ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ПРОМИСАО БОЖИЈИ
 
Благослови чудесног промисла Божијег
 
Понекад, старче, имам неку жељу, и Бог ми је испуни, а ја то ни не затражим. Како се то дешава?
 
– Бог тако устроји. Гледа наше потребе и жеље и, ако је у питању нешто за наше добро, тиме нас дарива. Када је некоме потребна помоћ у нечему, Христос и Богородица помажу. Питали старца Филарета[1]: “Шта желиш да ти добавимо?” – “Све што желим послаће ми Богородица”, одговори он. И тако је и било. Када се ослонимо на Бога са потпуним уздањем, добри Бог нас прати и устроји нам. Као добар домостројитељ, свакоме од нас даје оно што му је неопходно, па се још брине и за ситнице, као што су неке материјалне потребе. Како бисмо разумели Његову бригу и промисао Његов, даје нам тачно оно што нам је потребно. Не чекај, међутим, да ти прво Бог да, него ти најпре дај целу себе Богу. Јер, ако иштеш непрестано од Бога и не предајеш саму себе Богу са поверењем, то показује да имаш своју кућу и да се отуђујеш од вечних небеских манастира. Они људи који дају све Богу и предају Му се у потпуности, налазе се под кровом велике куполе Божије и под заштитом промисла Божијег. Уздање у Бога је непрестана тајинствена молитва, која неприметно доводи силе Божије онде где је потребно и у тренутку када је потребно и тада добра деца Његова непрестано Га славослове са много благодарности.
Када је папа-Тихон отишао у колибу Часнога Крста, тамо није било храма, иако му је био неопходан. Није имао ни новца да га сaгради. Имао је само велику веру у Бога. Једног дана се помолио и кренуо према Кареји, са вером да ће Бог да му устроји новац неопходан Да сагради храм. Још пре него што је стигао у Кареју, позва га, из далека, старешина[2] скита Пророка Илије. Када му је папа-Тихон пришао, старешина му рече: “Неки добар хришћанин из Америке послао ми је ове доларе да дам неком испоснику који нема где да служи. Ти немаш, ево, узми их и сагради храм.” Папа-Тихону потекоше сузе од ганућа и благодарности према добром Богу, који се, као добар познавалац срца, што и јесте, побринуо за храм, пре него што Га је он и замолио, па је тако имао за њега спреман новац, баш када је намеравао да га иште.[3]
Када се неко препусти Богу, Бог га не напушта. И стварно, ако ти је нешто потребно сутра у десет сати, ако није неразумно и ако је стварно неопходно, у петнаест до десет, или у пола десет, Бог ће то имати спремно да ти да. На пример, неопходна ти је чаша у девет сати. У пет минута до девет, стиже ти чаша. Неопходно ти је пет стотина драхми. Тачно у време када ти је потребно, стиже ти тачно пет стотина драхми: ни пет стотина десет, нити четири стотине деведесет. Приметио сам. да ако ми је нешто неопходно, на пример, сутра, Бог је то устројио још данас: пре него што је мени пало на памет, Бог је већ мислио на то, а покаже се тачно у време када ми је потребно. Јер гледам колико је времена потребно да оданде, одакле то долази, стигне до мене тачно на време. Дакле, Бог се за то побринуо раније.
Ако све чинимо да се Бог радује нашем животу, онда Он обилато дарује благослове Своје доброј деци Својој, тачно у онај час када су им потребни.
Читав живот потом, пролази уз благослове промисла Божијег. Могу да вам испричам много примера деловања чудесног промисла Божијег.
Када сам био у рату, на задатке сам увек носио једно Јеванђеље, а онда сам га дао некоме. После сам говорио: “Ах, када бих имао једно Јеванђеље, много би ми помогло!” На Божић, послали су нам, горе на планину, две стотине пакета. Од тих две стотине пакета, само у мом је било једно Јеванђеље! Било је старо, садржавало је и мапу Палестине. У пакету сам пронашао и писамце у коме је писало: “Ако ти треба још књига, пиши нам да ти пошаљемо.” Касније, у манастиру Стомију, једном ми је било потребно једно кандило за цркву. Једног јутра, у цик зоре, сишао сам у Коницу. Баш када сам пролазио поред једне куће, зачујем неку девојчицу како говори свом оцу: “Оче, ево једног монаха!” Отац тада изиђе и рече ми: “Оче, заветовао сам се Богородици да ћу јој даровати једно кандило: узми овај новац и, молим те, купи једно кандило.” И даде ми пет стотине драхми, тачно је толико, тада, 1958. године, стајало једно кандило. Али и сада, када ми је нешто потребно, Бог то одмах устроји. Хоћу, на пример, да насечем дрва, а не могу. Онда се, час посла, некако добаве дрва. Пре него што сам дошао овамо, примио сам пакет у коме је било педесет хиљада драхми. Тачно колико ми је било потребно. Дао сам некоме на поклон једну икону “Достојно јест” следећег дана ми доносе једну икону Богородице “Портаитисе”! Овог лета[4], пре него што је пала киша, нисам уопште имао воде. Сада, како је пало нешто кише, сакупим канту и по воде дневно. У цистерни је прошлогодишња вода и није добра. Како то Бог устроји! Мало по мало, сакупио сам буре воде. Толико људи долази свакога дана и пију воду, умивају се, јер стигну овамо ознојени, а пловак се спушта само за четири до пет прстију! Сто педесет, или две стотине људи користило је воду из бурета, а оно се не празни! Једни много одврну чесмицу, други забораве да је заврну, па вода истиче, али је још увек има, буре никако да се испразни!
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види: rspovToc, na’iaioo ‘Аушрегсоо, ‘АушреТтш Патеред ка ‘Ayioретка, g. 86.
  2. Старешина (5iKaTbc,): старац једне колибе, коме се сваке године поверава управљање скитом и старање о главном храму скита и о поклоницима
  3. Види: rspovToc, na’iaioo ‘Аушрегсоо, ‘АушреТтш Патеред ка ‘Ayioретка, g. 86.
  4. Ради се о години 1990.

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.