NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – VERA I UZDANJE U BOGA
 
Usrdno verujmo u Boga
 
Starče, mnogo me brine što mi se javljaju pomisli nepostojanosti u veri.
 
– To što se brineš i ne prihvataš takve pomisli znači da su te pomisli od đavola. Hristos ponekad dopušta da imamo pomisli sumnje i nepostojanosti u veri, kako bi video našu odlučnost i usrdnost. Međutim, naš Bog nije mit kao Zevs, Apolon i drugi. Naša religija je istinska i živa. Imamo „oblak svjedoka“, kako govori Apostol Pavle (vidi: Jev. 12,1), koji su poznali Hrista, doživeli ga izbliza i žrtvovali se za: Njega. I u naše vreme postoje ljudi posvećeni Bogu koji žive u uslovima nebeskim i opšte sa anđelima, sa svetiteljima, pa čak i sa Hristom i Bogorodicom. I reći ću ti nešto i o sebi, samo da bih ti pomogao. Vidiš, postajem i ja… davalac krvi: obelodanjujem izvesne činjenice da bih pomogao. Tamo gde vidim riznicu znanja i poljuljanu veru, želim tu veru da učvrstim i zato ponekad ispričam neke događaje.
Kada sam bio mali, u Konici, pročitao sam mnogobrojna žitija Svetih i davao i drugoj deci da ih pročitaju, ili sam ih okupljao oko sebe da čitamo zajedno. Divio sam se velikom podvigu i postu kojem su se podvrgavali Svetitelji i pokušavao i sam da činim što i oni. Od posta mi je vrat postao tanak kao peteljka od trešnje. Deca su me ismevala. „Pašće ti glava!“ vikala su za mnom. Šta sam sve podnosio! No, to je druga tema. Sa druge strane, moj stariji brat, budući da sam postajao sve ozbiljnije bolestan od posta, bojeći se da neću stići da završim školu, kupovao mi je da čitam verske časopise. Posle sam ih krio u šumi, u kapeli Svete Varvare i krišom odlazio onamo da ih čitam. Jednoga dana, jedan naš sused, po imenu Kosta, reče mome bratu: „Ja ću ga naterati da se opameti, da pobaca sve te knjige koje čita i da se okane svih tih postova i molitvi.“
I tako me pronađe – bilo mi je tada petnaest godina – i počne da mi objašnjava Darvinovu teoriju. Govorio mi je i objašnjavao, sve dok mi se nije sve zamutilo u glavi. Tako zbunjen i sluđen, odem odmah u šumu, do kapele Svete Varvare. Ušao sam u kapelu i počeo da molim Hrista: „Hriste, ako postojiš molim Te da mi daš neki znak“, ponavljao sam ko zna koliko dugo i preklanjao kolena. Bilo je leto. Znoj je tekao sa mene, bio sam potpuno mokar, posustao sam od umora, ali nisam ništa ni video ni čuo. Ni Bog da mi malo udovolji, makar najmanjim znakom, makar nekom senkom, ma, kažem vam, bio sam potpuno slomljen.
Da je neko razuman potledao sa strane, rekao bi: „Šteta, Bože moj, tolike muke! Od jedanaeste godine uspinjao se po stenama, toliko se podvizavao i sada prolazi krizu. Pomutio ga drugi nekim besmislenim teorijama. U kući ima problema sa starijim bratom. Pobegao je u šumu da od Tebe ište pomoć…“ Međutim, ništa, ama baš ništa, sve je bilo uzalud! Iscrpljen, seo sam malo na zemlju. Pomislio sam tada: „Dobro, kada sam pitao Kostu šta on misli o Hristu, evo, šta mi je rekao: „Bio je najbolji, najpravedniji čovek i pošto je propovedao pravednost, ugrozio je interese Fariseja, pa su Ga razapeli iz zavisti“. A onda sam naglas rekao: „Ako je Hristos bio tako dobar čovek, toliko pravičan, i nikada se nije pojavio niko sličan Njemu, a drugi su Ga iz zavisti i zlobe usmrtili, onda je dostojno da za Njega učinim još i više nego što sam učinio, pa čak i da umrem.“
Čim sam to na taj način samome sebi izložio, Hristos se prikazao okupan svetlošću – čitava unutrašnjost kapele je blještala neverovatno jakom svetlošću – i reče mi: „Ja sam vaskrsenje i život; koji vjeruje u mene ako i umre, živjeće.“ (Jn. 11, 25-26). Te sam reči mogao da pročitam i u otvorenom Jevanđelju koje je držao u jednoj ruci. Cela moja unutrašnjost se ozarila, promenila toliko da sam uzbuđeno neprestano ponavljao: „Dođi sada ovamo, Kosta da razgovaramo, pa da vidimo da li Bog postoji, ili ne postoji“. Vidiš, Hristos je čekao da ja sam nađem sopstveno štedro rešenje za svoju zbunjenost, pa se tek onda pojavio. Ako od deteta traži štedrost u suočavanju sa sumnjama, tim pre to zahteva od odraslog čoveka.
 
Neki ljudi, starče, poriču postojanje čitavog Ustrojstva Božijeg.
 
– Ma, kako može da se smatra bajkom sve što se dogodilo sa Hristom? Toliko čitamo u Starom Zavetu u Knjigama proroka, koji su živeli sedam stotina godina pre Hrista, a oni govore sa toliko pojedinosti o Hristu. Zar im to nije dovoljno? Stari Zavet govori čak i tačno za koliko novca će izdati Hrista (vidi: Zah. 11,1-13). Potom kaže da taj novac Jevreji neće uložiti u kasu Hrama, zato što će biti cena za krv, već da će kupiti jedno polje da u njemu sahranjuju strance (uporedi: Jer. 18, 2 i 39,9; Mt.,27, 79). Ispunilo se i proroštvo proroka Zaharije i drugih. Sve je toliko jasno! Takve pojedinosti! Kaže čak i šta će biti sa haljinama Njegovim (vidi Psal. 22,18).
I sve to je izrečeno toliko godina pre Rođenja Hristovog. Pa kako, onda, mogu da imam pomisao sumnje? Pogledajmo, zatim, Apostola Pavla! On je bio progonitelj! Pošao je u Damask sa drugom namerom. Pojavljuje mu se Hristos i kaže mu: „Savle; Savle, zašto me goniš?“ A on upita: „Ko si ti Gospode?“ „Ja sam Isus kojega ti goniš.“
I posle toga Hristos obaveštava o tome Ananiju! I zatim, koliko se zlopatio i borio Apostol Pavle da projavi Ime Hristovo svim narodima!
Pa potom, koliko je bilo Mučenika da svedoče! Jedanaest miliona mučenika! Zar su svi oni bili ludi? Kako neko može sve to da zaboravi? Kad bi makar malo čitao Jevanđelje, da li bi mogao da ne veruje? I kada bi bilo još više pojedinosti, to bi mnogo pomoglo da poveruju svi ljudi. Ali, Bog namerno nije dopustio, kako bi se ljudi naprezali, da bi mogao da vidi ko Ga voli, ko se žrtvuje za Njega ne očekujući čuda. Mislim da usrdnog (štedrog) čoveka ne dodiruje i ne utiče na njega, što god hulno da čuje.
Čovek treba usrdno da poveruje u Boga, a ne da mu je potrebno čudo kako bi počeo da veruje. Kada vidim odrasle ljude kako od mene traže da vide neko čudo da bi postali vernici, znaš li kako mi je? Da su mladi, imali bi nekakvo opravdanje zbog svoje mladosti. Ali ovi, nisu učinili ništa za Hrista i kažu: „Daj da vidimo nešto, pa da poverujemo“, to je tako nisko i ružno. Da li bi im, možda, pomoglo kada bi i videli čudo? Rekli bi da je to neka obmana i tako dalje.

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *