NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – VERA I UZDANJE U BOGA
 
Doći će vreme kada će svi verovati
 
Kako se dešava, starče, da ljudi od dobrih vernika postaju bezbožnici?
 
– To se može dogoditi u dva slučaja. U prvom, čovek koji je nekada bio veliki vernik i u njegovom životu projavila se sila Božija sa mnogo opipljivih dokaza, a potom je zapao u nekakvu maglu po pitanju vere. To se dešava kada neko, na primer, bez rasuđivanja krene u podvig, imajući, pri tome izvesnu količinu egoizma. Njegov duhovni život postaje suv. „Šta je činio taj i taj svetitelj?“ kaže, „Pa mogu to i ja“. I upusti se u podvig bez rasuđivanja. Malo, po malo, međutim, da toga i nije svestan, stvara u sebi lažno osećanje da, ako nije baš dostigao tog i tog svetitelja, mora da je već negde blizu. Tako nastavlja sa podvizavanjem. Ali, iako mu je pre te pomisli pomogla blagodat Božija, sada počinje da ga napušta. Zato što blagodat Božja nema šta da traži kada postoji gordost. Tada više ne može da se podvizava kao ranije, pa samoga sebe prisiljava na to. Prisiljavanje, međutim, rađa teskobu. Kao otpor rađa se još veća gordost, a ona mu stvara neku vrstu magle. I, iako je toliko učinio i delovala je na njega blagodat Božja, pa je čak imao i opite, počinju polako da mu dolaze pomisli neverovanja i počinje da sumnja u postojanje Božije.
U drugom slučaju može polupismen čovek da počne da se bavi hrišćanskim učenjem. E, tome se ne piše dobro! Sasvim je druga stvar da baci pogled kako bi nešto znao o učenju. Ali i veoma obrazovan čovek, ako iz gordosti počne da se bavi učenjem, i njega će, budući da je prepun gordosti, da napusti blagodat Božija, i počeće da sumnja. Ne govorim, razume se, o nekome ko je pobožan. Taj, pak, i da nije obrazovan može sa rasuđivanjem da baci pogled sve dotle dok može da ispita i razume smisao učenja. Ali onaj ko ne poseduje duhovnost i počne da se bavi učenjem, ako je ranije imalo verovao, posle neće da veruje uopšte.
 
Starče, u naše vreme neverovanje je veoma rasprostranjeno.
 
– Da, ali često se mogu videti i oni koji kažu da ne veruju u Boga, a u njima još postoji malo prikrivene vere. Jednom mi reče jedan momak: „Ne verujem da postoji Bog.“ „Dođi bliže“, rekoh mu, „Čuješ li kako peva slavuj? Ko mu je podario taj dar?“ Jadničak, začas je bio dirnut. Nestade onaj tvrdi izraz neverovanja sa njegovog lica. Drugom prilikom, došla su u kolibu dva posetioca. Obojica su imali oko četrdeset pet godina i živeli su intenzivnim svetovnim životom. Kao što mi monasi kažemo: „Pošto je ovaj život bezvredan, odričemo se svega“, tako su oni išli u sasvim suprotnu krajnost i govorili: „Ne postoji drugi život“ i kada su bili mladi, napustili su studije i bacili se u svetovni život.
Stigli su do takvog stanja da su postali telesne i duševne ruševine. Otac jednoga od njih je umro od žalosti. Drugi je upropastio imanje svoje majke i ona je postala srčani bolesnik. Posle dugog razgovora, malo su promenili mišljenje. „Postali smo beskorisni“, rekli su. Jednom sam poklonio jednu ikonu da je odnese majci. Hteo sam i drugome da dam ikonu, ali nije želeo da je uzme. „Daj mi jednu od ovih daščica koje rezbariš“, reče mi, „ne verujem u Boga. A u svetitelje verujem.“ Onda mu rekoh: „Bio neko ogledalo, ili poklopac od konzerve, ako na njega ne padnu sunčevi zraci, ne sija. Svetitelji su zasjali blagodaću Božijom, kao što planete dobijaju svetlost od sunca, pa svetle.“
Sirote mlade smućuju raznim teorijama. Opazio sam, tamo u kolibi, da se obično dvojica marksista od pedeset godina umešaju u grupu mladih, da bi ih smutili. Marksisti ne veruju i, kada hoćeš da im dokažeš postojanje Božije, kritikuju Boga i postavljaju brdo pitanja: „Zašto ovo, zašto ono i tako dalje.“ Prorok Isaija kaže da oni koji ne žele da se spasu, ne razumeju (upor. Isa. 6, 9-10). Jednom im rekoh: „Vidite li zvezde? One nisu „prišrafljene“. Neko ih drži u bezvazdušnom prostoru. O Hristu su govorili toliki Proroci i sve se obistinilo. Imamo tolike mučenike, koji su ranije bili bez vere, dželati, idolopoklonici, a posle su poverovali u Hrista i svedočili su. Nekima su odsekli jezik, kako ne bi govorili o Hristu, a odsečenog jezika govorili su još bolje! Svakoga dana imamo toliko svetitelja koji se slave! Prisustvo svetitelja je živo. Čak i ako mi njih ne nalazimo, oni nalaze nas! Mnogi isposnici u pustinji, koji nemaju kalendar i ne znaju koji svetitelj se kog dana slavi, kažu: „Svetitelji današnjeg dana, posredujte za nas“ i svetitelji se ukazuju i projavljuju im i ime svoje: a svakako ima svetitelja sa teškim imenima. Isposnici kasnije gledaju u kalendar i vide da su im se svetitelji ukazivali onoga dana kada se slave.[1] Šta o tome mislite?“
Posle mi rekoše: „Zašto se svetitelji pojavljuju monasima, a ne idu u narod da mu pomognu u nevolji?“ „Čime ste Došli ovamo, momci?“ upitah ih, „avionom?“ „Ne, automobilom“, odgovoriše. „U redu. Koliko ste proskinitarija[2] videli na Putu kojim ete dolazili? Oni nisu nikli posle nedavnog pljuska. Ljudima su svetitelji pomogli, pa su im, iz pobožnosti i poštovanja, ti ljudi podigli proskinitarije i redovno im pale kandila. Duhovni ljudi, što više odbacuju materijalne stvari, to se više uznose. A i materijalisti dobijaju ponešto: proizvode, na priMer, tolike pehare, uzimaju toliki novac. Ako proizvode više, imaju više. Vi samo širite propagandu i tu se zaustavljate: nemate ništa da uživate od toga. Vi trpite veliku muku, jer, kada uspete u tome što želite, nemate ništa od toga, samo muku marksističkog ropstva.“ Na kraju mi rekoše: „Ti si dobar čovek, pravičan, mudar.“
Sve u svemu, hteli to ljudi, ili ne, doći će vreme kada će svi ljudi da veruju zato što će se naći u bezizlaznom položaju i Hristos će posredovati.
 


 
NAPOMENE:

  1. Na dan 3. 6. 1979, godine, pošto starac nije mogao da se seti koji se svetitelj slavi toga dana, a nije mogao da nađe naočare da pogleda u kalendar – tada se tek bir smestio u kolibi „Panaguda“ i još nije sve doveo ured, okretao je brojanicu govoreći: „Svetitelji ovoga dana, posredujte za nas“, Tada ga je posetio sveti Lukilijan koji se slavi toga dana i ponovio mu je tri puta svoje komplikovano ime.
  2. Proskinitarij – je minijaturna kapela posvećena nekom svetitelju, najčešće se sreću na raskrsnicama. (prim. prev)

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *