NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – VERA I UZDANJE U BOGA
 
Uzdanju u Boga majka je vera
 
Starče, ja osećam nesšurnost i teskobu.
 
– Osiguraj se kod Boga, čedo moje. Zar znaš samo za osiguranje automobila? Osiguranje Božije ti nije poznato? Oseni se krsnim znakom i, pre nego što bilo šta uradiš, kaži: „Hriste i Presveta Bogorodice, pomozite mi.“ Postoji li bolje osiguranje od uzdanja u Boga? Kada se čovek uzda u Boga neprestano dobija najbolje gorivo i njegovo duhovno vozilo nikada ne staje, neprestano vozi dalje. Budi pažljiva koliko god možeš, moli se i uzdaj se u Boga, a On će ti pomoći u svakoj prilici. Pojednostavi svoj život potpunim uzdanjem u Boga, i oslobodićeš se teskobe i nesigurnosti.
 
Kada mi kažu, starče, da učinim nešto, uvek počinjem, sa nekakvim strahom i oklevanjem i naposletku može da se dogodi da to od straha ne učinim onako kako treba.
 
– Oseni se krsnim znakom, dobro čedo moje, i učinićeš ono što ti kažu. A ako još kažeš: „Uz blagoslove Svetih Otaca naših“, toliko svetitelja ima, a ni jedan ti neće odbiti pomoć. Ne smeš nikada da gubiš uzdanje u Boga. Nemoj da se utežeš u svoju usku ljudsku logiku, mučiš samu sebe i sprečavaš pomoć Božiju. Kada sebe i svoj rad prepustiš Bogu, posle ljudskog marljivog i mudrog delanja, mnogo ćeš pomoći samoj sebi, ali i drugima. Uzdanje u Boga velika je stvar. Jednom je trebalo da mi vade krv. Bilo je četiri lekarke. Jedna me izmučila: nije mogla da nađe venu. Dođe druga, isto. Stiže i treća, koja se specijalizovala za to, ali ništa. U tom trenutku prolazila je četvrta lekarka. Videla je koliko su me izmučili, pa je došla i ona da pokuša. Ona se prvo prekrstila i odmah je našla venu, zato što je zatražila pomoć Božiju. Ostale su se, iz nekog razloga, uzdale samo u sebe.
Velika je prednost kada se čovek prepusti rukama Božijim! Ljudi sebi postavljaju cilj i trude se da postignu uspeh, a ne pada im na pamet da se pitaju kakva je volja Božija, a kamo li da joj se prilagode. Treba sa uzdanjem da se prepustimo Bogu da nas uputi u pravom smeru, a sami da činimo sve što je potrebno i to sa velikom usrdnošću. Ako se čovek ne uzda u Boga, tako da se u potpunosti ne prepusti Njegovim rukama, mučiće se. Ljudi obično prvo pribegavaju ljudskoj utehi, a kada se razočaraju u ljude, tek tada se okreću Bogu. Ali, ako ne želimo da se mučimo, treba odmah da ištemo utehu Božiju, jer je ona jedina istinska uteha. Nije dovoljna vera.[1] Uzdanje u Boga privlači Njegovu pomoć. Hrišćanin veruje i uzdaje se u Boga do smrti, a tada jasno vidi ruku Božiju koja ga spasava.
Apostol Pavle kaže da vera predstavlja veru u nevidljivo, a ne samo u vidljivo (vidi: Jev. 11,1). Kada poveravamo svoju budućnost Bogu, obavezujemo Ga da nam pomogne. Potpunom uzdanju u Boga majka je vera, sa kojom se čovek tajinstveno moli, i zaslužuje plodove nade. To je neprekidna molitva i ona donosi rezultate u trenutku kada je potrebno. Tada čovek prirodno živi anđelskim životom i iz njega provaljuje slavoslovlje: „Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama“ (vidi: Isa. 6, 3). Jer čovek može svoj život učiniti rajskim, ako ima uzdanja u Boga, ako Ga slavi za sve i ako prihvata da On upravlja njime kao dobar Otac. U suprotnom, svoj život pretvara u pakao. Velika je stvar da čovek može da oseti u ovom životu delić rajske radosti.
 
Što se tiče telesnog ili duševnog zdravlja, starče, do koje mere čovek treba da se prepusti rukama Božijim?
 
– Čovek se pre svega uzda u Boga, a tek posle Boga može da se pouzda i u odgovarajućeg čoveka.
 


 
NAPOMENE:

  1. Na ovom mestu vera ima značenje jednostavnog prihvatanja činjenice da Bog postoji, a kao takva nije dovoljna za život u Hristu.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *