NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – PROMISAO BOŽIJI
 
Prepustimo se promislu Božjem
 
Ko god sledi dobročinstvo (oseti dobročinstva) Božije, nauči da načini samoga sebe zavisnim od promisla Božijeg. Oseća se tada kao detence u kolevci koje zaplače, čim ga majka za trenutak ostavi, i plače sve dok mu se majka žurno opet ne vrati. Ako se čovek potpuno prepusti Bogu, ima veliku prednost. Kada sam prvi put otišao u manastir Stomi, nisam imao gde da se smestim, jer je ceo manastir bio pretvoren u vojnu bazu. Pronašao sam ugao uz manastirski zid, stavio sam nešto odozgo da ga malo pokrijem i onde sam provodio noći sedeći, jer nije bilo prostora da se ispružim. Jednoga dana dođe jedan jeromonah, moj poznanik, i kaže mi: „Dobro, kako možeš da boraviš ovde?“ „A zašto da ne? Imaju li ljudi iz sveta nešto više nego mi? Kada su Karanisu rekli, onda kada je tražio kredit, „pa ti nemaš otadžbinu“ on reče: „Steći ćemo je“. Ako svetovni čovek može takvu veru da ima, zar da mi nemamo poverenja u Boga? Pošto je Presveta Bogorodica ustrojila da se nađem ovde, zar neće da se pobrine za svoj manastir, kada za to dođe vreme?“ I zaista, kako je Bogorodica polako sve ustrojila! Sećam se kada su majstori mešali beton za betonsku ploču za monaške kelije koje su bile izgorele, nije bilo dovoljno cementa. Nedostajala je trećina cele količine koja je bila potrebna da se završi posao. Dođu majstori kod mene i kažu: „Nemamo više cementa za beton da se završi ploča.“ „Ništa ne brinite, samo vi nastavite sa poslom.“ Nismo nikako mogli da dovezemo novu količinu cementa, jer su i mazge i volovi bili zauzeti poslovima u polju. Trebalo je da majstori pešače dva sata do Konice, a druga dva sata im je bilo potrebno da odu na njive da nađu tegleće životinje. Kada da odu i kada da se vrate? Osim toga, ljudi su imali i svoga posla, nisu mogli da dođu sutradan. Gledam, uspeli su da završe dve trećine betonske ploče. Uđem u crkvu i kažem: „Šta će sada biti, Presveta Bogorodice moja? Molim te pomozi nam.“ I iziđem iz crkve…
 
I šta je onda bilo, starče?
 
– Betonska ploča je bila završena, a cementa je još i preostalo!
 
Jesu li majstori to primetili?
 
– Kako da ne primete? Ponekad nam Bog i Presveta Bogorodica pružaju veliku pomoć!

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *