NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – VERA I UZDANJE U BOGA
 
Sila vere
 
– Starče, šta je to pečat Jagnjeta!
 
– A ko je Jagnje?
 
Hristos.
 
– A šta je, onda, Njegov pečat? Kada se hrišćanin krštava, sveštenik mu svetim Mirom na čelo stavlja znamenje Krsta, govoreći: „Pečat dara Duha Svetoga“. Potom, svaki put kada se osenjuje krsnim znakom, hrišćanin se klanja spasonosnom Stradanju Gospodnjem i priziva silu Krsta, koja predstavlja silu raspeća Hristovog. Kada kažemo: „Krste Hristov spasi nas silom svojom“ prizivamo silu žrtvovanja raspetog Gospoda. Zbog toga Krst ima veliku silu. Ako, na primer, pada kiša i grmi, grom može da pogodi gvozdeni krst u polju. Ako, međutim, ispod njega stoji hrišćanin, koji uza se ima maleni krst, i kaže: „Krste Hristov spasi me silom svojom“ grom ne udara u njega. S jedne strane na delu su zakoni fizike, grom udara u gvozdeni krst i obara ga. Sa druge strane, vernika čuva tolicki krstić, jer je prizvao silu Krsta.
 
Starče, zašto mi Bog ne daje, iako ištem nešto sa verom?
 
– Veruješ, išteš, ali, ako nemaš smirenja, ili imaš sklonost ka gordosti, ne daje ti Bog. Neko može da ima vere ne kao „zrno gorušično“ (Mt. 17,20 i Lk. 17,6), nego kao celo kilo zrnevlja gorutičnog, ako nema isto toliko smirenja, Bog ne posreduje, jer mu ne bi bilo na dobrobit. A ako postoji gordost, vera gubi silu.
Ako Čovek prolazi kroz život sa verom, bez ikakve sumnje, i zaište pomoć Božiju, događaće mu se u početku veoma male, a potom, malo po malo, sve značajnije stvari, i postaće veći vernik. Doživljavajući tajinstvo izbliza, postaje bogoslov zato što svet oko sebe neće poimati razumom, nego će živeti u istinitosti. Njegova vera neprestano raste, zato što se nalazi u jednom drugom prostoru, gde se zbivaju Božanski događaji. Ali, da bi neko doživeo tajinstvo Božije, mora da odbaci starog čoveka, kako bi se na neki način uzneo do stanja pre čovekovog pada. Mora da poseduje bezazlenost i jednostavnost, da vera njegova bude nepokolebiva i da veruje da ne postoji savršeno ništa što Bog nije u stanju da učini. Tada, kada čuje za nekog čoveka koji ne veruje ili sumnja u vezi sa pojedinim stvarima koje imaju dodira sa pomoći Božijom, da li znate koliko pati?
 
Kada čovek veruje, može li, starče, svojom molitvom da promeni tok nekih događaja?
 
Ako ima mnogo vere, mnogo štošta može da promeni. Čak i ako je sagradio kuću posred bujice i bujica poteče svom silinom, ako mnogo veruje i toplo zamoli Boga, bujica će okrenuti tok uzbrdo. Treba, međutim da ima takvu veru da, ako čuje, pretpostavimo, da se desilo čudo i da je presušilo more i da njegovo dno oru traktorima, a ribe da odvoze kamionima, u to treba da poveruje. Ne treba čak ni da ode da vidi. Pa da se nalazi na sto metara od mora, ne treba ni da pogleda u tom pravcu, a kamo di da ode da se uveri da li je to istina, zato što takav čovek ne sumnja. On zna da je za Boga sve moguće, da sila Božija nema granica i više od toga ga ne zanima. Takvu veru treba da ima. Samo istinski vernik istinski živi i zaista je Božiji čovek.

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *