NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – GDE NE MOŽE DA STIGNE ČOVEK, POMAŽE BOG
 
Bog pomaže u onome što ne može da postigne čovek
 
– Kakav je ono dim tamo?
 
Spaljujemo nešto, starče.
 
– Upalili ste vatru na tolikom vetru?
 
Padala je kiša jutros.
 
– Da je bio i pljusak i napravio poplavu, ako se posle toga podigne vetar, nastaje takva suša, da sve postaje suvo kao barut! „Padala je kiša“, kaže ona! Pre nekog vremena je buknuo požar tamo dole zbog vaših gluposti. Jeste li to zaboravile? Kada neko jednom ima štetu, treba nadalje da bude vrlo cažljiv. Bog pomaže tamo gde treba, tamo gde ne može da deluje čovek, ali neće da pomogne našim glupostima. Tako nanosimo štetu svetiteljima.
 
Starče, da li se uvek može dokučiti do koje mere treba da deluje čovek?
 
– To se vidi od početka. Ali, ako je i imao volju da učini ono što je mogao da učini, a nije, jer ga je nešto sprečilo, Bog će da mu pomogne u teškom trenutku. Ako, međutim, nije imao volju, iako je imao hrabrosti, Bog neće da pomogne. Kažu ti, na primer, da uveče stavljaš lanac na vrata, a ti to ne učiniš jer te mrzi, pa kažeš da će Bog da sačuva.
Ne radi se o tome da si se uzdala u Boga,pa zato nisi stavila lanac, nego se radi o tome da ti je bilo mrsko da to učiniš. Kako u tom slučaju Bog da ti pomogne? Da pomaže, dakle, tvojoj lenjosti? Kada nekome kažem da stavi lanac i on to ne učini, treba da bude kažnjen zbog svoje neposlušnosti.
Ono što čovek može da učini, treba da učini, a ono što ne može, treba da prepusti Bogu. A ako čini malo više nego što može, ali ne iz egoizma, već iz usrdnosti, jer misli da nije iscrpeo sve mogućnosti da to učini kao čovek, Bog to vidi i to Mu je milo. Da bi nam Bog pomogao, potreban je i naš trud. Vidiš, Noje je stotinu godina naporno radio da bi izgradio Kovčeg. Tada se glačalo i obrađivalo drvo drvenim alatom. Nalazili su tvrđe drvo i pravili hoblice i druge alatke. Nije li Bog mogao brzo nešto da učini da bi brzo završio Kovčeg? Ali im je rekao kako da ga izgrade i potom im je davao snagu. Zato treba da činimo što god možemo, a Bog će učiniti ono što mi ne možemo.
Dođe neki čovek kod mene u kolibu i reče mi: „Zašto monasi sede ovde a ne idu u svet da pomažu narodu?“ „Kad bi monasi otišli u svet da pomognu narodu, pitao bi me zašto se monasi vrzmaju po svetu. A kako sada ne idu, pitaš zašto ne idu. Posle mi kaže: „Zašto monasi idu kod lekara, a ne pomaže im njihov Hristos i njihova Bogorodica da ozdrave?“ „To pitanje mi je“, kažem mu, „jednom postavio i jedan lekar Jevrejin.“ „Taj nije Jevrejin“, kaže mi jedan koji je bio sa njim. „Nije važno što nije Jevrejin“ kažem, „to pitanje je pitanje jednog Jevrejina. A reći ću vam i kakav sam odgovor dao Jevrejinu, pošto je situacija slična. „Ti, kao Jevrejin“, rekoh mu, „treba napamet da znaš Stari Zavet. Tamo se, u Knjizi Proroka Isaije, govori kako je Bog darivao kralja Jezekiju, zato što je bio veoma dobar, sa još petnaest godina života. Poslao je Proroka Isaiju i reče kralju: Bog ti poklanja još petnaest godina života, jer si iskrčio korov idolopoklonika. A što se tiče tvoje rane kralj je imao i jednu tešku ranu – reče Bog da na nju staviš „grudu suhih smokava“ i ozdravićeš! Budući da mu je Bog dar petnaest godina života, zar nije mogao da mu isceli i ranu? Međutim, ona je mogla da se isceli grudom smokava.“ Ono što mogu da učine ljudi ne treba da ištemo od Boga. Budimo smireni i nekad nam je dovoljno da tražimo pomoć od ljudi.
Do izvesne mere delovaće čovek u granicama svojih ljudskih mogućnosti, a preko toga prepustiće se Bogu. Egoistično je pokušavati pomoći u nečemu gde ljudske mogućnosti nisu dovoljne. U mnogim slučajevima kada čovek insistira na tome da pomogne, vidim da to dolazi od đavola, koji pokušava čoveka da učini beskorisnim. Kada vidim da u nekim okolnostima ne može da se pomogne ljudskim mogućnostima – manje, više mogu da dokučim do koje mere može da pomogne čovek i od kog trenutka, pa nadalje, treba to da prepusti Bogu – onda podižem ruke prema Bogu, upalim dve lampe, prepuštam problem Bogu i on odmah bude rešen. Bog zna da to ne činim od lenjosti.
Zato, kada od nas traže pomoć, treba da rasuđujemo i da pomognemo koliko možemo. A ono što ne možemo, treba da pomognemo makar jednom molitvom, ili tako što ćemo to prepustiti samo Bogu: i to je jedna tajinstvena molitva.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *