NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – GDE NE MOŽE DA STIGNE ČOVEK, POMAŽE BOG
 
Bog pomaže u onome što ne može da postigne čovek
 
– Kakav je ono dim tamo?
 
Spaljujemo nešto, starče.
 
– Upalili ste vatru na tolikom vetru?
 
Padala je kiša jutros.
 
– Da je bio i pljusak i napravio poplavu, ako se posle toga podigne vetar, nastaje takva suša, da sve postaje suvo kao barut! „Padala je kiša“, kaže ona! Pre nekog vremena je buknuo požar tamo dole zbog vaših gluposti. Jeste li to zaboravile? Kada neko jednom ima štetu, treba nadalje da bude vrlo cažljiv. Bog pomaže tamo gde treba, tamo gde ne može da deluje čovek, ali neće da pomogne našim glupostima. Tako nanosimo štetu svetiteljima.
 
Starče, da li se uvek može dokučiti do koje mere treba da deluje čovek?
 
– To se vidi od početka. Ali, ako je i imao volju da učini ono što je mogao da učini, a nije, jer ga je nešto sprečilo, Bog će da mu pomogne u teškom trenutku. Ako, međutim, nije imao volju, iako je imao hrabrosti, Bog neće da pomogne. Kažu ti, na primer, da uveče stavljaš lanac na vrata, a ti to ne učiniš jer te mrzi, pa kažeš da će Bog da sačuva.
Ne radi se o tome da si se uzdala u Boga,pa zato nisi stavila lanac, nego se radi o tome da ti je bilo mrsko da to učiniš. Kako u tom slučaju Bog da ti pomogne? Da pomaže, dakle, tvojoj lenjosti? Kada nekome kažem da stavi lanac i on to ne učini, treba da bude kažnjen zbog svoje neposlušnosti.
Ono što čovek može da učini, treba da učini, a ono što ne može, treba da prepusti Bogu. A ako čini malo više nego što može, ali ne iz egoizma, već iz usrdnosti, jer misli da nije iscrpeo sve mogućnosti da to učini kao čovek, Bog to vidi i to Mu je milo. Da bi nam Bog pomogao, potreban je i naš trud. Vidiš, Noje je stotinu godina naporno radio da bi izgradio Kovčeg. Tada se glačalo i obrađivalo drvo drvenim alatom. Nalazili su tvrđe drvo i pravili hoblice i druge alatke. Nije li Bog mogao brzo nešto da učini da bi brzo završio Kovčeg? Ali im je rekao kako da ga izgrade i potom im je davao snagu. Zato treba da činimo što god možemo, a Bog će učiniti ono što mi ne možemo.
Dođe neki čovek kod mene u kolibu i reče mi: „Zašto monasi sede ovde a ne idu u svet da pomažu narodu?“ „Kad bi monasi otišli u svet da pomognu narodu, pitao bi me zašto se monasi vrzmaju po svetu. A kako sada ne idu, pitaš zašto ne idu. Posle mi kaže: „Zašto monasi idu kod lekara, a ne pomaže im njihov Hristos i njihova Bogorodica da ozdrave?“ „To pitanje mi je“, kažem mu, „jednom postavio i jedan lekar Jevrejin.“ „Taj nije Jevrejin“, kaže mi jedan koji je bio sa njim. „Nije važno što nije Jevrejin“ kažem, „to pitanje je pitanje jednog Jevrejina. A reći ću vam i kakav sam odgovor dao Jevrejinu, pošto je situacija slična. „Ti, kao Jevrejin“, rekoh mu, „treba napamet da znaš Stari Zavet. Tamo se, u Knjizi Proroka Isaije, govori kako je Bog darivao kralja Jezekiju, zato što je bio veoma dobar, sa još petnaest godina života. Poslao je Proroka Isaiju i reče kralju: Bog ti poklanja još petnaest godina života, jer si iskrčio korov idolopoklonika. A što se tiče tvoje rane kralj je imao i jednu tešku ranu – reče Bog da na nju staviš „grudu suhih smokava“ i ozdravićeš! Budući da mu je Bog dar petnaest godina života, zar nije mogao da mu isceli i ranu? Međutim, ona je mogla da se isceli grudom smokava.“ Ono što mogu da učine ljudi ne treba da ištemo od Boga. Budimo smireni i nekad nam je dovoljno da tražimo pomoć od ljudi.
Do izvesne mere delovaće čovek u granicama svojih ljudskih mogućnosti, a preko toga prepustiće se Bogu. Egoistično je pokušavati pomoći u nečemu gde ljudske mogućnosti nisu dovoljne. U mnogim slučajevima kada čovek insistira na tome da pomogne, vidim da to dolazi od đavola, koji pokušava čoveka da učini beskorisnim. Kada vidim da u nekim okolnostima ne može da se pomogne ljudskim mogućnostima – manje, više mogu da dokučim do koje mere može da pomogne čovek i od kog trenutka, pa nadalje, treba to da prepusti Bogu – onda podižem ruke prema Bogu, upalim dve lampe, prepuštam problem Bogu i on odmah bude rešen. Bog zna da to ne činim od lenjosti.
Zato, kada od nas traže pomoć, treba da rasuđujemo i da pomognemo koliko možemo. A ono što ne možemo, treba da pomognemo makar jednom molitvom, ili tako što ćemo to prepustiti samo Bogu: i to je jedna tajinstvena molitva.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *