ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ВЕРА И УЗДАЊЕ У БОГА
 
Доћи ће време када ће сви веровати
 
Како се дешава, старче, да људи од добрих верника постају безбожници?
 
– То се може догодити у два случаја. У првом, човек који је некада био велики верник и у његовом животу пројавила се сила Божија са много опипљивих доказа, а потом је запао у некакву маглу по питању вере. То се дешава када неко, на пример, без расуђивања крене у подвиг, имајући, при томе извесну количину егоизма. Његов духовни живот постаје сув. “Шта је чинио тај и тај светитељ?” каже, “Па могу то и ја”. И упусти се у подвиг без расуђивања. Мало, по мало, међутим, да тога и није свестан, ствара у себи лажно осећање да, ако није баш достигао тог и тог светитеља, мора да је већ негде близу. Тако наставља са подвизавањем. Али, иако му је пре те помисли помогла благодат Божија, сада почиње да га напушта. Зато што благодат Божја нема шта да тражи када постоји гордост. Тада више не може да се подвизава као раније, па самога себе присиљава на то. Присиљавање, међутим, рађа тескобу. Као отпор рађа се још већа гордост, а она му ствара неку врсту магле. И, иако је толико учинио и деловала је на њега благодат Божја, па је чак имао и опите, почињу полако да му долазе помисли неверовања и почиње да сумња у постојање Божије.
У другом случају може полуписмен човек да почне да се бави хришћанским учењем. Е, томе се не пише добро! Сасвим је друга ствар да баци поглед како би нешто знао о учењу. Али и веома образован човек, ако из гордости почне да се бави учењем, и њега ће, будући да је препун гордости, да напусти благодат Божија, и почеће да сумња. Не говорим, разуме се, о некоме ко је побожан. Тај, пак, и да није образован може са расуђивањем да баци поглед све дотле док може да испита и разуме смисао учења. Али онај ко не поседује духовност и почне да се бави учењем, ако је раније имало веровао, после неће да верује уопште.
 
Старче, у наше време неверовање је веома распрострањено.
 
– Да, али често се могу видети и они који кажу да не верују у Бога, а у њима још постоји мало прикривене вере. Једном ми рече један момак: “Не верујем да постоји Бог.” “Дођи ближе”, рекох му, “Чујеш ли како пева славуј? Ко му је подарио тај дар?” Јадничак, зачас је био дирнут. Нестаде онај тврди израз неверовања са његовог лица. Другом приликом, дошла су у колибу два посетиоца. Обојица су имали око четрдесет пет година и живели су интензивним световним животом. Као што ми монаси кажемо: “Пошто је овај живот безвредан, одричемо се свега”, тако су они ишли у сасвим супротну крајност и говорили: “Не постоји други живот” и када су били млади, напустили су студије и бацили се у световни живот.
Стигли су до таквог стања да су постали телесне и душевне рушевине. Отац једнога од њих је умро од жалости. Други је упропастио имање своје мајке и она је постала срчани болесник. После дугог разговора, мало су променили мишљење. “Постали смо бескорисни”, рекли су. Једном сам поклонио једну икону да је однесе мајци. Хтео сам и другоме да дам икону, али није желео да је узме. “Дај ми једну од ових дашчица које резбариш”, рече ми, “не верујем у Бога. А у светитеље верујем.” Онда му рекох: “Био неко огледало, или поклопац од конзерве, ако на њега не падну сунчеви зраци, не сија. Светитељи су засјали благодаћу Божијом, као што планете добијају светлост од сунца, па светле.”
Сироте младе смућују разним теоријама. Опазио сам, тамо у колиби, да се обично двојица марксиста од педесет година умешају у групу младих, да би их смутили. Марксисти не верују и, када хоћеш да им докажеш постојање Божије, критикују Бога и постављају брдо питања: “Зашто ово, зашто оно и тако даље.” Пророк Исаија каже да они који не желе да се спасу, не разумеју (упор. Иса. 6, 9-10). Једном им рекох: “Видите ли звезде? Оне нису “пришрафљене”. Неко их држи у безваздушном простору. О Христу су говорили толики Пророци и све се обистинило. Имамо толике мученике, који су раније били без вере, џелати, идолопоклоници, а после су поверовали у Христа и сведочили су. Некима су одсекли језик, како не би говорили о Христу, а одсеченог језика говорили су још боље! Свакога дана имамо толико светитеља који се славе! Присуство светитеља је живо. Чак и ако ми њих не налазимо, они налазе нас! Многи испосници у пустињи, који немају календар и не знају који светитељ се ког дана слави, кажу: “Светитељи данашњег дана, посредујте за нас” и светитељи се указују и пројављују им и име своје: а свакако има светитеља са тешким именима. Испосници касније гледају у календар и виде да су им се светитељи указивали онога дана када се славе.[1] Шта о томе мислите?”
После ми рекоше: “Зашто се светитељи појављују монасима, а не иду у народ да му помогну у невољи?” “Чиме сте Дошли овамо, момци?” упитах их, “авионом?” “Не, аутомобилом”, одговорише. “У реду. Колико сте проскинитарија[2] видели на Путу којим ете долазили? Они нису никли после недавног пљуска. Људима су светитељи помогли, па су им, из побожности и поштовања, ти људи подигли проскинитарије и редовно им пале кандила. Духовни људи, што више одбацују материјалне ствари, то се више узносе. А и материјалисти добијају понешто: производе, на приМер, толике пехаре, узимају толики новац. Ако производе више, имају више. Ви само ширите пропаганду и ту се заустављате: немате ништа да уживате од тога. Ви трпите велику муку, јер, када успете у томе што желите, немате ништа од тога, само муку марксистичког ропства.” На крају ми рекоше: “Ти си добар човек, правичан, мудар.”
Све у свему, хтели то људи, или не, доћи ће време када ће сви људи да верују зато што ће се наћи у безизлазном положају и Христос ће посредовати.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. На дан 3. 6. 1979, године, пошто старац није могао да се сети који се светитељ слави тога дана, а није могао да нађе наочаре да погледа у календар – тада се тек бир сместио у колиби “Панагуда” и још није све довео уред, окретао је бројаницу говорећи: “Светитељи овога дана, посредујте за нас”, Тада га је посетио свети Лукилијан који се слави тога дана и поновио му је три пута своје компликовано име.
  2. Проскинитариј – је минијатурна капела посвећена неком светитељу, најчешће се срећу на раскрсницама. (прим. прев)

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.