NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – PROMISAO BOŽIJI
 
Čovek često određuje bez Boga
 
Neki čovek je napravio akvarijum i celoga dana je govorio „slava Tebi Gospode“ jer je neprestano u njemu gledao promisao Božiji. Govorio mi je kako ribica, čim se izlegne, pa bude mala kao glava čiode, ima na sebi kao neku kesicu sa tečnošću, kojom se hrani sve dok ne poraste toliko da može da ulovi u vodi poneki mikroorganizam. Obezbedio joj je, dakle Bog „manjerku“[1]! A ako čak i za ta bića postoji promisao Božiji, kako je tek za čoveka! Ali čovek često odlučuje i određuje ne osvrćući se na Boga. „Imaću“, kaže, „dvoje dece“. Boga i ne računa. Zbog toga se i dešavaju tolike nesreće i ginu tolika deca. Većina ljudi ima dvoje dece, jedno udari auto, drugo se razboli i umre, pa na kraju ostaju bez dece.
Kada roditelji, sastvoritelji Božiji, imaju problema uprkos velikom trudu koji ulažu da bi odgajili i othranili decu, treba smireno, šireći ruke ka nebesima, da zaištu pomoć od Velikog Stvoritelja. Tada se raduje i Bog, Koji dariva pomoć i čovek, koji blagodarno Njegovu pomoć prima. U vreme kada sam bio u manastiru Stomiju, upoznao sam jednog oca porodice koji je imao mnogo dece. Bio je poljar[2] u jednom selu u Ipiru, udaljenom četiri i po sata pešačenja od Konice gde je živeo sa porodicom. Pošto je put, kojim je išao na posao, prolazio pored manastira, svraćao je u manastir i pri odlasku i pri povratku. Kad god se vraćao iz sela kući, molio me da mu dozvolim da sam upali kandila. Iako bi mu se uvek prosulo malo ulja, puštao sam ga da to čini, jer mi je bilo milije da posle obrišem pločice u hramu, nego da ga ražalostim. Kada je odlazio iz manastira, na nekih tri stotine metara od manastira, opalio bi jedan hitac iz puške! To nikako nisam mogao da objasnim i zato sam odlučio da ga pratim, od trenutka kada uđe u hram, pa sve dok ne krene putem prema Konici. Prvo je, dakle, palio kandila u hramu, a potom izlazio u pripratu. Pošto bi i onde upalio kandilo koje se nalazilo iznad ulaza u crkvu, ispred ikone Presvete Bogorodice, umočio bi prst u ulje u kandilu, preklonio bi kolena raširio ruke prema ikoni i rekao: „Presveta Bogorodice, imam devetoro dece; dobavi im malo mesa.“ Zatim bi uljem iz kandila namazao nišan na pušci i otišao. Tri stotine metara od manastira, baš na mestu gde raste jedan dud, čekala ga je jedna divokoza. On opali, kako već rekoh, jedan hitac iz puške, ubije divokozu, odnese je dole do jedne pećine, odere je i ponese kući svojoj deci. Sve to odigravalo se istim redosledom svaki put kada se vraćao sa posla. Zadivio sam se veri tog čoveka i promislu Presvete Bogorodice. Posle dvadeset i pet godina, dođe i pronađe me na Svetoj Gori. U jednom trenutku, prosto mi izlete pitanje: „Kako su ti deca? Gde su?“ A on, pruži ruku prema severu i reče: „Jedni su u Nemačkoj“ potom pokaza prema jugu, dodavši: „A drugi u Australiji; hvala Bogu, svi su zdravi.“ Taj čovek je zadržao svoju čvrstu veru i samoga sebe sačuvao neokaljanim raznim bezbožničkim ideologijama, zato ni Bog njega nije napustio.
 


 
NAPOMENE:

  1. Manjerka – deo vojničke opreme u kojoj se nosi hrana.
  2. 06 Poljar: čuvar polja (prim. prev).

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *