Ali, čim sam prihvatio tu pomisao, srušio sam se. Da mi je pala na pamet, u tom trenutku, nekakva gorda pomisao, i da sam, na primer, rekao: „Pitanje je da li postoje dvojica, ili trojica koji mogu da dostignu ovo stanje“, onda bih, sasvim sigurno, zadobio ozbiljne povrede. Pomisao je bila ljudska, kao što bi hrom čovek pomislio da treba da uzme štake, a ne demonska. To je bila prirodna pomisao, pa, ipak, vidiš šta mi se dogrdilo.
Čovek jedino ima dobru volju i u skladu sa njom pomaže mu Bog. Zato vam kažem, da sve dobro što imamo darovi su Božiji. Naša dela su ništavna, a naše vrline su ceo niz nula. Trudićemo se da i dalje domećemo nule i da molimo Hrista da na početak tog niza stavi jednu jedinicu, kako bismo postali bogati. Ako Hristos ne dometne jedinicu na početak tog niza nula, naš trud je uzaludan.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt. 7:7

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *