NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ČUVAJTE DUŠU!

ČUVAJTE DUŠU!

 

ČUVAJTE DUŠU!
Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu
 

 
ZAVISNOST OD NEBA – PROMISAO BOŽIJI
 
„Ištite najprije Carstvo Božije“[1]
 
Starče, avva Makarije kaže da nas Bog dariva dobrima nebeskim[2] i u to verujemo. Treba li da verujemo da će nas darivati i zemaljskim dobrima, koja nisu toliko značajno?
 
– Kojim zemaljskim dobrima?
 
Što god nam je potrebno.
 
– Da. Dobro si to rekla. Bog voli stvorenje Svoje, obličje Svoje i stara se o svemu što mu je potrebno.
 
Da li svako treba u to da veruje i dane bude zabrinut?
 
– Ako u to ne veruje i bori se sam da stekne ono što mu je potrebno, mučiće se. Ma, ako ga Bog ne dariva zemaljskim dobrima, materijalnim stvarima, ne treba zbog toga da se žalosti čovek koji duhovno živi. Ako pre svega ištemo Carstvo Božije, a to je jedina naša briga, sve ostalo će nam biti dato. Zar će napustiti Bog Svoje stvorenje? Hleb koji je Bog svakodnevno bacao sinovima Izrailjevim u pustinji, ako su ga čuvali za sutradan, „ucrva se i usmrdje“ (2 Moj. 16,19-20). Tako ustroji Bog kako bi imali poverenja u promisao Božiji.
Još nismo sasvim. razumeli šta znači: „Ištite najprije Carstvo Božije“. Ili verujemo, ili ne verujemo. Kada sam otišao da boravim na gori Sinajskoj, nisam poneo ništa sa sobom. Nije mi padalo uopšte na pamet da mislim šta će biti sa mnom u pustinji, među nepoznatim ljudima, šta ću da jedem, kako ću da živim. Isposnica Svete Epistimije, u kojoj je trebalo da boravim, bila je već godinama napuštena niko u njoj nije boravio. Budući da nisam želeo da opterećujem manastir, nisam tražio ništa odande. Doneli su mi, međutim, sami nešto hleba, ali sam ga vratio. Zašto da brinem, kada je Hristos rekao: „Ištite najprije Carstvo Božije“? I vode gotovo da nije bilo. Nisam poznavao ni rukotvorenje, pa da kažeš da mogu da radim i zaradim za hleb. Jedina alatka, koju sam imao, bile su jedne makaze. Njih sam razdvojio, pa sam tako dobio dva noža koja sam kamenom naoštrio. Uzeo sam komad drveta i počeo sam da režem, ikonice u drvetu. Radio sam. i usput izgovarao umnu molitvu. Brzo sam se izveštio. Uvek sam radio istu ikonicu, pa sam uskoro posao od pet dana za jednu ikonicu, sveo na jedanaest sati. Ne samo da mi ništa nije nedostajalo, nego sam bio u mogućnosti da pomažem Beduinčićima. Tako je prošlo neko vreme, a ja sam provodio veći deo dana u radu. Potom sam došao u stanje, kada više nisam toliko vodio računa o radu, nego.mi je glavna briga bila kako da obezbedim Beduinčićima osnovne potrepštine. Jedna kapica i par sandala za njih je blagoslov… A onda mi je naišla pomisao: „Jesam li ja došao. ovamo da pomažem Beduinčićima, ili da se molim za ceo svet.“ Tako sam odlučio da skratim vreme koje provodim u rukodelju, da se toga čvrsto pridržavam i da više vremena provodim u molitvi. Da li sam mogao bilo od koga da očekujem pomoć? Beduini ni sami nisu imali šta da jedu, manastir je bio daleko, a svuda naokolo samo pustinja. Ali, istog onog dana, kada sam skratio vreme za rukodelje da bi mi ostalo više vremena za molitvu, dođe neki čovek, nađe me ispred isposnice i kaže mi: „Evo, uzmi ovih sto lira, pomozi Beduinčićima, da ti ne bi remetio svoj dnevni ritam, i da bi mogao više da se moliš.“ Nisam izdržao. Ostavivši ga samog na petnaest minuta, ušao sam u isposnicu. Promisao Božiji i ljubav Božija doveli su me u takvo stanje, da nisam mogao da zadržim suze. Vidiš li, kako Bog uređuje, kada čovek ima dobru volju? Jer, koliko sam ja mogao da im dam? Dao bih jednome detetu, došlo bi drugo i reklo: „A meni nisi ništa dao, oče!“
 
Zašto, starče, iako smo mnogo puta osetili beskrajnu moć Božiju, ne vidimo Njegov promisao?
 
To je đavolja zamka. Đavo nam baca prašinu u oči da ne bismo mogli da vidimo promisao Božiji. Jer, kad bi čovek poznao promisao Božiji, omekšalo bi njegovo kameno srce, postalo bi osetljivo i u njemu bi buknulo slavoslovlje, a to nije u đavolovom interesu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt. 6, 33
  2. Vidi Marapiou toi Aiyo7tTioo, ‘OdžgHhš Pueidžapkš, PG 34,460-D461A

9 komentar(a)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Slava Bogu

      Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Vladimir

    Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *