ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ПРОМИСАО БОЖИЈИ
 
Бог све окрене за добробит човеку
 
Старче, често се дешава да нам сe, када кренемо да обавимо неки посао, испречи читава гомила препрека. Како да знамо да ли су, или нису, те препреке дело Божије?
 
– Морамо да испитамо да ли смо ми сами томе криви. Ако нисмо, онда су препреке дело Божије, али за наше добро. Зато нико не треба да сe жалости, ако нешто није могао да обави, или уради, или ако је исувише касно завршио. Једном сам журно силазио из манастира Стоми у Коницу да обавим неки хитан посао! На једном јако стрмом делу пута – називао сам га Голготом – сусрео сам једног познаника, чича Анастасија, који је водио три натоварене мазге. Од тешког успињања самари су им се искренули у страну и једна мазга је била сасвим на рубу пута изнад провалије, па је претила опасност да се преврне у бездан. “Бог те послао, оче”, рече ми чича Анастасије. Помогао сам му да скине товаре са мазги и да их поново натовари, пошто је исправио и учврстио самаре, а онда смо заједно мазге потерали узбрдо средином пута и тек онда сам га оставио да се даље сам успиње. Одмакавши нешто мало, наишао сам на место где тек што је дошло до великог одрона. Одрон је био дуг тридесет метара и читавом његовом дужином више није било стазе. Дрвеће и камење сурвали су се у реку. Да се нисам задржао, нашао бих се на том месту тачно у тренутку одроњавања. “Чича Анастасије, спасао си ми живот”, рекох у себи, “Бог те је послао”.
Христос свише гледа свакога од нас шта чинимо и како се понашамо и зна како и када да делује за наше добро. Зна како и куда да нас води, а ми само треба да заиштемо помоћ, да Му кажемо своје жеље и да Га пустимо да све уреди. Када сам био у манастиру Филотеј, хтео сам да одем на неко пусто место: размишљао сам да одем на једно пусто острво. Чак сам се био договорио са једним чамџијом да дође да ме одвезе, али на крају ипак нисам отишао. Тако је Бог устројио, јер сам још био неискусан и боравак на пустом острву би ми много нашкодио: уништили би ме демони. Пошто нисам могао да одем онамо, окренуо сам мисли према Катунакији. Волео сам пустињаштво у Катунакији и молио сам се и припремао да одем онамо. Желео сам да се подвизавам уз старца Петра[1], једног великог духовника. Десио се, међутим, један догађај због којег сам био принуђен да одем у Коницу, а не у Катунакију. Једне вечери, после вечерње молитве, повукао сам се у своју келију и молио сам се до дубоко у ноћ. Негде око једанаест сати, мало сам прилегао да се одморим. Око пола два, после поноћи, пробудило ме манастирско звоно које нас је позивало у храм. Направио сам покрет да устанем, али то је било немогуће. Нека невидљива сила држала ме прикованог за лежај. Схватио сам да се нешто дешава. Остао сам у том положају, без могућности да сe померим, све до дванаест сати у подне. Могао сам да се молим, могао сам да размишљам, али нисам могао да се померим. Док сам био у том стању, могао сам, као на телевизији, да видим са једне стране Катунакију, а са друге манастир Стоми у Коници. Са чежњом сам гледао у Катунакију. Тада ми један глас – био је то глас Пресвете Богородице – сасвим јасно рече: “Нећеш отићи у Катунакију, отићи ћеш у манастир Стоми.” “Пресвета Богородице, молио сам Те да одем на пусто место, у испосништво, а Ти ме шаљеш у свет?” рекох. Поново зачух исти глас како ми строго говори: “Отићи ћеш да се сретнеш са том и том особом и она ће много да ти помогне.” У том тренутку ослободио сам се чудесне невидљиве силе која ме је везивала за постељу и моје срце се испуни благодаћу Божијом. Одмах потом сам отишао код свог духовника и све то му испричао. “То је воља Божија”, рече ми духовник, “али никоме немој ни реч да кажеш о овом догађају. Реци да ћеш из здравствених разлога – у то време сам избацивао крв – морати да одеш са Свете Горе и иди.” Ја сам желео нешто друго, али Бог је имао свој план. Помислио сам да је воља Божија била да обновим тај манастир и да тако испуним завет који сам дао Пресветој Богородици још када сам служио војску за време рата. “Пресвета Богородице” изрекао сам тада, “помози ми да постанем монах, па ћу радити три године да поново подигнем Твој спаљени манастир”. Касније се, међутим, показало да је основни разлог, због којег ме Богородица послала онамо, био тај да помогнем да се осамдесет тамошњих породица, које су прешле у протестантизам, поново врате у крило Православља.
Бог често гледа да се збуде оно што представља добробит за многе људе. Никада не чини само једно добро, већ три-четири добра истовремено. И не дозвољава никада да се деси нешто рђаво, ако из тога не произиђу многа добра. Све окрене да буде нама на корист, и оно што је наопако и оно што је опасно. Добро и зло су помешани: добро би било издвојено, али се у њега умешају личне користи. Али Бог и то тако измешано чини да нама на крају буде на добро. Зато треба да верујемо да Бог допушта да се збива само оно што може да изиђе на добро, јер Он воли Своје створење. Може, на пример, да допусти једно мало искушење, како би нас заштитио од већег. Једном је, на Светој Гори, један мирјанин пошао у један манастир на некакву славу. Попио је мало и напио се. Када је отишао из манастира, пао је на земљу и како је падао снег, нападао је по њему и прекрио га. Од његовог дисања, на снегу се направио мали отвор. После неког времена, прође неки човек онуда и угледа рупу у снегу. “Шта ли је то овде? Да није извор?” упита се пролазник и мало лупне штапом. “Ох!” зајеча пијани, и тако је Бог устројио да буде пронађен и спасен сигурне смрти.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види: rspovtoc, Пшаши ‘Аушрепоо, ‘АушрвТхш Патерес; ка ‘Ayw-peiriKa, а. 64-73.

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.