NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – VERA I UZDANJE U BOGA
 
Vera i ljubav
 
Starče, kakav je odnos izmeću vepe i ljubavi?
 
– Pre svega mora da postoji vera, a zatim dolazi ljubav. Čovek mora da veruje, da bi počeo da voli. Ne može da zavoli nešto ako u to ne veruje. Zato, da bismo zavoleli Boga, treba da verujemo u Njega. U skladu sa verom, koju čovek ima, su i nada i ljubav i žrtvovanje za Boga i za bližnjega. Topla vera u Boga rađa toplu ljubav prema Bogu i prema podobiju Božijem, našem sabratu, čoveku. A od prelivene naše ljubavi – koja ne može da stane u naše srce, pa se preliva – napajaju se i jadne životinje. Verujmo mnogo, volimo mnogo. Ako je naša vera mlaka, i naša ljubav će biti mlaka. Ako je naša vera topla, biće i naša ljubav topla.
Naša vera treba da bude usrdna a odatle počinje usrdna borba. I ukoliko se neko usrdno bori (podvizava), utoliko raste vera, raste i ljubav. U toj .usrdnoj borbi mnogo pomaže da čovek razmišlja o dobročinstvima Božijim. Onaj do ima usrdnost, ne razmišlja o tome da li postoji, ili ne.postoji raj, nego se bori jer veruje u Boga i voli Ga. Sa druge strane, onaj ko nema usrdnosti počinje da razmišlja: „A zašto da se borim? Pitam se da li uopšte postoji raj? Da li postoji Sud?“ A kada je neko nezahvalan, što god da činiš za njega biće nezahvalan. Usrdan čovek i za vreme iskušenja slavoslovi Boga, i malo po malo dolazi do toga da neprestano blagodari Bogu, a onda dolazi do preumljenja njegove duše i on se neprestano raduje. A onaj drugi može i da nema iskušenja, nego samo ‘blagoslove’, pa ipak nikada nije zadovoljan.
Posle ljubavi prema Bogu dolazi žrtvovanje. A kada postoji žrtvovanje bez razmišljanja o sopstvenoj koristi, onda čovek počinje da ima Božanske doživljaje. Znači, da se žrtvujem ni zbog čega drugog, već za Boga Koji je Tvorac svekolike Tvari i daruje nas tolikim blagoslovima. Vidiš, idolopoklonici, koji su obogotvorili prirodne pojave, pa su se klanjali suncu, ili rekama, stigli su do toga da se žrtvuju za tu svoju veru. Ako su se, dakle, žrtvovali za Stvorenje, koliko pre mi treba da se žrtvujemo za Stvoritelja!
Ljudi ne veruju i zato se ne žrtvuju. Sva ravnodušnost potiče od toga. Jedan psuje svetinje, drugi veruje napola i pati. Da bi se neko radovao istinski, duhovno, treba da veruje i da voli.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *