NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – PROMISAO BOŽIJI
 
Blagodarnost prema Bogu i zbog malog i zbog velikog dobra
 
Neki ljudi kažu: „Verujem da će mi Bog pomoći“, a sa druge strane zgrću novac kako ni u čemu ne bi oskudevali. Oni se rugaju Bogu, jer se ne uzdaju u Boga, već u novac. Ako ne prestanu da vole novac i polažu u njega nadu, neće moći da polože nadu u Boga. Ja ne kažem da ljudi ne treba malo da štede za slučaj nužde, ali ne treba da polažu svu svoju nadu u novac i daju mu svoje srce, jer tako zaboravljaju na Boga. Ko god sam planira, nemajući pouzdanja u Boga, i posle kaže da tako Bog želi, taj za delo svoje dobija đavolski „blagoslov“, i neprestano se muči. Nismo poznali silu i Dobrotu Božiju. Ne puštamo Ga da upravlja nama i zato imamo silne nevolje.
Na gori Sinajskoj, tamo u isposnici Svete Epistimije, gde sam boravio, bilo je veoma malo vode. U jednoj pećini, na nekih dvadeset metara od isposnice, iz samo Jedne pukotine kapala je kap po kap. Napravio sam malu cisternu i uspevao da sakupim tri litra vode tokom dvadeset i četiri sata. Kada sam odlazio da uzmem vodu, ostavljao sam kanticu da se napuni vodom i za to vreme izgovarao Akatiste Presvetoj Bogorodici. Nakvasio bih malo rukom samo čelo, jer mi je to mnogo pomagalo – to mi je savetovao jedan lekar uzimao sam malo vode da imam za piće, u jednu konzervicu bih sakupio malo vode za ptičice i miševe kojih je bilo u isposnici. Ostatak vode morao je da mi posluži da operem jedan komad odeće i tako dalje. Kakvu sam radost, kakvu blagodarnost osećao za to malo vode što sam imao! Slavoslovlje, jer sam imao vode! Kada sam došao na Svetu Goru proboravio sam kratko vreme u skitu manastira Iviron, zato što je to sunčano mesto sa mnogo vode. Bila je tamo jedna cisterna iz koje se prelivala voda i tekla svuda naokolo. Uh, prao sam i noge i glavu…, ali zaboravio sam se. Na gori Sinajskoj oči su mi se punile suzama od blagodarnosti zbog to malo vode, iako sam u skitu umeo da se zaboravim zbog obilja vode. Zato sam ponovo otišao tamo, ali sam ovoga puta boravio nekih osamdeset metara od velike cisterne i imao sam jednu malu cisternu. Kako se gubi, kako se zaboravlja čovek u obilju!
Treba bez ikakvog ostatka da se prepustimo promislu Božijem, volji Božijoj i Bog će se starati o nama. Neki monah je jednog poslepodneva krenuo na vrh brda da očita Večernju molitvu. Idući putem, našao je nekakvu belu pečurku i zablagodario je Bogu što je pronašao takvu retkost. Nameravao je da je ubere pri povratku i da je pojede za večeru. „Ako me ljudi iz sveta upitaju da li jedem ‘meso'“ razmišljao je, „mogu da im kažem da ga jedem svake jeseni!“ Na povratku, nađe samo polovinu pečurke – neka životinja. ju je verovatno zgazila – i reče: „Izgleda da toliko treba da pojedem,“ Ubere je i zablagodari Bogu na promislu Njegovom, što je našao polovinu pečurke, Nešto dalje, naiđe na još jednu polovinu pečurke i taman se saže da je uzme i još malo obogati svoju večeru, ali, pošto je ta polovina bila zgnječena – možda je bila otrovna – ostavi je i ponovo zablagodari Bogu što ga je sačuvao od trovanja. Ode u kolibu i pojede za večeru onu polovinu pečurke. Sledećeg dana, kada je izašao iz svoje kolibe, ugleda neverovatan prizor! Svuda naokolo izrasle su prelepe pečurke i on zablagodari Bogu. Vidite li, on je blagodario Bogu i za celu i za polovinu pečurke, i za dobru i za pokvarenu polovinu i za jednu i za mnogo pečuraka. Zablagodario je za sve.
Dobri Bog dariva nas obilno i uvek silom Svojom deluje za naše dobro. Sva dobra koja posedujemo darovi su Božiji. Učinio je da sve služi stvorenje Njegovo, čoveka, i da se sve žrtvuje za njega, od životinja i ptica, malih i velikih, sve do biljaka – pa se još i sam Bog žrtvovao da iskupi čoveka. Pa nemojmo biti ravnodušni prema svemu tome i ranjavati Ga svojom velikom nezahvalnošću i bezosećajnošću, nego hajde da Mu blagodarimo i da Ga slavoslovimo!

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *