NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – PROMISAO BOŽIJI
 
Blagoslovi čudesnog promisla Božijeg
 
Ponekad, starče, imam neku želju, i Bog mi je ispuni, a ja to ni ne zatražim. Kako se to dešava?
 
– Bog tako ustroji. Gleda naše potrebe i želje i, ako je u pitanju nešto za naše dobro, time nas dariva. Kada je nekome potrebna pomoć u nečemu, Hristos i Bogorodica pomažu. Pitali starca Filareta[1]: „Šta želiš da ti dobavimo?“ – „Sve što želim poslaće mi Bogorodica“, odgovori on. I tako je i bilo. Kada se oslonimo na Boga sa potpunim uzdanjem, dobri Bog nas prati i ustroji nam. Kao dobar domostrojitelj, svakome od nas daje ono što mu je neophodno, pa se još brine i za sitnice, kao što su neke materijalne potrebe. Kako bismo razumeli Njegovu brigu i promisao Njegov, daje nam tačno ono što nam je potrebno. Ne čekaj, međutim, da ti prvo Bog da, nego ti najpre daj celu sebe Bogu. Jer, ako išteš neprestano od Boga i ne predaješ samu sebe Bogu sa poverenjem, to pokazuje da imaš svoju kuću i da se otuđuješ od večnih nebeskih manastira. Oni ljudi koji daju sve Bogu i predaju Mu se u potpunosti, nalaze se pod krovom velike kupole Božije i pod zaštitom promisla Božijeg. Uzdanje u Boga je neprestana tajinstvena molitva, koja neprimetno dovodi sile Božije onde gde je potrebno i u trenutku kada je potrebno i tada dobra deca Njegova neprestano Ga slavoslove sa mnogo blagodarnosti.
Kada je papa-Tihon otišao u kolibu Časnoga Krsta, tamo nije bilo hrama, iako mu je bio neophodan. Nije imao ni novca da ga sagradi. Imao je samo veliku veru u Boga. Jednog dana se pomolio i krenuo prema Kareji, sa verom da će Bog da mu ustroji novac neophodan Da sagradi hram. Još pre nego što je stigao u Kareju, pozva ga, iz daleka, starešina[2] skita Proroka Ilije. Kada mu je papa-Tihon prišao, starešina mu reče: „Neki dobar hrišćanin iz Amerike poslao mi je ove dolare da dam nekom isposniku koji nema gde da služi. Ti nemaš, evo, uzmi ih i sagradi hram.“ Papa-Tihonu potekoše suze od ganuća i blagodarnosti prema dobrom Bogu, koji se, kao dobar poznavalac srca, što i jeste, pobrinuo za hram, pre nego što Ga je on i zamolio, pa je tako imao za njega spreman novac, baš kada je nameravao da ga ište.[3]
Kada se neko prepusti Bogu, Bog ga ne napušta. I stvarno, ako ti je nešto potrebno sutra u deset sati, ako nije nerazumno i ako je stvarno neophodno, u petnaest do deset, ili u pola deset, Bog će to imati spremno da ti da. Na primer, neophodna ti je čaša u devet sati. U pet minuta do devet, stiže ti čaša. Neophodno ti je pet stotina drahmi. Tačno u vreme kada ti je potrebno, stiže ti tačno pet stotina drahmi: ni pet stotina deset, niti četiri stotine devedeset. Primetio sam. da ako mi je nešto neophodno, na primer, sutra, Bog je to ustrojio još danas: pre nego što je meni palo na pamet, Bog je već mislio na to, a pokaže se tačno u vreme kada mi je potrebno. Jer gledam koliko je vremena potrebno da odande, odakle to dolazi, stigne do mene tačno na vreme. Dakle, Bog se za to pobrinuo ranije.
Ako sve činimo da se Bog raduje našem životu, onda On obilato daruje blagoslove Svoje dobroj deci Svojoj, tačno u onaj čas kada su im potrebni.
Čitav život potom, prolazi uz blagoslove promisla Božijeg. Mogu da vam ispričam mnogo primera delovanja čudesnog promisla Božijeg.
Kada sam bio u ratu, na zadatke sam uvek nosio jedno Jevanđelje, a onda sam ga dao nekome. Posle sam govorio: „Ah, kada bih imao jedno Jevanđelje, mnogo bi mi pomoglo!“ Na Božić, poslali su nam, gore na planinu, dve stotine paketa. Od tih dve stotine paketa, samo u mom je bilo jedno Jevanđelje! Bilo je staro, sadržavalo je i mapu Palestine. U paketu sam pronašao i pisamce u kome je pisalo: „Ako ti treba još knjiga, piši nam da ti pošaljemo.“ Kasnije, u manastiru Stomiju, jednom mi je bilo potrebno jedno kandilo za crkvu. Jednog jutra, u cik zore, sišao sam u Konicu. Baš kada sam prolazio pored jedne kuće, začujem neku devojčicu kako govori svom ocu: „Oče, evo jednog monaha!“ Otac tada iziđe i reče mi: „Oče, zavetovao sam se Bogorodici da ću joj darovati jedno kandilo: uzmi ovaj novac i, molim te, kupi jedno kandilo.“ I dade mi pet stotine drahmi, tačno je toliko, tada, 1958. godine, stajalo jedno kandilo. Ali i sada, kada mi je nešto potrebno, Bog to odmah ustroji. Hoću, na primer, da nasečem drva, a ne mogu. Onda se, čas posla, nekako dobave drva. Pre nego što sam došao ovamo, primio sam paket u kome je bilo pedeset hiljada drahmi. Tačno koliko mi je bilo potrebno. Dao sam nekome na poklon jednu ikonu „Dostojno jest“ sledećeg dana mi donose jednu ikonu Bogorodice „Portaitise“! Ovog leta[4], pre nego što je pala kiša, nisam uopšte imao vode. Sada, kako je palo nešto kiše, sakupim kantu i po vode dnevno. U cisterni je prošlogodišnja voda i nije dobra. Kako to Bog ustroji! Malo po malo, sakupio sam bure vode. Toliko ljudi dolazi svakoga dana i piju vodu, umivaju se, jer stignu ovamo oznojeni, a plovak se spušta samo za četiri do pet prstiju! Sto pedeset, ili dve stotine ljudi koristilo je vodu iz bureta, a ono se ne prazni! Jedni mnogo odvrnu česmicu, drugi zaborave da je zavrnu, pa voda ističe, ali je još uvek ima, bure nikako da se isprazni!
 


 
NAPOMENE:

  1. Vidi: rspovToc, na’iaioo ‘Aušregsoo, ‘AušreTtš Patered ka ‘Ayioretka, g. 86.
  2. Starešina (5iKaTbc,): starac jedne kolibe, kome se svake godine poverava upravljanje skitom i staranje o glavnom hramu skita i o poklonicima
  3. Vidi: rspovToc, na’iaioo ‘Aušregsoo, ‘AušreTtš Patered ka ‘Ayioretka, g. 86.
  4. Radi se o godini 1990.

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *